Gubitak željan, gubitak nužan
Ljubov2

Photo: Duane Michals

Bez ljage

Ne kao supružnici

koji skupa prebolevaju

ožiljke srebroljubive svakidašnjice

ljubavnici se sastaju samo

u naponu nepristransne snage

da uživaju.

Oni su kao ljudožderi

gladni jedno drugoga

i ne zaziru od nezgrapnosti

razgolićavanja i nužda

jer ih one

posle svake nadmene stanke

ponovo bacaju na jedre

zapaljene opruge postelje.

 

Lebdeći čun

Stanica: vagoni, pisak, dim

Šta tražiš ovde?

Prolaznik li si? Šetač?

Tragač za srećom?

 

Možda treba da se popneš u jedan tamo voz i da 

                                                               otputuješ.

Neko sasvim isti kao ti, tu negde među svetinom

sad upravo to čini.

Neko kom je neko umro.

Majka, žena, ili brat.

Stan mu ostao pust, neodrživ

kao čun u vazduhu.

Nema zašto da u njega opet uđe

nema zašto da u njemu sedi, leži

da u njemu čita, kuva

nema s kim da razgovara sem sa fotografijama na

                                                                        zidu.

Zato vagoni, vreva oko njih,

 

dim i pisak na put zovu.

 

 

Putovati se može na mnogo strana: na more

gde je uvek toplo i vlažan vazduh mami u obilazak

                                                                         obale

može u nedalek grad

da se pogledaju muzeji i uveče pozorišna predstava

može se putovati kao iseljenik

u zemlju s nečeuvenim imenom

za čistača ulica, perača sudova, strvodera

jer tamo nikog znanog nema, tamo

sve je izgubljeno pa se ništa ne gubi.

 

Gubi se samo sebe ali to je

gubitak željan, gubitak nužan

to je samo skok iz čuna koji lebdi

neizdržljivo lebdi, skok

na zemlju

da se preživi.

*Knjiga Pesme i zapisi, Prosveta, Beograd (1997)

Oceni 5