Teškoće života u različitosti
Danz 01 S

Photo: tumblr.com

Biti gej i biti nesavršen

Biti „savršen“ jedan je od načina da se mlado biće nosi sa tim što je autsajder u okviru sopstvene porodice, u školi, gradu, čitavoj zemlji. Osećanje nepripadanja tipično je za mlade gej ljude, između ostalog i zbog toga što sebe često doživljavaju kao „odbojne, odvratne, ili bolesne“, a samo zbog toga što im društvo svakodnevno šalje takve poruke. Iskustvo odrastanja kod pripadnika LGBTIQ zajednice teško je i često vrlo ponižavajuće.

Adam D. Blum je, da bi što bolje ilustrovao problem, ponudio i primere koji se zasnivaju na iskustvima mladih gej muškaraca sa kojima radi:

Arturo, na primer, veruje da svaki njegov odnos mora da bude uvek savršen kako bi opstao. Tako veruje da njegov sadašnji partner neće ostati pored njega ako budu naišli na težak period, tako da svaki dan mora da bude fantazija, seks fantastičan, život kao luna park.

Drugi klijent – Kai – veruje da je u obavezi da odgovori na svaki mejl i poruku svojih kolega i prijatelja, a u roku od 10 munuta, ili će ostati bez posla, a prijatelji će ga napustiti. Zbog toga stalno gleda u telefon, čak i tokom terapije.

Joshua svaki dan odlazi u teretanu, a kako bi održao savršenu figuru. Ako propusti jedan dan postaje anksiozan, jer veruje da ga niko nikada neće voleti ako ne bude imao savršeno telo. Ako se dogodi da ne trenira dva dana, iza ugla ga sačeka teška depresija.

Sanjay je konstantno produktivan, tako da nema ni minut slobodnog vremena. Dok se tušira istovremeno pere zube i vežba, a za poslovne sastanke priprema po čitavu noć, i dobar deo svog vremena provodi na poslu.

Svi pomenuti mladi ljudi započeli su sa terapijom zbog toga što su stalno osećali umor, i bili nesrećni uprkos tome što njihovi životi spolja izgledaju savršeno. Nakon što su proveli neko vreme sa terapeutom došli su do istog korena problema: odrastanje u svetu koji veruje da su nedostojni ljubavi i poštovanja samo zbog toga što su gej. Blum kaže da je to osećanje prisutno čak i kada ga pojedinac nije svestan, a prvi korak u rešavanju problema je da se razume da društvo nije u pravu. Istina je da kulturološki mitovi opterećuju sve pripadnike društva, ali se negativne posledice uvećavaju što se pojedinac više razlikuje od većine, pa samim tim odstupa od pravila. Tako se veruje da su feminine osobine kod muškaraca sramotne, da je gej seks „prljav“, te da je najbolje biti heteroseksualan, što utiče na kvalitet života i razvoj pojedinaca.

Drugi korak je prihvatanje opravdanog besa u odnosu na ostatak društva, te heteronormativna verovanja koja su uglavnom destruktivna, a da bi se iz tog besa izvukla snaga, koja dolazi nakon shvatanja da društvo greši, i da većina nema pravo da postavlja pravila i osuđuje one koji se u njih ne uklapaju.

Treći korak je da se razume da je perfekcionizam obezbedio neke okvire koji su dobro funkcionisali, te omogućio da se preživi osnovna škola, homofobični roditelj, neprijateljski nastrojena većina, i da se prihvate i ti delovi sebe koji su odigrali, ili još uvek igraju svoju ulogu.

Četvrti korak je da se pokuša drugačiji način života i da se potreba za savršenstvom ostavi po strani, nakon čega može da se razume da će svet ostati na istom mestu iako ne budemo poštovali standarde koje obično sami sebi postavljamo.

Potreba za savršenstvom je način odbrane, i nije jedini za kojim oni koji su drugačiji posežu kako bi sačuvali sigurnost i minimum dostojanstva, pa i sam život. Nikome nije lako da obezbedi da bude voljen i siguran, niti je to nešto što je rođenjem garantovano, a to znači da ni savršenstvo nije ključ, te da bi ljubav trebalo da bude dostupna svima, ne uprkos, već u skladu sa njihovim nesavršenstvima.

Oceni 5