Tekstovi autora: Dušan Vasiljev

A iznad glava kiša nam se sliva,/ i žuto, uvelo vlažno snoplje/ sva nam je prespektiva./ Iza grma ako padnemo kad otvor smrti zasjaji, ─/ to su svi važni događaji.

Ja sam onda još bio mlad,/ i bilo mi je žao/ mirisne pupoljke brati./ Ja sam onda još ozbiljno mislio/ na svakom pragu stati,/ i svugde naći veselje lako

Hoću da pođem bledom/ mrtvacu u rovu,/ i da se veseo vratim;/ da jednim pogledom/ sve vidike obuhvatim

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje i pesme Dušana Vasiljeva, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste

Ali kad ponovo počne da sviće,/ mi ćemo svojom rukom/ svoje rasporiti grudi;/ i pozvaćemo na hajku/ sve žene i decu i ljude

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.

Otac ti nije Sveti Duh,/ ni Drvodelja sa livanskih puta./ Sine, ti si plod dve neme žudnje/ i jednog besvesnog minuta

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.