Šaip Kamberi, sam protiv njih
Šaip Kamberi

Photo: www.facebook.com

Baš im ga reče

Prvi pravi opozicioni govor u Skupštini Srbije, jednostavna i tačna politička analiza koju je u sredu, nakon predstavljanja potencijalnih članova Vlade Srbije izrekao narodni  poslanik Partije za demokratsko delovanje Šaip Kamberi,  pripadnik Poslaničkog kluba Ujedinjena dolina - SDA, ukazujući na diskriminaciju Albanaca i podsećajući na ratne zločine države Srbije, te lokacije masovnih grobnica, namah je zatekao i zgranuo ogromnu režimsku skupštinsku većinu. Kada su se slavodobitnici, spremni za seirenje sa imenom predsednika Aleksandra Vučića na usnama i pripadajući dernek pribrali, uzvratili su neumesnim etiketiranjem i omiljenom zamenom teza. Što su nastavili premijerka Ana Brnabić u sali i zatečeni predsednik države na konferenciji za novinare.

Za tajmaut se postarao predsedavajući Ivica Dačić, upozorivši staloženog Kamberija “da ne provocira”, pokazujući time da je poslanik Kamberi pogodio u metu - brižljivo uzgajani nacionalizam i velikosrpski hegemonizam koji se pretvario u pripreme za rat. Kamberijev je nastup otvorio bolnu temu svih vladajućih srbijanskih režima - ratne zločine; teret koga su gotovo sve dosadašnje političke garniture, uključujući i opozicione (bilo je, naravno časnih izuzetaka), pokušavali da se ratosiljaju, podilazeći otvoreno ili kukavički najprizemnijim porivima poslovno sposobnih žitelja, njihovim i vlastitim nacionalističkim snovima, reviziji istorije i pripremi nove klanice.

To je danas ključna karakteristika - Kamberijevim rečima - Srbije Dimitrija Tucovića, Danila Kiša, Ivana Ðurića…

Toponimi bagatelisane savesti

Ključne rečenice izbegli su, ili ofrlje opisali Blic, Dnevnik, Kosovoonline, kao i agencije Tanjug, Beta i Fonet.

A Kamberi je kazao i to da današnja srbijanska vlast “ima elemente savremenog totalitarizma, ali ipak brine o svom imidžu”: “Nema više fotografija sa planina oko bombardovanog Sarajeva. Nema više govora “sto Muslimana za jednog Srbina”, od ministra informacija i šefa propagande Miloševićevog režima. Viđamo ih po kancelarijama u Briselu i Vašingtonu, za potpisivanje sporazuma i sa čelnicima bivše UČK. Današnja Srbija je problematična, pre svega, za same Srbe (...). Pozivam gospođu Brnabić da posetimo Batajnicu, gde se nalaze civilne žrtve za koje i danas tvrdi da su vaši građani. Izvolite, gospođo Brnabić, pogledajte Batajnicu, Petrovo Selo Perućac i Rudnicu. Staro sajmište i Jasenovac mogu poslužiti kao inspiracija. Saslušajte prezimena Beriša, Bogujevci, Durići, Jašari. Hoti, Čauši. Zamislite žene, decu i starce koji su, samo zato što su imali drugačija imena i kulturu monstruozno ubijeni”.

To su ključne rečenice Kamberijevog izlaganja, a u izveštaju Bete zabeleženo je:  “Kamberi je pozvao mandatarku Brnabić da zajedno posete Batajnicu, Perućac, Petrovo selo i Rudnište, gde se sumnja da su u masovnim grobnicama pokopani Albanci s Kosova ubijeni tokom sukoba krajem 90-tih godina, navodeći da su to počinile "organizovane državne strukture", države koju ona sada predstavlja”.

Možda je nešto bilo

Podvučeni deo rečenice preneo je i Danas, ali se ispravio navodeći Kamberijevu konstataciju da su ti ratni zločini “naređeni i sprovedeni od zvaničnika Srbije”.

Ključni deo Kamberijevog izlaganja integralno se mogao čuti na TV N1, a ostala su  bez odgovora nepostavljena pitanja: Ko još sumnja da su u Batajnici bila pokopana tela 744 civila (sedamdesetpetoro dece) - šta je potrebno da se otkloni sumnja, ako nekom nije dovoljan televizijski snimak predavanja kostiju albanskim vlastima na granici sa Kosovom. I kako će do ozbiljno oštećenih mozgova doći prezimena  Beriša, Bogujevci, Durići, Jašari. Hoti, Čauši, o kojima govori Kamberi, odnosno toponimi njihovih hladnokrvnih likvidacija, Suva Reka, Podujevo, Prekaz.

I dokle će Srbija prikrivati zločine svog državnog vrha, podržanog od većine, i brinuti o njihovoj interpretaciji kao o delu svetle tradicije. Koliko će dugo njeni stanovnici misliti da ih spasava prikrivanje vlastitog saučesništva.

Režim Aleksandra Vučića ne želi suvišno zamaranje istinom, a i zašto bi radio protiv sebe, jer su, kazaće glavni lik ove priče, “jučerašnji piromani transformisani u današnje vatrogasce". Dok “opozicija u Beogradu svaki dan pokazuje nesposobnost", i dok je vlast "mažena od svetskih centara moći". "Svakodnevni jezik mržnje, seksizam i ocrnjavanje opozicije", a ksenofobija cveta, kao i etiketiranje izrazima "Šiptari, Turci, ustaše" koji su ušli u svakodnevni žargon, iznosi Kamberi svoju hiperrealističnu sliku Srbije danas.

"U takvom psihološkom ratu ko bi bio bolji ministar policije nego bivši levičarski radikal crne košulje koji se diči uvredama koje upućuje manjinama", rekao je Kamberi.

Skupština koja tegli skelete

I još mnogo toga o čemu se u Skupštini Srbije godinama ćuti. Postavljajući indirektno pred građane ove države pitanje čemu služi ta institucija koja tegli skelete na tobožnjem putu ka Evropi. A služi. Kao morbidni ornament na odelu ušminkanog mrtvaca.

Šaip Kamberi rođen je 1964. u Bujanovcu, po zanimanju je diplomirani pravnik, a u svom okruženju slovi za čoveka širokog obrazovanja; ima dugogodišnje iskustvo u civilnom sektoru, bio je predsednik poznatog bujanovačkog Odbora za ljudska prava, a na mestu predsednika opštinskog odbora Partije za demokratsko delovanje u Bujanovcu zamenio je dugogodišnjeg poslanika Rizu Halimija. Bio je predsednik opštine Bujanovac od 2008. do 2012. godine. Narodni poslanik u Skupštini Srbije bio je od 2014. do 2016..

Tokom skupštinskog nastupa govorio je, zapravo, o budućnosti Srbije koja je izabrala da se igra sa životima i podsmeva civilizacijskim vrednostima. Za jedan dan poništio je blistave rezultate vlasti i još blistavije tekovine opozicionog bojkota. Teško je verovati u to da komadić istine može da pokrene domino efekat koji će oštetiti moćnu mašineriju, ali možda bude lekovit za one koji su sačuvali ostatke razuma.

Ostalima, većini, nisu potrebni ni istina, ni razum.

A Šaip Kamberi? Malo se o njemu zna, svestan je da će ga svi prihvatati sa predubeđenjem, podozrenjem, čak. Možda je mogao sve ovo da kaže i ranije, možda je i rekao, ali ga je bilo nemoguće čuti.

Al' im ga reče. Baš.

Oceni 5