XXZ magazin preporučuje
Once Upon a Time2

Photo: IMDb/Sony pictures entertainment

Bilo još jednom u Holivudu

Film

Once Upon a Time In Hollywood (2019)

Quentin Tarantino je doneo još jedno nadrealno iskustvo, bolje nego sva prethodna, te nas vratio u Holivud 1969. Mnogi kritičari su se već složili da se radi o remek-delu koje nadmašuje Pulp Fiction iz 1994, Jackie Brown iz 1997, te one novije - Inglourious Basterds, Django Unchained, The Hateful Eight.

Tarantino se alternativnim istorijama okretao i u pređašnjim filmovima, pa se i ovoga puta radi o drugačijem svetu, a ne o vernoj kopiji onoga što se zaista dogodilo. U centru su Leonardo DiCaprio i Brad Pitt, ali se priča proteže i dalje, a sve do Manson porodice i Sharon Tate. Tate u jednom trenutku ulazi u bioskop kako bi pogledala film u kojem igra (na platnu je prava Sharon Tate), izuva se, podiže noge na sedište ispred sebe, dok uživa u reakcijama publike, i to je možda najlepša počast koju je ikada neko dao nekom glumcu ili glumici.

Film se završava krvoprolićem, koje je Tarantinov zaštitni znak, ali nikako očekivano, budući da menja ono što se stvarno dogodilo, te gledaocu nudi pravdu i katarzu koju čeka već 50 godina.

A Beautiful Day in the Neighborhood (2019)

Tom Hanks je za sporednu ulogu u ovom filmu bio nominovan za Oskara, i to sasvim zasluženo, budući da je njegov portret američkog dečjeg heroja Mr. Rogersa slojevit i pažljivo izgrađen. Mnogi govore o blagosti i neograničenoj dobroti Rogersa koja se prosto prelivala na sve u njegovom okruženju, a posebno na decu iza malih ekrana, međutim, Hanks uspeva minimalnim sredstvima da dočara i onu drugu, nešto tamniju stranu. Ne predstavlja ona zlo, niti je reč o mračnim tajnama, već o onom delu ličnosti koji Rogers nije želeo da deli s drugima, a koji podrazumevaju i bes, i ljutnju, ogorčenost, tugu, patnju – sve emocije koje ima i stanja kroz koja prolazi svaki čovek. Rogers je imao svoje mehanizme odbrane i rešavanja takvih problema, a njima pokušava da nauči ne samo najmlađe gledaoce, već i novinara koji je dobio zadatak da uradi intervju s njim.

Kako to obično i biva, Rogers je prava osoba na koju je Vogel (novinar) mogao naići u toj fazi svog života. Ciničan, ogorčen i u višedecenijskom konfliktu sa ocem, Vogel ima sasvim neke druge odbrambene mehanizme i oklope iza kojih se krije. Rogers pokušava da mu pomogne u tome da odbaci cinizam, suoči se sa svojim problemima, smekša i pokaže ranjivost. To je segment filma o kojem svi govore. Ipak, o tome koliko je i sam Rogers kompleksan i koliko u nekim slučajevima više krije svoje negativne emocije nego što se do kraja suočava s njima, malo se govori, a naznaka u filmu ima i više nego dovoljno. S tim u vezi, poslednja scena upravo je najvažnija i filmu daje neku dodatnu dimenziju, koja ide dublje od običnog „feel good“ momenta.

Matthew Rhys, koji igra Vogela i dobro nam je poznat zahvaljujući seriji „The Americans“, odličan je u filmu i nepravedno zapostavljen tokom sezone dodela nagrada.

Dovlatov (2018)

Dovlatova igra naš Milan Marić, a film nas vodi u Lenjingrad 1971. godine. Budući da se radi o mračnoj atmosferi, film nije naišao na dobre reakcije publike, ali je sigurno da će se svako ko je bar jednom pokušao da se bavi umetnošću u ovom filmu pronaći nešto za sebe.

Reditelj Alexey German Jr. uspeo je da ispriča priču o umetniku koji je prvi roman objavio tek pošto se 1979. odselio u Sjedinjene Američke Države, a posle njega još 11, da bi slavu u rodnoj zemlji stekao tek nakon smrti. Najveći deo filma je mračan i isijava očaj onoga koji se bori sa sovjetskim restrikcijama, a najlepša scena, u kojoj Dovlatov hoda pustim, snegom pokrivenim lenjingradskim trgom, podseća na neku rusku bajku, i obećava da će jednom sve biti dobro.

