Iz Lukovićeve arhive: Knjiga „Ćorava kutija“ u nastavcima (18)
barikade

Rat samo što nije počeo: Vanredni broj sarajevskog 'Oslobođenja' 2. mart 1992.

Photo: Screenshot

Barikada, iskonski srpski zavičaj

Vaskoliku potrebu svakog televizijskog Srbina da sebi & pokolenjima objasni zbog čega pripada zagrljajnom narodu čija se majka Terezija zove g. Borisav Jović, Televizija Bjeletić pokušala je da amortizuje lascivnim prizorima s tribine mladih socijalista, od kojih je najmlađi tek zagazio u osmu deceniju izvesnog života. Golubarska poruka g. Jovića da uz sebe ima armiju & Batočinu & policiju & Branka Kostića & narod & Sneki, u odrešenim totalitarnim okolnostima mogla bi se shvatiti kao tzv. pretnja, što u ovom slučaju, je li, nije ni blizu istine, jer je četvrtina Polupredsedništva s plavim okicama samo konstatirala historijske činjenice pre nego što je zalepršala naočarima & s pismom u kljunu odletela u SAO Njujork (Ujvideki TV; 3. mart; "Dnevnik 2"; 19.30).

Kako je u međuvremenu masivni srpski ministar za kulturu ispravno uočio da u njegovoj koloniji žive i takvi zločinački domoroci koji njegovu sliku već nisu uramili & celivali francuskim poljupcima garniranim danskim pecivom, odlučeno je da svaki građanin dobije ekskluzivno ustavno pravo da u devedeset tri rate, po bagatelnoj ceni od 576 dolara mesečno, otkupi & napamet nauči poučnik "Srpske zanimacije: sve što ste želeli da saznate o svom nacionalnom biću u toplesu, a niste smeli da pitate jer ste vekovima živeli u društvu jednoumlja"; uvodi se, već od sutra, radna obveza za svakog punoletnog Srbina da bar jednom godišnje pred komisijom sastavljenom od proverenih vanstranačkih ličnosti (g. Brana Crnčević, g. Momo Kapor, g. Vasilije Krestić, g. Sejdo Bajramović & g. ambasador Budimir Košutić) proveri svoje znanje iz poučnika & na licu mesta pantomimom dokaže da je spreman & sposoban da ponese najveću nacionalnu nagradu: orden kandidata za mladog socijalistu.

U želji da stanovništvo pripremi za produhovljenu edukaciju, "Ćorava kutija" s dozvolom nadležnog ministarstva prenosi karakteristične delove iz ove krajnje uzbudljive & potresne knjige.

ZAŠTO SE MI ZOVEMO SRBI: Svako od nas, pored roditelja, braće, sestara, strica Brane & nekoliko ljubavnica različitog pola, ima još bližih i daljih srodnika koji žive u istom mestu u kojem mi živimo, ili po drugim gradovima & selima, daljim ili bližim od barikade na kojoj smo rođeni & odrasli. Svi mi govorimo istim, srpskim jezikom: zato se zovemo Srbi.

Svi mi imamo isti način života; čarape nosimo na glavi, a ne na nogama: zato se zovemo Srbi.

Svi mi imamo iste običaje; da ustanemo, umijemo se, uzmemo slatko & vodu, krenemo na barikadu, tamo odradimo puno radno vreme & vratimo se na ognjište: zato se zovemo Srbi.

Mi smo na svakom mestu planete ugroženi, bez obzira da li smo u većini, jer nikad ne možemo da budemo u manjini: zato se zovemo Srbi.

Mi smo Srbi zato što je dr Borisav Jović Srbin. Osim toga, Srbi smo i zato što smo rođeni u srpskom zavičaju & u srpskoj otadžbini.

ŠTA JE TO SRPSKI ZAVIČAJ: Svako od nas - rodio se on na barikadi u gradu, ili na barikadi u selu - još u ranom detinjstvu upoznao je kuću svojih roditelja, zatim kuće svojih suseda, pa tek onda mesto gde je odrastao i na balvanu polomio svoju prvu igračku. Barikada na kojoj se neko rodi, provede tužno detinjstvo & potpuno ugrožen odraste, zove se zavičaj. Svakom zabarikadiranom Srbinu zavičaj je najmilije mesto na zemlji, jer mu pruža savršen položaj za osmatranje neprijateljskih paravojnih formacija.

Zato se svaki čovek celog života, ma gde bio, uvek najradije seća svog zavičaja u obliku urbane/seoske barikade, pošto je tek na njoj osetio sve lepote erotskog života & sve miline roditeljske ljubavi dr Radovana Karadžića.

