Baal pod maskama

Dana devetnaestog, meseca jedanaestog

Godine Gospodnje 1988.

U ranu zoru

Podiže me duh Božji

I za sekund me premesti

S Konjarnika na Ušće

Posadi me na hoklicu

I reče mi: Sine čovečji

Ovi ljudi smišljaju bezakonje

I zlo svetkuje u ovom gradu

Zato prorokuj protiv njih

Prorokuj, sine čovečji

 

I spusti se na mene duh Gospodnji

I reče mi: Reci, ovako govori

Gospod Gospod

Drugarice i drugovi

Molim za malo pažnje

Nije ruka Gospodnja prekratka da spasi

Niti mu je uho otvrdlo da ne može čuti

Nego su opačine vaše jaz otvorile

Između vas i Boga vašega

Vaši su gresi lice njegovo zastrli

I on vas više ne sluša

Jer usne vaše izgovaraju laž

A jezik podlost mrmlja

U ništavilo se uzdate, laž kazujete

Začinjete nevolju, a rađate muku

 

Drugarice i drugovi

Skupljate se na mitinzima podrške

Nečastivim silama

Stiskate se jedni uz druge

Slepljeni tutkalom mržnje

Preobraženi u jedno telo

Višekelijski organizam

Razularenu neman sa milion glava

Služite crne mise usred bela dana

Urlate u horu s demonima

Pesme iz kojih sevaju bodeži

Stihove koji lede krv u žilama

Verete se po drveću kao majmuni

Zahtevate hapšenja nedužnih

Tražite vatreno oružje

Da raspalite oganj pakleni

Noge vaše u zlo hitaju

I brze su da krv nevinu proliju

Misli su vam misli zločinačke

Pustoš i propast na vašim su putevima

Spisi su vaši sefovi mržnje

Tamo čuvate reči-ukoljice

Kultura je vaša vojni magacin

Ispunjen oružjem za nove bitke

Koje za sada nisu oružane

Ali ni takve nisu isključene

Put mira ne poznajete

Na stazama vašim nema pravde

Iskrivili ste svoje drumove

Ko njima kreće, mira ne poznaje

Istine je nestalo iz vaših medija

Iz ustanova, sa trgova, sa ulica

Istina je isparila iz vašeg srca

Kao kap vode u pustinji

Ko se uklanja od zla

Postaje plen

A ko se opakima usprotivi

Postaje lovina

 

Drugarice i drugovi

Umorni radni narode

Zalutali samoupravljači i samoupravljačice

Ne slušajte lažne proroke

Ne verujte svojim sveštenicima i pametarima

Navlače brižne maske na lice

Dok zbore o stradanjima krotkih

O patnjama narodnim

O kosovskom stubu velikog plača

Kao duhovnoj vertikali

A potom se s govornice

Spuštaju u stomačnu horizontalu

Odlaze na krkanluk u Klub književnika

Putevima gastronomske revolucije

Rukovodeći se tajnom parolom

Ne damo kolenicu!

Sve je to jedan veliki

Baal pod maskama

Koji će se ubrzo pretvoriti

U horor film čiji su vam režiseri

Namenili skromnu rolu statista

Topovskog mesa i mesnih prerađevina

Robe široke potrošnje

Tampon-zločinaca za jednokratnu upotrebu

Uzalud gajite nadu

U saksijama za muškatle

Da će vas mimoići čaša octa i žuči

Ufanje se vaše podlama

Uzdanje je vaše kuća paukova

Pirne vetrić i oduva krov i zidove

Jer koji vode narod vaš – oni ga zavode

A koji se voditi daju – oni su propali

Pretvoriće vas u ljudoždere

A potom će vas pojesti za doručak

Govorio sam reči Gospodnje

Glasom jednoličnim

A hodočasnici su navirali

Sa svih strana

Kuljali su kao mutna voda

Došli su da vide svog nakostrešenog boga

Da čuju mudre reči

Prvosveštenika mišje rupe

Vrhovnog zapovednika paučine

Generalisimusa ništavila

Radoznalci su zastajali

Vrteli glavom u neverici

Lica rasklibljenih u podsmeh

Dobacivali da sam ćaknut

Šenuo, pomerio pameću

Da mi nisu sve koze na broju

Stajao sam na hoklici

Ruku podignutih ka nebu

Vetar mi je vijorio kosu

Kao dah Gospodnji

A oni su mi se unosili u lice

Kreveljeći se, podrugujući

Podrigujući smrdljive psovke

Vazduh se okužio zapahom pokvarenih jaja

I ustajale moždane mase

Odjednom se na nas sručio pljusak tmine

Guste kao nafta

Provala crnog oblaka

Zažuborili su slapovi mrakopada

Munja je zaparala neozvezdano nebo

Pocepavši ga kao zavesu

Zagrmeo je grom iz utrobe

Zvao sam vas, a vi se niste odazvali

Govorio sam, a vi niste slušali

Nema spasa narodu odmetničkom

Pohodiće vas Gospod nad vojskama

Grmljavinom, trusom, hukom velikom

Vihorom, olujom i plamenim ognjem koji proždire

Poslaću vam anđela inflacije

Anđela bede, anđela gladi

Napujdaću na vas milosrdnog anđela

Opasanog nebeskim eksplozivom

Pokajte se ili ću vas kazniti

Najstrašnijom od svih kazni

Prepustiću vas same sebi

Ostaviću vas na milost i nemilost

Mrakobesnim priviđenjima i prikazama

Vaših sapetih umova

Ogrezlih u tamu ovog sveta 

Izručiću vas uništenju

 

Tmina se naglo povukla u sebe

Razblažila u lake jutarnje senke

Pogledah na zemlju, a gle, bez obličja je i pusta

I na nebo, a svetlosti njegove nema

Pogledah planine, a gle, tresu se

I svi humovi podrhtavaju

Pogledah, a gle, nema čoveka

I sve ptice nebeske odletele

Nigde nikog

Nigde ničeg