Ako uradiš, kajaćeš se, ako ne uradiš, kajaćeš se
Eejg 02 S

Photo: Details : The Dying Achilles. 1884. Ernst Gustav Herter

Autovanje kao zamoran proces

Zvuči kao zamoran proces, i verujte mi, jeste. Pored kritika da LGBT osobe ne treba svoje autovanje i identitete da „nameću drugima“, izgleda da nošenje bedža duginih boja ili prajd majice može da bude najlakši način da se autuje, a da se o tome naširoko ne priča. Kao biseksualka, ipak, moram da odem i korak dalje ako želim da se autujem, jer jednostavna duga ponekad nije dovoljna. To je ona situacija „ako uradiš, kajaćeš se, ako ne uradiš, kajaćeš se“: ako stavim bedž duginih boja, ljudi će automatski i najpre pretpostaviti da sam lezbejka. S druge strane, ako učestvujem u gej prajdu bez ikakvih obeležja, ljudi će pretpostaviti da sam strejt osoba koja podržava LGBT osobe, jer ne izgledam kao svaka druga bučica koja se identifikuje kao queer.

I dok sam sada autovana i ponosna biseksualka, nisam oduvek bila samouverena kao sada. Kada sam imala 15 godina, i priznala sebi da me privlače žene, bilo me je sramota. Kao i mnoge mlade LGBT osobe, želela sam da budem „normalna“  i ista kao ostala deca mojih godina. Ne samo da me je bilo sramota što mi se sviđaju žene, već je to što sam bisekeks bilo kao neka vrsta čistilišta između gej i strejt identiteta, jer sam se trudila da pronađem osobe koje su me razumele i prihvatale.

Zahvaljujući nedostatku svesti i znanja o biseksualnosti, nisam dobila nikakav mudar niti pozitivan fidbek od svojih prijatelja, porodice ili mentora. Voljeni su mi govorili da „biseksualnost ne postoji“, i savetovana sam da ne izlazim sa ženama dok ne budem „skroz sigurna“ šta sam. U srednjoj školi mi je stručno lice kojem sam verovala reklo (mentor kog sam poznavala od svoje 13. godine), „da ću morati da se odlučim“ između viđanja sa ženama i viđanja sa muškarcima. Čak su me i dobronamerni prijatelji pritiskali da se „odredim kao lezbejka, jer bi to bilo lakše ljudima da shvate“.

Kao dete koje je bilo izuzetno samosvesno i voljno da udovolji drugima, shvatila sam da sam zbog saveta prijatelja i porodice postala rastrzana: mogla sam da uradim kako su me savetovali i ispoštujem njihovo mišljenje, ali to bi značilo neiskrenost prema samoj sebi. To su bile 90-e, kada je to što si lezbejka ili gej i dalje smatrano „izborom“, a prema biseksualnosti je bilo čak još manje saosećanja i znanja. Ono što me je sačuvalo od mržnje prema samoj sebi jer sam bi, bilo je čitanje knjiga i članaka o iskustvima LGBT egzistencije, koja su objašnjavala da seksualnost može da varira, i da ne moraš da biraš između toga da budeš gej i strejt. Tako sam preživela srednju školu putem svojih štreberskih mehanizama: spasile su me knjige, pre nego ljudi, i uverile da je sa mnom sve u redu.

Sada kada se osvrnem na prošlost, shvatam koliko je moja borba da se autujem kao biseksualna osoba imala uticaja na moju odluku da krenem na studije roda i bavim se LGBT aktivizmom. Uz vrlo oskudnu zastupljenost biseksualnih osoba u medijima, politici i svim ostalim sferama civilnog društva, zahvalna sam tome što sam pronašla biseks uzore koji su mi pružili podršku tokom profesionalnog razvoja. Na fakultetu sam bila inspirisana i savetovana od strane Nine Haris, autovane bi radnice u LGBT centru našeg studentskog doma.

Ono što će možda iznenaditi većinu ljudi kojima se autujem je činjenica da sam najžešće kritike zbog autovanja dobila upravo od samih LGBT osoba.

Mnogi/e biseksualci/ke mogu da se pronađu u mom iskustvu shvatanja da mnogi/e moji prijatelji gejevi i lezbejke imaju jako bifobična shvatanja, svesno ili ne, i govore grozne stvari o „B“ u „LGBT“. Pronalaženje LGBT zajednice, bilo je kao učlanjenje u novi klub kome sam (tehnički) već pripadala, ali kada sam stigla da pokupim svoj peškir i propusnicu za teretanu, moje članstvo je dovedeno u pitanje.

Mnogi biseksualci/ke nisu zapravo izašli iz ormara u okviru LGBT zajednice, tvrdeći da su gej ili lezbejke iz straha da će biti odbačeni/e od strane ljudi koji bi trebalo da ih prihvate. Biseksualci/ke imaju običaj da se autuju kasnije u životu od gejeva i lezbejki, zahvaljući mnogim faktorima, uključujući tu i stigmu koju biseksualnost nosi. Mnogi/e se boje da će ih njihovi gej prijatelji i lezbejke izbegavati ako se autuju kao bi ili su u vezi sa nekim suprotnog pola.

