Tekstovi autora: Marko Stojiljković

killingjesus

Pobednik 21. Motovun Film Festivala

Killing Jesus, nešto drugačija slika Kolumbije

U čemu je onda tajna? Zapravo u onome na šta se Ortega fokusira: međusobnom odnosu dvoje ljudskih bića koja nastupaju s različitih pozicija i uticaju koje Paula i Jesus vrše jedno na drugo u čisto ljudskom smislu. Sa jedne strane, naravno da je reč o opštim mestima poput fine devojke koja će “smiriti žestokog momka”, kao i o tome da želja za osvetom jenjava jednom kada onog ko nam je naneo zlo počnemo percipirati kao ljudsko biće, a ne kao bezdušnog monstruma. Ali opet, sve je to tako ljudski i tako normalno, a i prati unutarnju logiku dramaturgije filma
Amok 02 S

Review: Amok (2016)

Makedonski rekvijem

Radeći sa budžetom od oko 200.000 eura, sa glavnim glumcem bez prethodnog filmskog iskustva čija je uloga izrazito zahtevna, višeznačna i višeslojna, te ostatkom postave kojoj je primarni izraz uglavnom teatar ili televizija, reditelj Vardan Tozija izvlači najbolje što može
Beast_2

Film "Beast", misteriozan i napet

Na granici savršenstva i propasti

Beast je mnogo više od zbira sastavnih delova i pokazatelj rediteljevog potencijala da postane jedan od najznačajnijih filmskih autora u godinama pred nama
Aputija 04 B

Ruski diktator izbliza

Putinovi svedoci, potresno filmsko svedočanstvo

Putin je svakako bio Jeljcinov projekat, bivši predsednik je barem nekoliko godina tražio svog naslednika u sebi bliskim političkim krugovima, ali ga je našao tek u Putinu koji je isprva bio dovoljno bezličan da bi se uklopio u profil: govorio je u frazama, pozirao kako “sluša i čuje” narod, imao je prošlost i sovjetsku i tranzicionu i na njega je svako mogao projektirati svoje stavove i želje
InfFootball

Dokumentarni film: "Infinite Football"

Fudbal kao čežnja i način života

Fudbal je igra u kojoj su uživali i Crnjanski i Andrić i Camus. Sada možemo reći da su u njoj uživali i Corneliu Porumboiu i Laurentiu Ginghina
1517_5

"The 15:17 to Paris": Slabo ostvarenje Clinta Eastwooda

Filmski promašaj koji svakako treba propustiti

Osim promašene strukture i problema sa scenariom filma, teško da možemo hvaliti Eastwoodovu režiju. Istini za volju, sama akciona sekvenca je sigurno režirana, a distanca sa koje se snima u svakom trenutku znalački odmerena (pohvale direktoru fotografije Tomu Sternu), ali sve ostalo je prosečno do loše, počevši od koloracije koja simulira nekakav realizam, a zapravo deluje bledunjavo, pa do putovanja i upotrebe atraktivnih lokacija koja se retko kad uzdiže iznad nivoa amaterskog kućnog videa
Love Simonn

"Love, Simon": Ugodan film za šarenoliku publiku

Biti gay u liberalnoj sredini

Konzervativnost u izvedbi se sasvim jasno može iščitati iz produkcijske pozadine: ovo je ipak hollywoodski film za koji je očekivano da igra na sigurno i da koristi predvidljive šablone, pa makar to značilo da su likovi više površinski zanimljivi nego dubinski karakterizirani. S tim povezana konzervativnost u agendi je već tema za diskusiju. To ne znači da film ima konzervativnu agendu sam po sebi, čak naprotiv, ali određena heteronormativnost je svakako primetna
nasilni život

"Une vie violente", lokalni retro kolorit

Nasilni život mafijaša s Korzike

Vic je u tome da nam je uvodom de Peretti obećao dubinsku studiju lutanja korzikanskih nacionalno-revolucionarnih pokreta u formi političkog trilera, da bi najkasnije od polovine filma 'A Violent Life' potpuno preuzeo ključne elemente zapleta i kompletnu mehaniku gangsterskih drama
WWPS1

Migrantske teme za zapadnjačku publiku

"Šta će ljudi reći", banalan prikaz sudara kultura

Čak i ako na jedvite jade prihvatimo da je ovakav jednostrani portret pakistanske kulture (u samom Pakistanu, to jest) kao represivne i nasilne plod autoričinog neposrednog ili makar posrednog iskustva sa istom, a ne “doctoringa” i igranja na kartu (kultur-rasističkih) sentimenata kod zapadne publike kojoj je film i namenjen, problem ostaje u tome što tu ne vidimo ništa novo, sveže, šokantno i autentično
FSDDIL2

Film Stars Don't Die in Liverpool: Poslednji dani Glorie Grahame

Moćna tragedija o starenju

Film Stars Don’t Die in Liverpool je drama u najboljem smislu te reči, tragedija koja udara žestoko, ali u sebi ima i dovoljno lepote da ne bude odbojna za gledanje
Downsizing4

Veliki-mali svet u kojem se Payne nije snašao

Downsizing, neuspela filmska satira

Kao i u našem svetu, i u smanjenom će profitirati muljatori, dok će prljave poslove obavljati sirotinja i ilegalni migranti nastanjeni dovoljno daleko da ne bi narušavali sliku idile. Problem je, međutim, to što je film pun potrošenih klišea u smislu mehanike, a istovremeno meandrira kada je reč o temama, dok su mu likovi plošni, karikaturalni ili odveć dosadni da bi držali pažnju i da bi satira uspela
ywnrh hf

You Were Never Really Here, izuzetni triler

Košmarne slike Njujorka

You Were Never Really Here je film o kojem ćete još dugo razmišljati i koji se urezuje u pamćenje, bilo svojom preciznom izvedbom, bilo originalnošću i apsolutnom samouverenošću sa kojim Lynne Ramsay pristupa materijalu
Playy 04 S

Steven Spielberg Strikes Again

“Ready Player One” - nešto drugačija uskršnja jaja

Ono po čemu će se film pamtiti su obilje referenci na pop-kulturu od kasnih 70-ih do ranih 90-ih kada je kultura video-igara doživela najveći uspon. U knjizi ih ima još i više, a film bi trebalo pogledati i po nekoliko puta da bi se sve pohvatale. Navešću samo neke: 'King Kong', 'Star Wars', 'Star Trek', 'Robocop, Zemeckisova (Rubikova) kocka, DeLorean iz 'Back to The Future', Interceptor iz 'Mad Max', 'Fallout', 'Alien', pop i rock hitovi 80-ih od Tears for Fears preko Van Halena do Twisted Sister
Staljinova smrt

Kako je ruska država izgubila smisao za humor

The Death of Stalin, urnebesna politička farsa

Reč je o filmu koji balansira na tankoj liniji, vodi se logikom najboljih (osim „Dr Strangelovea“, još se jače osećaju tragovi Monty Pythona), smeje se svojim budalastim likovima, a humor ne koristi kao oruđe za relativizaciju njihovih zločina
CMH

Cross My Heart: Pobednik selekcije Generation Kplus u Berlinu

Kad deca traže pravdu

Reditelj Luc Picard uspeva da kroz dobar deo filma balansira lake i teške tonove, humor i ozbiljnost, nevinost i opasnost vodeći se klasicima filmova o odrastanju poput Reinerovog 'Stand by Me', sa odjecima turbulentnih 60-ih i 70-ih u Quebecu