Srbija i predizborni deseterci u slavu realizatora genocida
Mladic 01 S

Photo: Milan Živanović/XXZ

Besramno guslanje Zdravka Ponoša

Nije teško odlučiti se za predizborni gaf predsedničke kampanje za neraspisane izbore koji je izvalio Zdravko Ponoš, kandidat Ujedinjene Srbije za predsednika Srbije; o verbalno - suštinskim vratolomijama je reč - gafova, naime, nije ni bilo, sve što je govorio o srebreničkom genocidu izustio je s umišljajem, izgovarajući svoje deseterce, na momente ozbiljno ugrožavajući srbijansku državnu propagandu devedesetih godina prošlog veka, zauzimajući, možda i bez namere, komadić praznog političkog prostora između Milomira Marića i Aleksandra Vulina. Taj poligon po kojem pobednički divljaju skupina poremećenih patriota ognjišno-kazanske političke filozofije i kaznene ekspedicije iz specijalnih emisija opskurnih budžetskih televizija.

Suštinski, to je prostor za novu varijaciju srpske pobede u odbrani nevinosti, u zaštiti nejači, odbrani ognjišta, rečju, za genocid sa tumačenjem realizatora koji lažu kao psi.

Vođen, očito, utemeljenom samouverenošću,  jer, među nama - teško je bito gori nego Aleksandar Vučić - Ponoš je Zdravko usitnio guslama ko ćemanetom, a negde usred svojih nastupa, izgovoriće ono od čega krećemo u raščlanjivanje generalske jasnoće: “Moja politika podrazumeva i građasko i nacionalno - to sam ja, a mislim da je takva i ta opoziciona kolona, koja u svom sastavu ima pokrete i stranke koje baštine i levo i nacionalno, umerenu desnicu i levicu”, kazao je Ponoš. Nije krio ni to da se obraća većinskoj Srbiji, a već smo bili otkrili da joj podilazi: “To je većinska Srbija i to je ono što Srbiji treba - širok spektar neopterećen ideološkim razlikama u ovom momentu“.

Ovo nam je objasnio sebe kao takvog, ali, prvo zaključak: Zdravko Ponoš priznaje genocid u Srebrenici, kako kaže, priznaje Deklaraciju Skupštine Srbije iz 2010, mrsi, d' izvinete; neće da kaže ubijanje i klanica, kukavica je, ko da njega kolju, proevropski je orijentisan sa specifičnim vizionarskim pogledima većine polusveta koji negira da su Srbi iz Bosne i Hercegovine počinili genocid u Istočnoj Bosni, pomognuti desperadosima iz Srbije i celokupnom logistikom zločina iz zvaničnog Beograda.

O generalu ima ko da lupeta

Drugi, ispostavlja se i ključni aspekt Ponoševog negiranja genocida je njegova opsednutost likom i nepočinstvima Ratka Mladića; kazaće da je ovaj “oficirčina” koja mu “imponuje”, biće u tom segmentu razgovora (emisija “Direktno” N1), oprezni budimo, isuviše na jednoj strani, zaslepljen i navijački nastrojen, da će zaboraviti na meru, pristojnost u odnosu prema bolu žrtava: “Ratko Mladić je jedna tragična ličnost. Ja sam imao priliku da RM upoznam na početku rata u Kninu, čovek koji je meni imponovao kao oficirčina. On je ideološko tada bio komunista, ali to nije važno, takva je bila vojska. On je radio briljantne stvari u Bosni i Hercegovini. Snage pod njegovom komandom uradile su i neke brutalne zločine. Za te zločine odgovarao je on, odgovarali su neki pojedinci. Ali zato ne treba da odgovara ni cela generacija, ni ceo narod, zločini su takvi da uvek neko personalno odgovara za to”.

Ispade da je Mladić, eto, uhvaćen, pa mora on na robiju. Doživotinu.

Ovde Ponoš već neumereno laže, jer genocid nisu počinile ”snage pod njegovom komandom”, nego je Mladić predvodino jedinice koje su ušle u Srebrenicu. U razrušenom gradu izgovorio je 11. jula 1995: “Evo nas 11. jula 1995. godine u srpskoj Srebrenici. Uoči još jednoga velikog praznika srpskoga poklanjamo srpskome narodu ovaj grad. I napokon došao je trenutak da se posle bune protiv dahija Turcima osvetimo na ovom prostoru.“

General, dakle, falsifikuje. Sad sledi još malo falsifikata, divljenja ratnim uspesima, teško skivenog deseteračkog bola. “Zauzmite mesta, uzmite kafu, ili nešto jače, uskoro počinje četvrta četvrtina”, znao je da pouči komentator TV Titograd Milorad Đurković.

