Bio si mi sve - glavni lik iz serije

Serije

Perry Mason (mini serija, 2020)

Za američku publiku Perry Mason je jedan od omiljenih fikcionalnih heroja, pa je njegova nova HBO inkarnacija mnoge ostavila zatečenim. „To nije pravi Perry Mason“, moglo se pročitati svuda nakon prikazivanja prve epizode. Ipak, kako se serija bliži kraju, glasovi se stišavaju.

Ova specifična noir saga smeštena je u Los Anđeles tridesetih godina prošlog veka i prati Masona pre nego što je postao advokat odbrane, kao freelance detektiva koji ima nos za zločin, a naročito za nevinost. Oseća ko (ni)je kriv, s tim da često to ne može i da dokaže. Zato pribegava različitim, neretko potpuno bizarnim, metodama ne bi li doskočio duboko korumpiranoj policiji koja lažira ili prikriva dokaze kako joj se prohte i zastrašuje svakog ko se usudi da nešto primeti ili kaže istinu.

Sam Matthew Rhys u glavnoj ulozi dovoljan je razlog za gledanje serije, čak i ako niste ljubitelji žanra, a njegov Perry Mason je, pocrtavaju autori, potpuno autentičan i zapravo nimalo inspirisan voljenim Masonom iz romana, filmova i sa televizije. Mason iz ove verzije na samom je dnu, siromašan, napušten od porodice, depresivan, a sve što ga održava u životu je posao koji prerasta u opsesiju.

Serija je, paradoksalno, istovremeno i spora i puna detalja na koje treba obraćati pažnju, a kako odmiče, kockice se slažu, čini se, onako kako treba. Zasad je najavljena samo kao mini serija od osam jednočasovnih epizoda. Možda se zbog odlične gledanosti snimanje nastavi, ali veliko je pitanje kada će to biti moguće. Zbog zastoja u produkciji na globalnom nivou, mnogi najavljuju prevremeni kraj zlatnog doba televizije. Nadajmo se da neće biti u pravu.

Doctor Foster (2015 – 2017)

Ispune li se pak crna predviđanja o propasti kvalitetnog televizijskog programa, uvek ćemo moći da se vratimo nekim naslovima koje smo što zbog hiperprodukcije, što zbog života kao takvog, propustili. Jedan od takvih je i Doctor Foster, BBC-jeva serija čiju prvu sezonu morate da gledate, dok drugu slobodno možete da zaobiđete. Takva razlika u kvalitetu, scenariju, ideji vodilji, smislu retko se viđa, a najčudnije je to što je autorska ekipa prve i druge sezone – gotovo sasvim ista. Šta im se desilo u razmaku od dve godine i ima li iko objašnjenje takvog fenomena, nije poznato.

U svakom slučaju, prvoj sezoni ne treba oduzimati zasluge. Reč je o odličnih pet epizoda u kojima treba uživati do kraja. Naime, doktorka Foster je uspešna, srećna, voljena žena, sve dok ne otkrije da ovo poslednje - nije i da je muž vara naočigled i, štaviše, uz neku vrstu saučesništva žitelja njihovog malog grada. Sve što bismo dodatno otkrili pokvarilo bi jedinstveni ugođaj, ne tako tipičan za temu preljube. A sve što biste i sami rekli ili uradili nekom gadu ili njegovim prijateljima, Gemma Foster radi za vas. Svesni smo da u stvarnom životu ne bi sve bilo baš tako kako je u seriji, ali uživanje zbog inteligentno pozicioniranih elemenata melodrame i sapunice na neki način postaje veće. Suprotno tome, sve ide dođavola u drugoj sezoni – na svakom planu i nivou. Ako ste spremni za taj sunovrat, odlično. Ako niste, ništa ne gubite, ukoliko pogledate prvu sezonu. Suranne Jones je u glavnoj ulozi fantastična, a tu je i Jodie Comer, pre nego što ju je Killing Eve proslavila.

