Tekstovi autora: Lešek Kolakovski

Munnas 07 S

Ključ nebeski: Sara ili Konflikt opšteg i pojedinačnog u moralu

Nema većih kukavica od ratnika

Avram, kao svi oni o kojima se govori: „pravi mu­škarac" - bio je grozna kukavica. Imao je samo ni­štavnu hrabrost da razmahuje mačem kada se nađe u pomamnoj gomili boraca, ali nikad nije umeo da se suprotstavi životnim konfliktima, nego je kukavički izbegavao svaku inicijativu, trudeći se da uvek čini tako da neko drugi preduzima, za njega teške, odlu­ke. Sada se, takođe, poneo saglasno sa svojim karak­terom.
Dvll 01 S

Razgovor doktora Lutera sa đavolom u Vartburgu 1521.

Umem ja da grešim i bez tebe

Ovaj jedan put, jedan jedini put, ako hoćeš, mogu s tobom da stupim u dogovor. Jedan ugovor, na dan, na čas, hoćeš? Za danas ću odložiti rad na Bibliji — već imaš dobit, jer kad Sveto pismo jedan dan kasni­je izađe iz štampe, bez sumnje, bar jedna jedina du­ša neće uspeti da se spase, i ti si u dobitku. Imaćeš platu. A za uzvrat ja samo jedno od tebe hoću. Za jedan čas pokazaćeš mi tvoj stan, ali sa svim što imaš u njemu. Da tamo papu ugledam zaronjenog do vrata u uzavrelom sumporu, prelate rimske da vidim na ražnjevima kao divljač, tvoje dvolične pesnike, tvoje pleme u večnom ledu zahvaćeno; to da mi je samo da pogledam, oko da zasitim.
Avrr 01 S

Ključ nebeski: Avram ili Tuga viših razloga

Kad Bog naredi da ubiješ rođenog sina

Avram je imao kaplarsku prirodu i navikao je da se čvrsto drži instrukcija odozgo — ali ipak nije bio bezosećajan prema sudbini svoje porodice. Kad mu je naredio da prinese sina na žrtvu, Bog nije smatrao prikladnim da obrazloži svoje naredbe. Jer nije u običaju autokrata — da se podređenima pravdaju zbog svojih naređenja. Suština božjeg naređenja, naime, počiva na tome da ono mora biti izvršeno zato što je naređenje, a ne pak zato što je razumno, delotvorno, promišljeno; nema potrebe da izvršilac razu­me smisao naređenja — jer svaki drugi sistem neizbežno vodi u anarhiju i nered. Izvršilac koji pita za razloge dobijenih naređenja jeste sejač nereda i de­maskira se kao jalov rezoner, nadmen mudrijaš, a u suštini neprijatelj vlasti, društvenog poretka i siste­ma.
Akrist 02 S

Ključ nebeski

Kad je Avram uzimao u posed telo služavke Agare

Sarina odluka uopšte nije bila stihijski impuls srca. Takođe nije dolazila iz velikodušnosti. Poticala je isključivo iz skromnog znanja kakvo je stekla o porodici. Sara je znala da postoji opšti princip propisan od Boga, po kome je poziv čoveka da svoje postojanje produžava preko dece. Ako taj princip ne biva realizovan, porodica ne postoji, ne ostvaruje svoju suštinu. Radilo se, znači, o usaglašavanju suštine i postojanja, opšte prirode porodice sa individualnim konkretumom kakav je predstavljao par Avram i Sara.
Krpo 25 S

Ključ nebeski: Dve biblijske priče

Ne omalovažavaj glas stoke, jer ona često zna bolje

Valaam rezignirano uzjaha na magaricu, koja po­lazeći promumla: - Dabogme, na kraju sam najgore prošla ja: moj gospodar je podneo samo" moralnu neprijatnost, a mene još uvek bole leđa. A zatim se polako udalji zajedno s jahačem
Isou 02 S