Beše ovo u emisiji Utisak nedelje, saznasmo od Ponoša o Mladiću. On je preduzimao briljantne vojne akcije tokom rata”.

Predsednički kandidat i nevinost monstruma

Tada je dobio i istinski važno pitanje o tome koje su to akcije. Uslediće odgovor koji svakako prevazilazi okvire emisije, kao što su počinjeni i presuđeni zločini srpskih snaga, te značajna oružana prednost nasleđena od odlazeće JNA. Ali, general Ponoš ima gotovu istinu: “Zar ne mislite da je velika akcija probijanje koridora. Taj koridor, da nije probijen, možda bi neko mogao da razmišlja da li je to što se dešavalo s one strane koridora, da li ima elemenata genocida, da li je neko onemogućen život tih ljudi. To je vojnička velika stvar. Bez nepotrebnih žrtava (413 Srba, 1231 poginuli pripadnik hrvatskih snaga, prim, aut,). Taj čovek je uradio mnoge velike stvari bez kojih ne bi bilo RS. Na kraju su snage pod njegovom kontrolom počinile zločine koji su bacili senu na tu njegovu vojničku karijeru i on za to odgovara. To ne dovodi u pitanje da li je RS izraz vekovnih težnji srpskog naroda. To je krov, koji njih štiti od raznih stvari prošli su kroz različite situacije, sada više ne prolaze. Kada sam rekao “tragična ličnost”. Tragična ličnost i zbog toga što kad je doživeo porodičnu traumu, nevolju, dramu, kada je imao i zdravstvenih problema, da je bila odgovorna civilna vlast, onda bi takvog čoveka sklonila da ne dolazi više u situaciju da ima toliku vojnu moć. Nisu to uradili. Bio je žrtva rasprava između Miloševića i Karadžića, u nemogućoj misiji, sa manjkom materijalnih i kadrovskih resursa za vođenje rata. Sa međunarodnom zajednicom koja je instrumentalizovala taj rat za svoje potrebe. Na kraju je završio tako da, oni koji su ga skrivali, hapsili, da bi ga kao bolesnog, čoveka, oronulog, uhvatili negde u nekoj letnjoj kuhinji, kako neko reče”, poveri nam svoje opsesije general.

To je genocid za Ponoša, to su uništeni ljudi, porodice, budućnost, bol i patnja, tek sena karijere zlikovca koji je njegova opsesija. Zamislimo da je ovde napisana ružna reč (izaberimo, nećemo pogrešiti).

Erudicija srpskog čizmaša

OK, konstatovali smo šta znači “pod njegovom kontrolom”, Ponoševu laž, ispašće da veruje u Mladićevo deljenje čokolada deci; fakat je ispunio obećanje, ništa im se nije dogodilo, osim što im je pobio očeve i braću.
Ali, krivi su, ipak, civili. Kad se generalu dogodila “trauma” (samoubistvo ćerke, prim.aut.), trebalo ga je držati dalje od artiljerije, ko je ovde lud, šta ovaj čovek govori. Kako komponuje Mladićevu nevinost.

Možda baš to treba da govori predsednik Srbije, da se na taj način odnosi prema bliskoj prošlosti, prema balastu koji Srbija teško nosi na leđima, fingirajući nameru da se, pored žive nam Rusije, pridruži Evropskoj uniji. A možda treba da, kao da ga niko ne sluša, ovako lupeta: “Genocid je, na kraju krajeva - jedna od tipičnih pet crtica koje objašnjavaju šta je genocid - ta istorijska zla sudbina našeg naroda, da je prošao kroz proces janičanjenja, da su im deca odvođena... To je genocid. Ništa nam dobro neće doneti insistiranje na kopanju po prošlosti. Pa, gde su posle 25 godina od tog rata Francuska i Nemačka, da su kopale po prošlosti gde bi stigli”, objasnio je u emesiji “Direktno”.

Kakav bljesak erudicije, ko je ovaj čovek, gde je bio dosad, kako nismo malo više obratili pažnju na njega, koja ga civilna vast “nije sklonila da ne dolazi više u situaciju da ima toliku vojnu moć” (bio je načelnik Generalštaba).  

Matematika govori, kažu analitičari izbornog procesa, da više kandidata donosi veći zbir onima koji su protiv najsnažnijeg, odnosno slabe najjačeg i nagoveštavaju drugi izborni krug. Kakva god bila matematika, još je daleko dan kada će neki kandidat potencijalnim biračima pročitati brojku 8372, sa spomenika u Potočarima.

Drugog kruga neće biti, izbori, štaviše, još nisu raspisani.

Oceni 5