Bettie Page, fenomen

Pune tri i po decenije Bettie Page predstavljala je pravu misteriju; sredinom pedesetih, na vrhuncu slave, kao ustoličena pin-up kraljica, nestala je i u javnosti se nije pojavljivala sve do 1993. godine. U međuvremenu, a naročito poslednjih desetak godina, fenomen "Bettie Page" postao je neka vrsta Globalnog Trenda bez paralela u modernoj kulturološkoj istoriji. Knjige, eseji, tekstovi, rasprave ili sociološke analize - samo su neka od sredstava kojima se pokušava objasniti šta je to u Bettie Page što današnje generacije toliko uzbuđuje i opseda?

Prva (prava) pin-up girl Amerike, kaže jedna škola mišljenja, svojim vamp-art izgledom, granice seksualnosti pomerila je do tačke primalnog u svakom muškarcu: vezana, u klasičnoj bondage-pozi, sa svim S&M elementima, uslikana u crno-belim ambijentima (čije su dve boje sinonimi za zlo i dobro), Bettie Page je arhetip Muške Podsvesti kojoj je preko potrebna robinja da bi se dostigla Katarza.

Druga škola mišljenja, utemeljena u stilističkoj pop-kulturi, tvrdi da je Bettie svojim Free Your Mind stavom širom otvorila vrata ženskoj seksualnosti bez koje pop-kulture ne bi ni bilo; ovde nas podsećaju da je tek nakon Bettie Page ere započela, u stvari, epoha oglašavanja , u kojoj su samosvesne, slobodne i drske žene zarađivale telom - što je bio rezultat novoformirane feminističke svesti. Konačno, treća škola mišljenja otkriva da je današnji fanatizam oličen u Bettiemaniji rezultat zamora industrijske kulture i odsustva autentičnih karaktera tokom osamdesetih i devedesetih godina; plastične i lako potrošne zvezde (vidi pod Pamela Anderson) ne samo da nemaju Snagu Intelekta jedne Bettie koja je diplomirala i radila kao profesor, već im nedostaje aura instant-prepoznatljivosti koja se ne može naučiti - sa njom se čovek rađa, ili je imaš ili nemaš.

Sex, bondage, S&M, moderna fotografija, pin-up, advertising, stripovi, filmovi, attitude - sve se to sliva u Legendu kojoj je ime Bettie Page. Proverite lično!

Robert Blue, slikar: Opsesija u ulju

Poslednjih 20 godina slikar Robert Blue opsednut je ženom koju nikad nije sreo. Početkom sedamdesetih, Blue je bio prvi umetnik koji je ponovno otkrio pin-up kraljicu pedesetih godina Bettie Page. Mnogo pre nego što je Bettie postala ono što danas jeste - mitska figura, naročito iz perspektive retro/razularenih devedesetih, Blue je započeo rad na seriji uljanih slika (poznatih pod nazivom Betties) koje su imale samo jednu temu: Bettie Page u fetišističko-bondage ambijentu. Reakcije likovnih kritičara bile su žestoke: dok su jedni Robertove radove opisivali kao "degradaciju žene", otpisujući ih kao "perverzno-bolesne", drugi su platna proglašavali briljantnim meditacijama koje su rezultat iskonske ljubavi ka simbolizmu... Neke galerije odbile su da izlože Robertove slike - ali ga to nije pokolebalo da nastavi da radi novih 20 slika, ispitujući granice seksualnog, psihološkog i kulturnog značenja Bettie Page.

Kad je završio gotovo polovinu serijala, Blue je odustao; navodno pouzdan izvor saopštio mu je da je Bettie Page (koja je 1957. bukvalno nestala bez traga i glasa) živa i da želi "da zaboravi prošlost"; najvažnije, Bettie preko "pouzdanog izvora" traži da Blue prestane da je slika. Ubeđen da je to istina, Robert Blue prodao je završena platna i idućih desetak godina iz anonimnosti posmatrao kako je fenomen Bettie Page, iz opskurnog pin-up kulta poprimao mitske kulturološke dimenzije. "Bettie je za modernu erotiku ono što je Charlie Chaplin značio za moderan film - kaže Blue. –Da sam nastavio da je slikam protiv njene volje, bila bi to uvreda, a ne obožavanje". Svejedno, tokom osamdesetih, u vreme kad se interesovanje za Bettie Page polako pretvaralo u euforiju, i sam Blue postao je predmet obožavanja, a njegovi radovi dostigli su basnoslovne cene.

U filmu Heartbreakers (1985) glavni junak (glumac Peter Coyote) opsednut je fetišističkim likom: naravno, film je rađen po motivima Blueove karijere - o kojoj se više govorilo nego što je u stvarnosti mogla da se proveri; naime, Blue je u periodu od 1974-1978 završio samo deset slika i svih deset prodao privatnim kolekcionarima koji su odbijali da ih pozajme galerijama (jedan od vlasnika je i glumac Jack Nicholson). Svojeglavo odbijajući da radi po narudžbini, Robert nije pristajao ni da se objavljuju fotosi njegovih slika, a zabranjivao je časopisima da reprodukuju bilo šta što bi ga dovelo u vezu s njegovom opsesijom.

