Kako sam se učlanio u SKJ
Partijska knjižica

Photo: radio sarajevo

Balada o partijskoj knjižici

Bio sam vojnik na služenju vojnog roka;

Nakon jedne pizdarije (pijenja piva

u vreme generalske posete) nasmešila mi se

kaznena prekomanda u Sloveniju

 

Tada nisam znao ništa o ozbiljnosti kazni

da čak i vojničke kazne imaju posledice:

da skratim, desilo se da ostadoh da živim

u Sloveniji kao lekar zaposlen u vojsci

 

Tolmin je bio lep vojnički gradić

ali negde na kraju sveta, a baš tu

počinjala je Italija: dakle, lep kraj sveta

ispod Julijskih Alpa i uz reku Soču

 

Oficiri su morali da budu članovi partije

a ja sam bio novi poručnik, vanpartijac

možda zato što su doktorima gledali

kroz prste, pa tako i za članstvo u partiji

 

Zastavnik, sekretar partije u bataljonu,

ipak me je priupitao jednog dana:

“Hoćemo li te učlaniti doktore?” a ja

zavrteh glavom i pokazah na torbu

 

“Imam pacijente”, promrmljah i nastavih put

i tu se sve završilo, dok ne dođoše promene;

politički sistem se menjao, komunizam

nestajao, oficiri počeše da menjaju partije

 

U birtiji preko puta ulaza u kasarnu

vodile su se stalne debate ko će u koju partiju

a većina se opredeljivala nacionalno:

Šešelj,Tuđman, Alija, Pučnik...

 

Bili su to naši novi heroji. Ali meni - ne.

gnušao sam se četničke ikonografije i ustaša,

i domobranskih himni, koje su najavljivale

revizionizam istorije, novo doba fašizma

 

Sponzorisanog od strane naših novih prijatelja

iz demokratičnog sveta. Onda ti ja potražih

onog zastavnika, partijskog sekretara, koji

je sada bežao od mene. Nađoh ga u nekoj senci.

 

“Ajde zastavniče, došlo vreme da me učlaniš

u partiju” rekoh a on obori glavu. Ipak, popeli

smo se stepenicama stare kasarne do njegove

kancelarije, gde ja udobno sedoh u drvenu fotelju

I pružih mu dve crno bele fotografije sa

brkovima i u uniformi, a zastavnik je

na kucaćoj mašini ukucavao moje ime

u možda zadnju komunističku knjižicu

 

Ubrzo je počeo rat koji su vodili nacionalisti.

Oni isti kapetani i poručnici iz birtije preko puta

kasarne sada su, preobučeni u nacionalne uniforme

pucali jedni na druge, tako je komunizam uništen

 

A moja knjižica je ostala i imam je na

svečanom mestu – nije mala stvar biti

jugoslovenski komunista, moram to

reći, mislim da i danas nešto znači

 

(2018)

Oceni 5