ŠTA JE TO SRPSKA OTADŽBINA: Pored zavičaja, postoji jedan kraj na zemlji koji je mnogo veći, deblji & širi, a koji je Srbinu isto tako mio kao i zavičaj: to je naša otadžbina. Ovim imenom nazivamo veeeliku barikadu na kojoj živi naš vaskoliki narod, a koji govori našim srpskim jezikom čijim se nazalnim tonovima širom planete pevaju srpske pesme ("Stavi balvan nasred puta / Da Musliman ne zaluta"), slave & veličaju dela srpskih junaka ("Momo Kapor heroj pravi / Švajcarsku nam on napravi"), pominju zadužbine & barikade naših predaka na mestima gde su oni nekad decenijama stražarali, a na kojima danas, s minihopom na glavi, dežuraju njihovi sinovi & unuci.

Definica zauvek: Tamo gde je Radovan Karadžić, tamo je Srbija

GDE SE NALAZI SRPSKA OTADŽBINA: Srpska otadžbina se nalazi svuda tamo gde to odluče g.g. Brana Crnčevič & Radovan Karadžić. Naša otadžbina nije samo Republika Srbija, jer kad se pređe preko Save, Dunava, Rajne, Oba, Temze & žute reke - nalazi se narod koji govori srpskim jezikom; koji peva srpske pesme, pominje srpske kraljeve & careve sa i bez glave; koji zavija sarmu & uveče, uz vatru, krišom šapuće o vekovnom genocidu. Isti narod nalazi se kad se pređe preko Drine, Himalaja ili kanjona Kolorado: u Akapulku se više od trista godina ponose Markom Kraljevićem & njegovim konjem; među Venecuelancima još je živa legenda o prosvetitelju Danilu Ž. Markoviću koji se slavi kao prvo pagansko božanstvo; Eskimima je propao dan ako se uoči lova na tuljane ne podsete na cara Dušana & pokojnog Radomira Smiljanića, a naročito ilustrativno je da nekoliko plemena u Gornjoj Volti, na slobodarskim tradicijama srpskog nacionalnog bića, ovih dana formira mesni odbor Socijalističke partije & sprema se da u goste pozove g. Batrića Jovanoviča, kao stručnjaka za svaku ratnu štetu.

U svim gore pomenutim krajevima živi narod koji govori srpskim ili svahili jezikom, pa zato svi pomenuti krajevi - uključujući SAO Aljasku - i jesu otadžbina, odnosno džinovska barikada srpskog naroda.

KAKO SE TREBA PONAŠATI NA BARIKADI: Nesrećna istorija Vasilija Krestića & vaskolikih akademika, oktroisala je šest pravoslavnih, jezgrovitih pravila za ponašanje u zavičaju, tj. u otadžbini. Reč je o sledećim empirijskim zakonima:

1. Kad pođeš na barikadu, misli da si u Dom Cara nebeskog pošao, gde sa strahom & radošću valja stajati pred Biljanom Plavšić, isto onako kao što bi u srpskoj Skupštini sa ushićenjem božjim stajao pred Slobodanom Miloševićem. I crkvene pesme nas na ovo upućuju kad kažu: "Dok na maloj barikadi stojiš/ Koljevića sanjaš & najlonke brojiš".

2. Ako želiš da barikada bude efikasna, ne oprosti nikom ko te je uvredio ili te mrko pogledao, da bi i ti mogao reći: "Oče naš, Radovane, koji si na Palama, oprosti nam grehe naše, kao što i mi ne opraštamo onima koji su nam zgrešili glasajući na referendumu".

3. Kad na barikadi dežuraš, ne osvrći se ni na jednu stranu; ne gledaj kako ko stoji & kako puca, jer ćeš kao opozicioni farisej biti osuđen, pošto nije tvoje da o tome sudiš, nego Karadžićevo, i ti samo sebe pred SDS-om pravdaj. Gledaj samo u ulicu koju si blokirao & kao Mitar u sebi ponavljaj: Bože Slobodane, budi milostiv meni ugroženome!

Pravi Srbin: Nežna svilena čarapa na glavi kao erotsko pomagalo

4. Čuvaj se kao žive vatre smeha & razgovora na barikadi, jer time Karadžića vređaš, pošto time pokazuješ ne samo da ne poštuješ naređenja SDS-a, nego i druge na greh navodiš & smetaš im da pucaju. Pažljivo slušaj zadatke iz centrale & time se naslađuj u sebi. Ako se misao tvoja odvoji nekud na drugu stranu, staraj se da je vratiš na etničke, srpske teritorije & da je uputiš da sluša narodnjake & molitve kojima se Karadžić slavi & u legendu pretvara.

