Tekstovi autora: Marko Stojiljković

Shortcomings 1

Film "Shortcomings" (2023)

O napornim intelektualcima

Shortcomings nije samo reciklaža poznatih „tropa“ i njihovo preoblačenje u neko novo ruho u skladu s trendovima reprezentativnosti u savremenoj američkoj kinematografiji, već ispod toga zapravo i nudi smislenu raspravu upravo o konceptu reprezentativnosti, pre svega na Parku najbližem primeru Amerikanaca azijskog porekla
Haustor 01 S

AJB DOC festival: Film „Sedma republika“

Živi duh jugoslovenski

„Sedma republika“ je vrlo klasičan televizijski dokumentarac, sa svim svojim prednostima i nedostacima koje ova forma sa sobom nameće. Nema tu previše mesta za neku ekstremnu kreativnost, a srednjemetražni format sasvim je dovoljan da se bez preteranih i nepotrebnih ponavljanja izloži teza. Struktura u dva poglavlja, od kojih se jedno bavi prošlošću, a drugo sadašnjošću, a koja su snimljena u dva vizuelna ključa itekako štima, a uz fotografiju i montažu Nenada Barbule sve je izvedeno prilično elegantno. Zapravo se kao jedina mana filma, vrlo uslovno, može uzeti upravo fokus samo na kulturu, odnosno samo na jednu njenu granu i jedan žanr, premda je saradnja prisutna i u brojnim drugim poljima
A Thousand and One

Film "A Thousand and One" (2023)

Intimna porodična drama

"A Thousand and One" je pre svega intimna drama o porodici koja u sebi spaja emocionalni naboj najsnažnijih melodrama s autentičnošću i realizmom socijalnih drama
Yannick

Ekskluzivno iz Locarna: Film "Yannick" (2023)

Treba li privoditi narod kulturi ili kulturu narodu?

Čini se da Dupieux zna dokle je uputno ostati sa svojom publikom, pre nego što se ista, već umorna od posla i od života, umori i od filma. Retko koji njegov film prelazi trajanje od 90 minuta, a većina „gađa“ ideal od 75 minuta. "Yannick" je u tom slučaju pomalo i ekstrem s trajanjem od svega 67 minuta, što možda njegovu buduću distribuciju čini nesigurnom, a u tom rasponu je Dupieux doista rekao šta je hteo i šta je imao. Dobro, mogli bismo da istolerišemo možda i još koji minut viška, ali ovako je gotovo idealno
Red 01 S

Ekskluzivno sa festivala u Karlovim Varima

"Les chambres rouges": Strašne priče s dark weba

"Les chambres rouges" (Red Rooms) je dovoljno vešto urađen, elegantan i efektan film kojem se taj greh ne sme zameriti jer je, poput svoje glavne junakinje i objekta pravog interesa, skoro natprirodno zgodan. To se vidi i u bojama jakih odsjaja i kontrasta kojima film, poput nekog video-spota, obiluje, i kroz "soundtrack" i dizajn zvuka koji nabijaju napetost
The Sweet East

Ekskluzivno sa festivala u Karlovim Varima

"The Sweet East": O naličju Amerike

Na kraju, možda "The Sweet East" nije neviđen, pa čak ni preterano inovativan film, ali je festivalskoj publici zgodan kao neka vrsta poprečnog preseka američke nezavisne kinematografije, a "običnijim" gledaocima makar može potvrditi predubeđenja da je Amerika u opadanju, kao i zašto je to tako. I to svakom svoja, bez diskriminacije i popovanja, skoro pa dokumentaristički verno
Wolfkin

Film "Wolfkin" (2022)

Vukodlaci ne moraju biti zli

Wolfkin nije film bez mane, pre svega u scenarističkom smislu (oseti se tu previše „ruku“ koje su pisale), pa ni u smislu ritma, ali ga inteligentna i ingeniozna ideja svejedno drže „iznad vode“ i u problematičnim periodima. Isto vredi i za životne teme kojih se Molitor dotiče kroz žanrovsko promišljanje, pa i njegovu sigurnu, iako ne nužno spektakularnu režiju, pre svega u smislu izbora i vođenja ansambla sastavljenog od interesantnih, ne nužno poznatih glumaca iz Luksemburga, Belgije i Francuske. Retko ozbiljan i ispoliran film u vukodlačkom podžanru
Megalomaniac

Film "Megalomaniac" (2022)

