Bestidnik na Tašmajdanu

Ne, nismo verovali u ljudskost predsednika Srbije, nije nam dosad za to dao nijedan razlog; nismo verovali u to da će se, usred stradanja dece u Ukrajini, uzdržati i da neće pomenuti Milicu Rakić, trogodišnju žrtvu poginulu u intervenciji NATO 17. aprila 1999. Ginu deca i civili, ubjaju ih braća Rusi, pa šta, imamo i mi svoje žrtve, ubili su ih Amerikanci, poručio nam je Aleksandar Vučić, izjednačujući žrtve i dokazujući svoju državničku mudrost sukoba Srbije sa ostatkom sveta.

U ekskluzivnoj foto vesti Tanjuga koju prenosi Politika (10. mart) saznajemo da je dan ranije srbijanski predsednik, na Tašmajdanu, “u ranim jutarnjim časovima, položio cvet na obnovljenom spomeniku Milici Rakić i deci - žrtvama NATO intervencije u Srbiji. Pre toga je, kako piše Politika, rekonstrukciju biste koju su oštetili vandali, popravila umetnička livnica “Jeremić”. “Simboličnu cenu platio je predsednik, želeći da pokaže značaj nezaborava zločina koje je NATO počinio u Srbiji”.

Eto, i mi imamo svoju mrtvu decu, sećamo se ih se dok, uz predsednikovu “tešku sekiraciju”, ginu deca u Ukrajini i dok predsednikove falange, vlasnici poslovne sposobnosti i biračkog prava, usred Beograda i širom Srbije slave smrt. 

Bilo bi podnošljivo da je reč samo o licemerju - slave se hegemonistički velikosrpski pohodi u ratovima u kojima Srbija nije učestvovala, u kojima su podivljali nacionalisti u morbidnom državnom poslu ostavljali za sobom mrtve, osakaćene, silovane. Slavi se kontinuitet poraza razuma i obračuna sa civilizacijskim vrednostima. “Bili smo samo deca” epitaf je na tašmajdanskom spomeniku. Nema spomenika žrtvama zločinačkih pohoda, niko se ne seća, recimo, 1133 deteta  stradala na Kosovu (1024 dece je ubijeno, a 109 dece nestalo). Nema sećanja na 213 dece mlađe  od sedam godina. Na decu i maloletnike ubijene u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Na decu srpske nacionalnosti koja su stradala zbog bezumnog plana da svi Srbi žive u jednoj državi.

Možda predsednik Srbije o tome nešto zna. Kao što je pretio logikom sto za jednog.

Kako bi ljudski bilo da Srbija oseti stid.