Balada o Aci Todoroviću

Aca se nije dovršio

i zato je ostao samo čovek

urastao u bradicu i sa prstima

požutelim od krdže nije pripadao

nikom drugom doli samom sebi

A pripadaš li samom sebi

i nikom drugom onda si u opasnosti

jer mogu da te dohvate domobrani

i da te izbrišu iz državnih knjiga

i baš to se desilo mnogima

I kad je kćerka Acina ugledala svetlo dana

njegovog imena nije bilo u dokumentu matičara

- u rubrici "otac" zjapila je jama

iz koje su virili još i bezubi Jugosloveni,

socijalistički građani i sirotinja (a komunisti?)

E, komunisti nisu bili u jami jer oni baš

priskočiše u pomoć domobranima

(preoblačivši se brzo u građanska odela)

u kopanju jama i u zasedanju važnih mesta

koja su otvarali pobednici po zgarištima

"E pa nije moju kćer napravio sveti Petar"

iz svoje jame urlao je Aca odmećući se

u štrajk glađu ispred parlamenta,

na novom graničnom prelazu i po celoj

domobransko-komunističkoj državi

Na ovom mestu potrebna je digresija

da objasni domobransko-komunističku državu

ekološki hibrid tvrdog govna i vodene stolice

u koji su se smestili svi nitkovi, nitkovski mentori

i nitkovski sponzori (pljačke radi)

Aca se borio sve dok ga nije žena napustila

(kako patetično) a onda je iz štrajka glađu

prestupio pravo u self-made gasnu komoru

a zatim prvo i privremeno u ludnicu, potom je

neko vreme šetao i ljubio koker španijela i zatim se,

Ne popivši pivo do kraja, jednostavno obesio.

Kažu da je visio tri dana, pored natpisa

napisanog ugarkom od čika „Niko nije kriv“.

Bio je romantičan čovek, nije želeo da posle

njegove smrti savest muči one koji je nemaju

9.11.2017 Radmandorf