Belgijska dekadencija

Megalomaniac je već na svojoj premijeri proše godine na montrealskom žanrovskom festivalu Fantasia osvojio nagradu, a svojoj kolekciji je upravo dodao i onu s Grossmannovog festivala fantastičnog filma i vina u Ljutomeru, u Sloveniji. Iako Grossmann po pravilu forsira „čiste“ žanrovske filmove, Megalomaniac je zapravo bliži hibridu žanrovskog i „arthouse“ pristupa, dok autor Ouelhaj i sam ima „kilometražu“ na regularnih festivalima sa svojim filmovima „art“ izraza u kojima se uglavnom bavio temom nasilja nad ženama
Padre Pio 1

Film "Padre Pio" (2022)

O katolicizmu i socijalizmu

Kada bi Ferrara i koscenarista mu Maurizio Braucci te dve teme i te dve priče supstancijalnije povezali, možda bi rezultat toga bio i dobar film, ali oni zapravo jedva i da se trude da maskiraju džumbus i salatu od „nedokuvanih“ ideja, filozofskih, a još više izvedbenih. Tako kao simulaciju vezivnog tkiva imamo Piove unutrašnje monologe i dijaloge s utvarama koje ga proganjaju, dok nam ostaje nejasno, na primer, zašto uglavnom italijanska glumačka postava igra što na lošem, što na „nahovanom“ engleskom i zašto su dvema ženama, autorovoj supruzi i Asiji Argento, dodeljene muške kameo-uloge van glavnog toka radnje, ako radnja uopšte i ima neki jasan tok. A možda sve to ima smisla tek na nekom meta-nivou, kao i dubiozni izbor glavnog glumca, antipatičnog i problematičnog LaBeoufa za ulogu harizmatičnog sveštenika
Master Gardener

Film "Master Gardener" (2022)

Između dužnosti i ucene

Master Gardener zatvara trilogiju o iskupljenju, trilogiju o muškarcima u sobama, muškarcima mračnih prošlosti koji sede za stolovima i vode dnevnike, što je i inače aparatura zapleta na više linija koju je Schrader rado koristio kroz svoju karijeru. Odnosno, možda je zatvara, ako ista ne preraste u tetralogiju, to jest. Uostalom, veliki filmski stvaralac, prvo kritičar-teoretičar, a onda scenarista, svoju je rediteljsku karijeru otpočeo tetralogijom u kojoj se pokušao izboriti sa svojim kalvinističkim nasleđem i odgojem koji još uvek njegov etički aparatus drže stegnutim učenjem o predestinaciji. Sa (za sada) završnom trilogijom, čini se da imamo istu metu, slično odstojanje i stilski nešto sofisticiraniju aparaturu
Enys Men 1

Film "Enys Men" (2022)

Šta je istina, a šta samo trip

Enys Men je dosta uspela stimulacija za čula, vijuge i sinapse gledaoca, „putnika-namernika“ u Jenkinove „svetove“, ali je ipak teško prenebregnuti suštinski problem. Naime, u ovako minimalnoj priči (reditelj se hvalio da je kompletan scenario napisao za samo tri dana) „mesa“ ima za kratkometražni film. Jenkin ga je „razvukao na tanko“ za dugi metar i to se, kao i impresivnost pojedinih komponenti i tehničko detaljiziranje, jako dobro vidi
Influencer film

Film "Influencer" (2022)

Klikovi i komentari nisu valuta za prijateljstvo

Bazičnu poentu savremenog virtuelnog života smo mogli da iščitamo još od naslova: iako naslikavanje s kojekakvim proizvodina na kojekakvim lokacijama može doneti neki novac, virtuelni „pratitelji“ nisu nikakva zamena za stvarne prijatelje i njima kreatori sadržaja zapravo i neće nedostajati, već će biti jednako zadovoljni s „bodysnatching“ kopijom ili će jednostavno preći na druge
To Catch a Killer

Film "To Catch a Killer" (2023)

Opšta mesta o Americi

"To Catch a Killer" je vrlo bledunjav internacionalni debi, generički procedural i za Szifrona možda greška u koracima, a možda i dokaz da je „dečko koji obećava“ zapravo reditelj limitiranog arsenala trikova
Nobody's Hero

Film "Nobody‘s Hero" (2022)

Farsa iz spavaće sobe

Uz lokacije koje retko imamo prilike da vidimo u filmu, pa i francuskom, sjajno uhvaćene kroz objektiv Hélene Louvart, Nobody‘s Hero je sasvim solidan i interesantan film koji uspeva da nas iznenadi
Piaffe

Film "Piaffe" (2022)

Kako izdresirati čoveka

Odnosom životinjske i ljudske prirode film se učestalo bavi već neko vreme, najčešće kroz žanrovske obrasce naučne fantastike i telesnog horora, ali Ann Oren se ovog puta odlučuje da priču skrene u pravcu psihološkog trilera i erotske drame