The Deuce (2017 – 2019)

Ko ne bi pogledao seriju o istoriji seks industrije, te korenima koje je počela da pušta sedamdesetih godina prošlog veka, i ko ne bi želeo da nauči više o mehanizmima koji „kvare“ po prirodi pristojno društvo. Ipak, odmah po emitovanju prve epizode serija se suočila sa optužbama da glorifikuje i normalizuje eksploataciju, te nasilje nad ženama, pa se od televizije HBO tražilo da je ukine. I tu se postavlja pitanje do koje mere je to tačno. Istina, dobar deo gledalaca će se upustiti u ovu priču upravo zbog seksa, te će se njom baviti iz istih razloga, a dokaz za to je i način na koji smo započeli ovaj deo teksta, tako da može da se kaže da The Deuce donekle ima za cilj da eksploatiše. Druga važna tačka ovog problema je to da iako je fizičko nasilje dobro zamagljeno, psihičko puca u svoj svojoj živopisnosti. Ali, iako je tema osetljiva, te su optužbe o nepažljivom rukovanju osetljivom temom tačne za one koji slučaj posmatraju samo iz jednog ugla, jasno je da ni jedno pričanje priče, a iz ugla žrtve ne može da bude udobno onima koji je slušaju.

Iako priča ponekad škripi, te se čini da pojedini junaci nisu dovoljno motivisani za postupke koje čine, The Deuce je, ipak, važna lekcija, solidan tumač istorije eksploatacije, te pozicioniranja ključnih faktora u nečemu što će kasnije postati jedna od najvećih zabavljačkih industrija, koja, istina je, nije uvek bila nežna prema svojoj deci.

Film

Greyhound (2020)

Greyhound je pomalo netipičan film – triler o Drugom svetskom ratu koji ne pretenduje da postane hit epskih razmera. Filmovi sa ratnom tematikom obično su ambiciozni, preveliki, a scenario koji potpisuje Tom Hanks nam donosi nešto intimnije iskustvo – priču o potezima kapetana koji je vodio ratni brod USS Keeling (Greyhound) početkom 1942. godine.

Svi junaci su svedeni na minimum, što bi nekim gledaocima moglo da smeta, pa je i sam kapetan Ernest Krause (opet Tom Hanks) skoro pa generička ličnost koja se od drugih razlikuje samo po položaju. Njegove ratne strategije su nešto drugo – sve, samo ne opšta mesta. Ipak, oni koji tragaju za velikim ratnim filmom, te raskošnim junacima, bi mogli da se razočaraju, što ne znači da Greyhound ne nudi zanimljivo iskustvo i uzbuđenje koje traje 75 minuta.

Relic (2020)

Demencija bi slobodno mogla da se opiše kao horor iskustvo, pa je upravo to ono čime se bavi novi horor film rediteljke Natalie Erika James.

Iako možda nikada neće postati kultni film, Relic poseduje čvrste temelje sa solidnim elementima strave i užasa. Horor momenti su fino upleteni u kompleksnu porodičnu dinamiku - krivica, osećaj dužnosti, kajanje – sve je tu, a u pitanju su scene koje se pojavljuju u pokušajima da se razume i prihvati smrtnost. Takve teme još jače odjekuju u situacijama kao što je ova u kojoj se trenutno nalazi ceo svet, pa borba sa virusom korona filmu dodaje još jedan sloj, posebno ako je gledalac sam u kući.

Papusza (2013)

Bronisława Wajs (1908–1987), poznatija kao Papusza, najslavnija je romska pesnikinja na svetu. Živela je u Poljskoj, ačitav taj život obavijen je velom tajne. Iako joj je talenat doneo slavu, najbliži su je odbacili zbog toga što je u svojoj poeziji otkrila drevne tajne i običaje, ono što je pripadalo samo romskom narodu.