Jov ili Antinomije vrline: Prijateljski sporovi između moćnih

Gde se dvojica svađaju, treći najebe

Sotona Bogu: Ja sam samo organizovao spoljne okolnosti koje su imale cilj da Jova navedu na greh. Ali vrednost vrline i zasluga počiva­ju baš na tome da se vrlina praktikuje u svim spoljnim okolnostima. Prividna lakoća moga zadatka u svetu počiva na tome što stvaram samo objektivne situacije a rezultat toga je da ljudi greše već po snazi vlastitih sklonosti; prividna teškoća tvoje uloge sastoji se u tome što ti moraš da ih ojačaš iznutra, duhovnim sredstvima, protiv pritiska njihovih spoljnih uslova. Ali u stvarnosti je nešto drugačije. Moj zadatak je teži, pošto delujem u sredini materijalnih stvari da bih izazvao zlo u duhovnom svetu, što znači da mo­ram dobro da poznajem pravilnosti uzročnog, uza­jamnog, dejstva telesne i duhovne stvarnosti, kako bih ovu poslednju razrađivao putem posrednih uticaja. Ti, međutim, deluješ neposredno u dušama, te da­kle imaš dodira neposredno s tvorevinom koju obrađu­ješ. I ako uprkos tome ja odnosim ovolike uspehe, i ako, kao što si sam u jednom od svojih dela primetio, put propasti, to jest put za moje carstvo, jeste širok i prostran, a staza spasenja je uska i malo kome do­stupna, to onda potvrđuje da svoj zanat ne obavljam loše. A svet si, međutim, uredio ti, a ne ja.
Aveljo 03 s

Ključ nebeski: Dve poučne priče iz biblijske povesnice

Kain nije računao na platu po tržišnoj ceni

Kao što je poznato, Kain je bio zemljoradnik, a Avelj čuvar stada. Stoga je na izgled bilo prirodno što je prvi prineo Bogu žrtvu od kukuruza, lana, cvekle i sličnih plodova, a drugi pak - od loja, mesa, astrahana i ovčjih grudi. Ali bilo je, na žalost, jedna­ko prirodno da je, s tačke gledišta tržišnih cena, Aveljeva žrtva predstavljala dar neuporedivo veći i da se Bog upravo njime zainteresovao, a na Kainove poklone je prezrivo mahnuo rukom i - možda je čak izustio nešto ne previše učtivo; nema, uostalom, raz­loga da mislimo da je bio vegetarijanac - jer bi tada, možda, stvar poprimila potpuno suprotan obrt. U svakom slučaju desilo se. Posledice znamo.
Eartha 01 S

Ključ nebeski: Bog ili Suprotnost između motiva i posledica dela

Zašto je svet uopšte stvoren

Ne tvrdim da je svet ovako stvoren neko naročito uspelo delo, i u svakom sluča­ju mišljenje da ga je stvorilo biće apsolutno mudro i svemoćno izgleda grdno preteranim. Pa ipak smem da tvrdim da čak i ovakav — svet nosi pečat veličine, i čak se ne kolebam da kažem: genija. On je — slično kao mnogi ljudski proizvodi — delo haotično, bez vodeće misli, ima takođe fragmenata kičerskih, neuspelih, neukusnih: opštenje s njim često biva ne­prijatno. A ipak — ponavljam — on je zaista veliko, impozantno delo.
Djava 01 S

Stenogram đavolove metafizičke konferencije za štampu

Zašto više ne verujete u mene?

Potrudite se da se, barem za časak, usredsredite na ono što je najsvakodnevnije, najopštije, a što je u vašim očima izobličeno zbog krivog stakla filozofskog jezika. To je dovoljno. I ugledaćete mene. Ugledaćete me bez čuđenja, i učiniće vam se da ste me oduvek poznavali, uprkos vašim doktrinama, ukazaće vam se poznato, prisno lice, iako ga istinski vi¬dite prvi put. Poneće vas bliski i hladni polet sile o kojoj ne želite da pamtite, iako na dnu vašeg mozga, zaglušeno metafizičkim treskom, potiskivano u ništavilo i ugaženo, tinja neuništivo znanje o njoj. Razorna snaga koja ne želi ništa drugo osim sa¬mog razaranja. Svuda je susrećete i njeno prisustvo osećate iz dana u dan — u svim porazima i greška¬ma, u okrutnosti i smrti, u usamljenosti i u neispunje¬noj želji. Susrećete je licem u lice, najprisutniju — ne tamo gde vlada razumno razaranje, gde su okrut¬nost i zlo samo oruđe, nego baš tamo gde su okrut¬nost i zlo sami sebi cilj