Serije

I Am Not Okay with This (1. sezona, 2020)

Simpatična serija o mladoj superheroini pravljena je po šablonu – malo od Stranger Things, malo nostalgije, i malo iz kultnog horor filma Carry – ali je uprkos tome pitka i zabavna.

Pre svega namenjena mlađoj publici, prva sezona priča o odrastanju, te o poteškoćama koje drugačije čekaju na putu ka slobodi i zrelijem dobu. Sophia Lillis igra tinejdžerku koja polako shvata da se razlikuje od svojih vršnjaka, i to ne samo zbog toga što je lezbijka, a život joj komplikuje i smrt oca, čije je samoubistvo usko povezano i sa onim što i ona sama postaje.

The Morning Show (2019)

Čedo novooformljenog streaming servisa Apple TV, koje vrvi od poznatih glumačkih imena i produkcije koje nije žalila sredstava, oslikava atmosferu na televiziji koja je deo multimilionske medijske korporacije, radno okruženje koje je i više nego toksično, u kojem se problemi rešavaju zataškavanjem, okretanjem glave i favorizovanjem jačeg. Takva atmosfera podrazumevala se i uspešno održavala sve dok stotine hiljada žena nisu rekle „Me Too“, a „The Morning Show“ nam oslikava grupu ljudi koja u novonastalim okolnostima pokušava da se snađe i ipak očuva stari sistem, koliko god on bio štetan za sve. I zlostavljači i žrtve naći će se u poziciji da iz raznoraznih razloga žele da sačuvaju status quo. Ispostaviće se da su na neki način svi saučesnici.

Takvu vrstu tenzije i sukoba (podjednako unutrašnjih i likova međusobno) izuzetno je zanimljivo, na momente i mučno, gledati. Upravo je to nijansiranje i prikazivanje do koje granice su ljudi u stanju da okreću glavu i budu licemerni zarad novca, slave i prestiža najjači adut ove serije.

Nešto slabiji je scenario koji nikako ne uspeva da se uhvati u koštac sa samom radnjom i svime što treba da obuhvati, pa su dijalozi neretko naivni, preterani, napisani „na prvu loptu“. Samim tim, često su tako i odigrani, odnosno preglumljeni, naročito kod Jennifer Aniston, koja igra jednu od glavnih junakinja, Alex Levy. Ona je TV zvezda i voditeljka najgledanijeg jutarnjeg programa u Americi, a njen voditeljski partner upravo je optužen za seksualno zlostavljanje.

Manje bitan, ali jako zanimljiv detalj upravo je taj jutarnji program, od kojeg vidimo tek segmente. Međutim, način na koji se takve vrste emisija produciraju, odnosno osmišljavaju, pišu i vode potpuno je besmislen. A to je model koji vlada na svim većim domaćim i stranim televizijama. Premisa je da je „The Mornih Show“ (emisija unutar serije) veseo i razdragani program koji se tek sporadično bavi teškim temama dok pre svega pokušava Americi da vrati osmeh na lice. Amerika i „The Morning Show“ su, poručuju svakodnevno iz studija, jedna velika porodica koja tako i rešava svoje probleme. Porodično, za porodicu, nasmejano, dok iza kamera vladaju opšti haos, netrpeljivost, nerazumevanje, sabotiranje, manipulacija i zlostavljanje. Prave porodične vrednosti. Možda sve nuspojave tako toksičnog okruženja nestanu kad nestane i tako besmislenih programa čiji autori i voditelji zarađuju milione, i to potpuno neopravdano. 

Knjige

Džejms Boldvin, Đovanijeva soba

Roman o nejednakosti i neravnopravnoj borbi za ljudska prava, ali i o nesrećnoj ljubavi koja je unapred osuđena na propast, i to najviše zbog toga što povezuje dvojicu muškaraca. Roman je o mladom Amerikancu koji razmišlja o braku sa devojkom i odlazi u Pariz da bi je sreo. Tamo upoznaje Đovanija i život nastavlja drugačije nego što je planirao. Ali, da li njih dvojica mogu da imaju bilo kakvu vezu van Đovanijeve sobe?