5. Dolazeći na barikadu seti se koliko si ugrožen & misli na dan kad će svi biti ugroženi. Pomoli se za slučajne prolaznike drugih nacionalnosti da ih Bog pomiluje & unapred im pripali sveće za pokoj njihovih nezavisnih duša. Ovo će ne samo za njih korisno & blagougodno biti, nego i za tebe samog, jer i na taj oružani način ljubav prema svojim bližnjima pokazuješ. Misleći na buduće barikade, usrdnije ćeš se Karadžiću privoleti.

6. Ono što si čuo da se na barikadama čita, peva ili propoveda, trudi se da ispuniš i razmišljaj: na koji način. Hladnim ili toplim oružjem? Tupim predmetom ili "kašikarom"? Ako ne razmišljaš, bićeš osuđen, pošto znaš šta treba činiti a ne činiš: "Blago onima koji slušaju reč Karadžićevu i drže je" (Lk. 11,28). I svoje partijske SDS drugove uči da tako čine, pa češ od dr Biljane Plavšić biti nagrađen darom božjim: parom svilenih čarapa koje svako lice čine neodoljivo erotskim.

MOLITVE NA BARIKADAMA: Odlukom Kriznog štaba SDS-a, sve molitve su podeljene u tri paravojne formacije - molitve proslavljanja, molitve blagodarenja & molitve moljenja.

a) Molitve proslavljanja koriste se na barikadama u onim kasnim, posleponoćnim trenucima kad se predajemo osećanjima koja veličaju svemogućega dr Nikolu Koljevića, SDS, Bogorodicu & Smilju Avramov. U tim molitvama ushićujemo svoju dušu prevrtanjem kamiona & svim ostalim vrlinama koje su sadržane pri pomenu imena Radovanovog. Jedna od jezgrovitih molitvi jeste ona koju dr Biljana Plavšić uvek izgovara kad kupuje vunene čarape: "Veliki si Karadžiču, i čudesne su barikade tvoje, i nema reči koje bi opevale čudesa Tvoja".

Uvek u molitvama: Zoran Skolović i Radmilo Bodanović, ministri policije Srbije

b) U molitvama blagodarenja mi se zahvaljujemo dr Aleksandru Bakočeviću zato što je pocrneo na zimskom suncu, anđelima, Bogorodici iz SDS-a, kao i svetiteljima, poput dr Branka Kostića, na darovima koji su nam od njih darovani. Npr. kao onda kad se zahvaljujemo svevišnjem što nam je u san poslao Sejdu Bajramovića; ili, kad se zahvaljujemo što uvozne cipele koštaju samo 23.000 dinara, a mogle bi i 38.000, ali to naši dobročinitelji ne dopuštaju; ili, kad se zahvaljujemo što nas je Antonije Isaković obdario verskim ushićenjem u njegovoj samilosnoj & poniznoj ljubavi prema živom objektu tzv. Predsednika Srbije.

c) Molitve moljenja prosečan glasač & nevernik najčešće upražnjava. Takve molitve, primetili su u Službi javne bezbednosti, ponekad izgovaraju čak i oni koji ne veruju; srećom, na njih se odnosi ona Batrićeva: "Bez nevolje nema bogomolje". U molitvama moljenja glasači mole svevišnje rukovodstvo SPS da izdrži na božjem putu, da im penzije isplaćuje u devetnaest rata, da s njima i dalje ne bude nikakve neizvesnosti. Molitve moljenja imaju duboko vaspitnu ulogu, jer se svaki penzioner uči iskrenosti & istini, jer je tako svestan da Radovan Karadžić ne može sam na barikadu. Kati se i članstvo uključi u zajedničku molitvu, pošto se prethodno popne na balvane, sam će ih Brana Crnčević blagosiljati, pa će živeti u ljubavi između sebe, celivati sliku Košutićevu & verovati u Svetu Trojicu: dr Borisava Jovića, Jugoslava Kostića & Snežanu Babić-Sneki.

MOLITVA ZA 9. MART: Ekskluzivno za "Ćoravu kutiju", autori poučnika spremili su molitvu koju će unosno izvoditi skupštinski hor pod upravom sonornog glasa Aleksandra Bakoćevića. Dakle, uskliknite s ljubavlju: "Anđele Zorane Sokoloviću, čuvaru moj sveti & pokrovitelju duše & tela moga, ne oprosti im sve što zgreše u današnji dan i izbavi me od svakog lukavstva opozicionog, da ne bih nikakvom odlukom razgnevio Predsednika mog; no, moli se za mene grešnog & nedostojnog slugu da me pokažeš dostojna dobrote & milosti Svete Trojice & Gospoda moga Radmila Bogdanovića & svih svetih SPS poslanika". Amin!

* Tekst objavljen u nedeljniku „Vreme“ 9. marta 1992. godine

Oceni 5