Ovaj dupli „coming out“ je razlog zašto nacionalni dan autovanja ponekad mnogo teže pada biseksualcima/kama nego ostalim članovima/icama LGBT zajednice. Pre nekoliko meseci, kada sam pisala o svojoj biseksualnosti na fejsbuku, stigao mi je komentar od gej prijatelja koji je rekao, „Ja sam mislio da si ti strejt!“ Možda je to zbog toga jer je moja poslednja veza bila sa muškarcem, ali bez obzira na to, bila sam zapanjena da neki od mojih bliskih prijatelja i kolega/inica nisu znali da sam biseks. Na fakultetu, kada sam dve godine bila u vezi sa ženom, bila sam suočena sa suprotnom pretpostavkom, čak iako nikada za sebe nisam rekla da sam lezbejka.

Pošto sam postala aktivnija u LGBT pokretu, vidim da je izuzetno neophodan u propitivanju pretpostavki o biseksualnosti u okviru naših zajednica. Neko će pomisliti da je nama lakše, jer možemo da „prolazimo“ kao strejt ako smo u heteroseksualnom odnosu, ili da imamo privilegiju da možemo da „biramo“ koga ćemo voleti. Ali isto kao neko ko je gej ili lezbejka, nikada nisam mogla da biram u koga ću se to zaljubiti.

Pored toga, postoji mnogo negativnih stereotipa u vezi sa biseksualnošću o kojima treba pričati: Biseksualne osobe se percipiraju kao pohlepne, promiskuitetne, neodlučne, i nesposobne za duge veze. Kao neko ko više voli duge, monogamne veze, ja stalno moram da se borim sa ovim stereotipima, koji imaju veze sa mojim biseksulanim identitetom. I pored poznate šale  Vudi Alena da biseksulanost „automatski duplira vaše šanse za dejt subotom veče“, ja bih rekla da su izlasci i zabavljanje teži, a ne lakši biseksualnim osobama, nego gej ili strejt osobama. I pored napretka koji smo postigli u LGBT pokretu, mnogi/e nemaju obrazovanje i samouverenost da razumeju, a kamoli izlaze sa nekim ko se identifikuje kao biseksualna osoba.

U poslednjih nekoliko meseci moja posvećenost bi aktivizmu je pojačana novim saznanjima o tome kako stigma koja prati biseksulane osobe utiče na naše zdravlje i dobrobit. Prošlog meseca prisustvovala sam prvom okruglom stolu Kancelarije za LGBT pitanja Bele kuće na temu biseksualnosti, gde smo govorili/e o tome kako bi muškarci i žene (i LGBT osobe uopšte), imaju nesrazmerno manje zdravstevene pomoći i ozbiljnije zdravstvene probleme u poređenju sa strejt osobama. Izveštaji kao ovaj Vilijem instituta, pokazuju da su LGBT osobe „generalno lošijeg zdravlja, imaju povećani rizik za obolevanje od raka i kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa“ u poređenju sa ne-LGBT populacijom.

Potrebno nam je više istraživanja koja će se posebno baviti biseksualnim osobama, a podaci koje imamo su šokantni. Na osnovu jednog istraživanja iz januara 2013 koje je sproveo Centar za kontrolu i prevenciju bolesti, biseksualne žene su najrizičnija grupa kada je u pitanju seksualno nasilje: neverovatnih 61% biseksualnih žena iskusile su „silovanje, fizičko nasilje, i/ili progon od strane partnera,“ dok je 35% heteroseksualnih žena i 43% lezbejki prijavilo ovu vrstu nasilja. Kod biseksualnih osoba i gej muškaraca postoji najveći rizik od prenosa HIV-a, posebno kod tinejdžera/ki i adolescenata/kinja: prema izveštaju gorepomenutog instituta iz 2010, kod biseksualnih osoba i gej muškaraca između 13 i 24 godine starosti zabeleženo je 72% novih HIV infekcija u SAD.

Nakon prošlonedeljnog Dana autovanja, životi mnogih su zauvek nepovratno promenjeni njihovom odlukom da se autuju kao LGB ili T. Za mnoge od nas, to je bila još jedna prilika da proslavimo to što smo aut i obrazujemo druge o tome kako izgleda biti lezbejka, gej, biseksualna ili trans osoba, ili bilo koja seksualna orijentacija i rodni identitet.

Biti biseksualna osoba deo je predivne raznolikosti i složenosti ljudske egistencije; odnosi se i na fluidnost koja ide uz emociju univerzalnu i misterioznu poput ljubavi, i traži puno razumevanje od drugih. Radujem se danu kada će bilo koji oblik i stepen autovanja biti poštovan, podržan i prihvaćen od strane svih nas koji umemo i možemo da osetimo ljubav i njenu važnost kao deo ljudske egzistencije.

*Tekst prenosimo sa portala Gayten-LGBT; prevod M.J.

Oceni 5