Tekstovi autora: Joan Flora

Zatim sam usnio oca. Izgledalo je da smo obojica/ na vrhu nekog brega i posmatrali smo oštro preda se/ u neku sivu, kamenu kuću./ Neku novu kuću...

Oko podneva, skupio sam orahe u gustišu zrelih metli./ Oštra osećanja./ Treba da zovem kući, kažem sebi