Fragment
Pokro66

Photo: Braca Stefanović/XXZ

Beseda velikog sna

...Moja majka, to beše ona (zacelo ona)

Sa keceljom obrubljenom crnom kadifom

I malim dijamantnim gušterom na bluzi.

 

Ona mi kaže: dolazim tunelom sna.

Htela sam da s tobom slušam topove.

Ove će noći da bude napad.

Odgovorio sam: ali ne, ali ne.

Onda je ona sela pored mene

Stavila je svoje ruke na mene

I bila je neizmerno tužna.

Ona mi kaže: Znaš, tvoj je brat dobio

pilotsku diplomu.

I odmah, dvanaest mi je godina, na selu.

Posle večere, napolju, moj drug

Šarl kaže: čini se

Da Amerikanci lete.

Moja se majka smeši i šije.

Moj brat uvek u neverici.

 

A Šarl kaže: ja ću biti mrtav

Biće jedan veliki rat.

Pol koji puši pod ovim hrastom

Leteće i bacaće

Noću bombe na gradove.

Na vaše gradove Fraulein Žozefin.

Budim se. Moja ruka umrtvljena

Puni se penušavom vodom.

Koliko je sati? Je li prošla večera?

Poručnik mi baca jastuk na glavu.

Ti lezi, ti spavaš na nogama.

Ja ne spavam. I kačim se

Za barku. Čujem smeh.

Ali me jedan dubinski glas odnosi

Vešto

U mrtva mora.

 

I onda sam bio sa bratom u avionu.

Leteli smo na izvanrednoj visini

Iznad jedne luke gde su brodovi odlazili

i dolazili.

 

On mi kaže: Vidiš onaj brod

Tačno ispod nas.

Mama je na njemu. Ona nas traži.

Tražiće nas verovatno po celom svetu.

*Prevod sa francuskog: Ivan V. Lalić

Oceni 5