Tekstovi autora: Dušan Vasiljev

Ja bežim ispred sebe:/ od svake se biljke pomoći nadam,/ od/ svakog oblaka pokrova tražim,/ od svake magle zaklona želim,/ od svakog čoveka milosti molim...

Ona je bila udovica i imala je troje dece. Susedi su je poznavali i izbegavali. Otkako je dobila izveštaj da joj je muž nestao, kao da se iz osnove izmenila ta žena. Ukroćena strahom od teške pesnice muževljeve, savlađivala se do toga dana i nije dozvoljavala da njena prava narav izbije na površinu.

I od onda neba vedra/ i nasmejano sunce/ i polja, sa mirisnim cvećem,/ prolaze kraj mene bez značaja:/ ja neću da se odavde krećem,/ jer treći je stepen: Smrt...

Oh, svete moje Nedelje,/ časovi mojih nadahnuća,/ vidite moje pune stolove/ praznih, belih papira,/ i staklenih putira/ sa plavim i crnim mastilom

Tada bih voleo zagrliti sve Tužne,/ Ismejane, Ostavljene, Ružne,/ i Sve koji srce nose na dlanu./ I na tvrdom odru snova

A iznad glava kiša nam se sliva,/ i žuto, uvelo vlažno snoplje/ sva nam je prespektiva./ Iza grma ako padnemo kad otvor smrti zasjaji, ─/ to su svi važni događaji.

Ja sam onda još bio mlad,/ i bilo mi je žao/ mirisne pupoljke brati./ Ja sam onda još ozbiljno mislio/ na svakom pragu stati,/ i svugde naći veselje lako

Hoću da pođem bledom/ mrtvacu u rovu,/ i da se veseo vratim;/ da jednim pogledom/ sve vidike obuhvatim

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje i pesme Dušana Vasiljeva, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste

Ali kad ponovo počne da sviće,/ mi ćemo svojom rukom/ svoje rasporiti grudi;/ i pozvaćemo na hajku/ sve žene i decu i ljude

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.

Otac ti nije Sveti Duh,/ ni Drvodelja sa livanskih puta./ Sine, ti si plod dve neme žudnje/ i jednog besvesnog minuta

Poezija pisana na srpskom jeziku nakon Prvog svetskog rata uključuje pesme Miloša Crnjanskog, Dušana Vasiljeva, Rastka Petrovića, Krleže, te drugih, a služi nam da se podsetimo da vojnički pokliči i oficirske naredbe nisu jedini glasovi koji su se ovde čuli, i da postoje još neke boje na ovom svetu osim sivomaslinaste.