Ispostavilo se, mnogo godina docnije, da Blue nije ni morao da odustaje od svoje najveće ljubavi; "pouzdani izvor" pokazao se kao potpuno lažan; Bettie nikad nije ni videla Robertove slike, a kamoli tražila od njega da prestane s radom. Konačno, krajem 1992. kad je većina njenih obožavalaca bila uverena da je Bettie mrtva - ona se pojavila pred novinarima nakon 35 godina samoizgnanstva. Nekoliko meseci docnije, Bettie je pismom zamolila Roberta da nastavi sa slikanjem i završi (konačno) onu seriju od 20 ulja; Blue se prihvatio posla a kad bude sve završio - opus Betties sastojaće se od ukupno 25 slika. Svaku od njih potpisaće Bettie lično; svako platno imaće reprint u tiražu od samo 150 komada; samo 130 komada biće za prodaju - Bettie će 20 dobiti na poklon.

Robert Blue zaključuje: "Iz estetskih razloga, nisam kreirao Bettie Page-art za masovno tržište. Niko se nje nije sećao kad sam počeo da je slikam. Moje slike imale su tajnu šifru za ostrašćene fanatike koji su znali o čemu se radi i koji su reagovali srcem..."

Internet Bettie

Čak i teški internet ovisnici, već navikli da su Svi Ludaci Sveta Odavno Ujedinjeni, doživeće šok kad otkriju koliko je web-site linkova vezano za lik i delo Bettie Page. Po slobodnoj proceni (dva) autora ovog teksta - preko 600 web-site stranica posvećeno je pin-up kraljici; lista od 27. marta 1997. pokazuje da na internetu prvo možete da nađete linkove koji se tiču opšte karijere Bettie Page (recimo: My Bettie Page page, Bettie Page Picture Gallery, Erotic Art, Bettie Page 3D Photos...); potom, eto podgrupe pod naslovom "Slike, crteži, skulpture i tetovaža" (Ars Erotica Magna, Bettie Page tattoo, Jungle Bettie Page); onda su tu web-stranice na francuskom, japanskom, mađarskom i španskom jeziku (Blasfemias y masoquismo); koga interesuje oglašavanje može da uđe u lavirint "Marketing Sites" (Bettie Page - Danger Girl Sampler, Bettie Page cards & books & magazines, Bettie Page videos...); postoji serija linkova koji se podvode pod "Neo-Bettie Pages" (dvojnici Bettie Page, fan-klubovi Bettie Page, snimak sa proslave šeste godišnjice S&M kluba "House Of Domination" osnovanog u čast BP...); zatim - "Bettie And Music" ili gomila informacija ko je, kad i gde koristio lik ili ime Bettie Page u zvučne svrhe (Turbonegro, The Scaries, Spanking Betty,Thrill Kill Kult, Bettie Page Records...); za okorele ludake postoji nešto što se zove "Silly Little Instantiations" (Bettie Page izlazi iz torte u epizodi The Simpsons)... a njeno ime naći ćete i u "Passing Mentions" (kliknite: Playboy, Wonder Breasts ili ime drame "Betty Page is bisexual and has hairy chest" čiji je autor Melissa Carr...). Ima još...

Faktografija

1923: Rođena 22. aprila u Nešvilu (država Tenesi). Pravo ime Bettie Mae Page.

1937-1940: Dok je pohađala Hume-Fogg High School, Bettie je bila primer za ugled, sarađivala u školskom listu i dramskoj sekciji. Maturirala s najboljim ocenama.

1941: Na Peabody koledžu studirala maternji jezik. Diplomirala kao jedan od najboljih studenata generacije.

1944: Radi kao profesor engleskog. Pokušava da se probije u Holivudu.

1947: U San Francisku upoznaje budućeg supruga i seli se s njim u Pitsburg.

1948-1950: Odlazi u Njujork. Počinje da uzima časove glume i da pozira za "muške magazine".

1951: Bettie je još samo jedan od mnogih modela u Njujorku; njenog imena nema ispod objavljenih fotografija. Krajem godine sreće čoveka koji se zove Irving Klaw.

1952: Već je na koricama magazina "Cartoon And Model Parade" čiji je Klaw urednik. Za vreme fotosešna, u provinciji, policija hapsi nju, fotografa i sve ostale zbog "nemorala na javnom mestu".

1953: Bettie je sad top-model. Fotografije, filmovi i stripovi s njenim likom - pravi su hit. U teatru Rialto, Bettie nastupa u filmsko-revijalnoj burlesci Strip-O-Rama; oduševljeni Irving odlučuje da i on počne da snima dugometražne kolor filmove sa Bettie Page.

1954: Klaw je producent filma Varietease. U Floridi sreće Bunny Yeager, nekadašnju manekenku, danas fotografa.

1955: Bettie je na duplerici u magazinu "Playboy" (fotografije snimila Bunny); prikazan drugi Irvingov film Teaserama; Senat počinje istragu protiv Klawa zbog prodaje fotografija koje "kvare mladež".

1956: Bettie još uvek mašta o Brodveju. Povremeno glumi u pozorištima Long Ajlenda. Krajem godine, prekida saradnju sa Irvingom.

1957: Još neko vreme pozira, zatim napušta Njujork i - nestaje. Ponovo je otkrivaju polovinom sedamdesetih, a osamdesetih i devedesetih stiče auru kultnog modela čiji značaj porede s Marilyn Monroe...

*Tekst je objavljen u aprilu 1997. godine u XZ magazinu broj 5