„- Nikada nisam dopreo do tebe – rekao je Đovani – Nikada nisi stvarno bio sa mnom. Ne mislim da si me lagao, ali znam da mi nikada nisi rekao istinu. Zašto? Ponekad si bio ovde po ceo dan i čitao, ili otvarao prozor, ili nešto kuvao… i ja sam te gledao… nikad nisi ništa rekao.. gledao si me tim svojim očima, kao da me ne vidiš. Po ceo dan, dok sam ja radio, da uredim ovu sobu za tebe.“

Poezija Konstantina Kavafija

Uvek se rado vraćamo ovom grčkom pesniku koji u svojoj poeziji uspešno premošćuje i spaja vekove, antičko i moderno, bezvremeno i savremeno, sitne tuge malog čoveka i patnje mitoloških heroja.

Ono što možeš

Ako baš ne možeš od svog života da učiniš

ono što hoćeš,

pokušaj bar da postigneš

ono što možeš: ne unižavaj ga

prečestim druženjem sa svetom,

silnim izlascima i razgovorima.

 

Ne unižavaj ga razbacivanjem,

čestim razvlačenjem i izlaganjem

svakodnevnoj gluposti

veza i susreta

da ne postane dosadan kao da je tuđ.

(Prevod: Ksenija Maricki Gađanski)

Pesme

The 1975 – Frail State Of Mind & Me and You Together Song

Bend The 1975 poznat je po tome da voli da eksperimentiše muzičkim žanrovima, različitim vrstama estetike i imidžom, a teme im se kreću od klasičnih ljubavnih odnosa, tinejdž drama do ozbiljnih političkih komentara, pa u skladu s tim svakom albumu i pesmi pristupaju posebno, gledajući ih kao posebne koncepte i priče.

Pred vama su njihovi singlovi koji najavljuju novi studijski album „Notes on a Conditional Form“.

Nostalgija

The Cow – Gav (1969)

U malom mestu u Iranu Hassan voli svoju kravu više od svega na svetu, a vole je i ostali meštani, budući da je jedina krava u selu. Dok je vlasnik na putu krava ugine iz nepoznatih razloga, a ostali seljani pokušaju da ga ubede kako je pobegla, a da bi ga zaštitili od istine. Ophrvan bolom, Hassan počinje da veruje da je i sam krava koju je toliko voleo. Sjajan film.

Ghibli na Netflixu

Netflix je objavio prvu turu Ghibli filmova, pa sada izdvajamo Tales from Earthsea iz 2006. Animirana dečija priča, koja je i za odrasle, avantura je u izmišljenom svetu, prepunom magije i veštičarenja. Priča prati glavnog čarobnjaka, dok pokušava da otkrije šta je narušilo ravnotežu u do tada harmoničnom svetu.

Video igre

Za one koji su se uželeli jednostavnih igara, opreme koja može da se prilagođava potrebama i ukusu, te dobrih robota, tu je Mainframe Defenders – strategija koja omogućava upravljanje timom od četiri robotska vojnika čiji je zadatak da nadmudre neprijatelje u okviru strateških misija.

Igrača na prvu može da odbije gruba, crno-zelena pozadina, ali će animacija u okviru igre to brzo ispraviti. Jednostavan tim od četiri vojnika – od kojih svaki ima jedinstveno oružje i posebne veštine – omogućava da se svakom članu tima dodeli jedinstvena uloga, pa tako jedan može da leči ranjenike, drugi da ruši zidove i ostale prepreke, treći da napada neprijatelje, a četvrti da se koncentriše na ranjene i slabe protivnike, a kako bi ih što pre eliminisao.

Igra Mainframe Defenders je već na Steamu i na Itch.io i košta samo 10 dolara.

Nešto između

Otac (2020)

Novi film Srdana Golubovića ipak nije ono što smo očekivali. U Srbiji je premijerno prikazan na 48. FEST-u, a već nakon projekcije je moglo da se čuje koliko je publika razočarana. Iako donosi određenu emociju, najpre zbog toga što tema nije nimalo bezazlena, a onda i zbog toga što je rađen po istinitoj priči, film ipak ne ide mnogo dalje od novinskog članka, i uglavnom nudi suvoparnu interpretaciju onoga što se dogodilo.

To ipak ne znači da Oca ne bi trebalo pogledati, ako ništa drugo zbog Gorana Bogdana i Nade Šargin, koja nas maestralno uvodi u priču.

*Kontrapreporuke

Soundtrack (1. sezona, 2019)

Iako bi možda mogla da prevari ljubitelje mjuzikla ova serija ipak ne zaslužuje da se na nju troši vreme.

 

Oceni 5