Pored toga što govori o slavnoj pesnikinji, ovaj film je i dragocen portret romskog života u Poljskoj s početka XX veka, te se proteže na period koji traje 61 godinu, i prati samo velike događaje – od rođenja pesnikinje, preko Drugog svetskog rata, pa sve do dezintegracije romske kulture u Poljskoj.

Knjige

Charles Dickens „Velika očekivanja“

Kako smo gorljivo raspravljali o lektiri čitava tri i po dana, rešili smo da ne dopustimo toj temi da zamre i nekoliko nedelja preporučujemo dela koja se nalaze ili koja bi trebalo da se nađu na spisku srednjoškolske lektire.

Dickens je jedan od onih pisaca za čije knjige svi tvrdimo da smo ih čitali, dok se u stvari radije okrećemo nekim drugim autorima. Uprkos tome što je vreme u kojem i o kojem je pisao davno prošlo, njegovi pogledi na život, rad, društvo, ljudsku vrstu uopšte i te kako su aktuelni, a stil prijemčiv i neverovatno blizak i današnjem čitaocu.

Rejmond Karver „Odakle zovem“

Presudno je uticao na noviju američku književnost, a iza njega ostaje čist doživljaj, naboj koji se pamti. Karver nas i u romanu Odakle zovem podseća da je potrebno živeti sporije da bi doživljaj sveta bio intenzivniji, što je tačnije od svega što ćete danas pročitati.

Pesme

Travis – Valentine, A Ghost

Jedna od brit pop senzacija iz '90-ih, škotski bend Travis, ima novi album i singlove vredne svakog minuta pažnje. Dok ostaju verni sebi, ne recikliraju stare hitove i uvek su spremni da eksperimentišu, kako auditivno tako i vizuelno. Nove pesme Valentine i A Ghost to i dokazuju.

Nostalgija

Rebecca (1940)

Odlučili smo da se posvetimo Alfredu Hitchcocku, te da u nekoliko narednih nastavaka podsetimo na sve njegove filmove.

Rebecca je jedan od Hitchcockovih voljenijih filmova, i prati glavnu junakinju koja se navikava na novu ulogu supruge, a dok pokušava da izbegne sve frustracije koje donose sećanja na mrtvu partnerku njenog novog muža.

Dokumentarni film

Disclosure (2020)

Istorija iskustava transrodnih osoba dragoceno je svedočanstvo, i gledaocu približava sve nedaće sa kojima su se pripadnici ove populacije suočavali tokom različitih perioda. Televizijska svedočanstva pokrivaju raspon od čak stotinu godina – od A Florida Enchantment (1914) do serije Pose (2018), a kroz nju se prepliću lične priče koje su univerzalne. Istorijska lekcija koja se tiče svih nas.

Video igre

Olija: Magični harpun u 2D formatu

Japanski developer SkeletonCrew nedavno je najavio novu Olija igru, a u pitanju je još jedna 2D akciona avantura u kojoj junak Faraday pobeđuje zahvaljujući svom magičnom harpunu.

U pitanju je igra sa neobičnom estetikom i minimalnom grafikom, u kojoj igrač kroz istraživanja i sukobe otkriva stanovnike neobičnog sveta, uključujući i Oliju. Drugim rečima, ovo je priča o susretu sa nepoznatim i drugačijim, pa igra tako može da bude i edukativna, i da i one manje hrabre osnaži da dobro pogledaju u ono što ne znaju, a kako bi kroz drugačije bolje razumeli i ono što im je slično.

Igra bi do zainteresovanih trebalo da stigne do kraja 2020. godine, a u trejleru već može da se vidi da je u pitanju dinamični narativ, sa puno okršaja i kretanja, neprijatelja, te oružja – pored harpuna tu je i čitav arsenal vatrenog oružja, mačeva i koplja, a kretanje sukobljenih posebno je zanimljivo i, kako tvrde, doprinosi iskustvu igranja.

*Kontrapreporuke

Betaal (1. sezona, 2020)

Toliko je zombija da vam na kraju ništa nije jasno. Ne.