Tekstovi autora: Žarka Svirčev

Ono što Silsi suštinski radi jeste preispisivanje priče/a. Ta priča rasuta je u nizu označitelja ženskog iskustva i identiteta, a ponajviše u devojačkoj spremi, jedinom Silsinom posedu, belim izvezenim haljinama koje, poput nedovršenog portreta, postaju mesta metonimijskih projekcija ženskih identiteta.

Asterijuovi su smrtopisi različiti: javna pogubljenja, serijska ubistva, samoubistvo slavne ličnosti, ritualna i žrtvene smrti, anonimne, danima neprimećene smrti. Smrt se izlaže u svojoj spektakularnosti, užasu, dostojanstvu, erotizmu, banalnosti ili ranjivosti