Lepota Islanda
Bjoo 01 S

Photo: Pinterest

Björk : Maline u snegu

Prvi album koji je objavila grupa Sugarcubes zvao se Life's Too Good. Bend je bio sa Islanda, a Skandinavija je oduvek bila poznata po broju samoubistava. Previše dobar život? Drugim rečima, starijima je odmah bilo jasno da nešto nije u redu.

Mi smo tad bili deca, i kao sva deca, voleli smo vesele pesme. Ona je bila dete, i još je najlepše pevala, i bila je prava mala kraljica. Ništa tu nama nije bilo čudno. Tako je počelo druženje sa Bjork.

Sa jedanaest je snimila folk ploču. Niko još nije znao šta je iza, ali čuli su glas. On je uvek imao taj ton beskrajnog poverenja i tu boju malina u snegu. Šta god da se kasnije dešavalo, čovek je mogao na to da se osloni. U doba Sugarcubes-manije, imala je za sobom preuranjenu punk karijeru i nešto pločica na etiketi Crass, bivšu grupu Kukl, i, najvažnije od svega, Svest o Sebi u Svetu. Bilo je to ovako: sa sedam godina osetila je slobodu stojeći na brdu usred snega. Imala je ključeve oko vrata, išla je u školu u pet ujutru, i shvatila je da je "samo sićušan atom u ovom ogromnom kosmosu, ali on bi ipak bio drugačiji bez nje". Sa trinaest godina, već je zarađivala više od svoje majke. Na Islandu je naučila da bude sama sebi dovoljna ("Self-sufficience, please, and get to work!"-Army Of Me, album Post), jer tako je bilo sa svima oko nje. Njena baka i dalje slika. Njena majka je verna hipi-idealima iz mladosti. Najmanje je teško zamisliti Bjork kao raspevanu bakicu. Poznato je da se hrabrost prenosi po ženskoj liniji.

Thor, Siggi, Bragi, Magga, Einar i Bjork: šest ljudi iza imena Sugarcubes. Danas Bjork iz toga simpatično zaključuje da je 16,6 odsto muzike bilo njeno. Tad smo znali samo dva imena: Einar i Bjork. Možda bi još nečije ime bilo zapamćeno da je Bjork znala čije je dete koje je dobila u svojoj dvadesetoj godini. Veliko iščekivanje. Da li će reći? Bjork je na svaki način želela da pomogne, ali nikako nije mogla da se seti. Najzad je obavestila javnost da je svakako u pitanju neko iz benda. Jedino što nije bila sigurna ko. Prvi skandal. Hipi stav osamdeset i neke? Kuda ide današnja omladina? I ona treba da bude uzor našoj deci? Tako počinje fama oko ljubavnog života Bjork Gudmunsdottir. Silom prilika, vraćaćemo se na tu temu više puta.

Za to vreme "alternativa" je išla ka svom vrhu. Niko ne bi umeo da kaže šta je to tačno značilo, ali svako bi znao da kaže da su Sugarcubes bili brand-new wonder, da je bilo sve više devojčica sa šarenim šnalicama, kikicama i čvorićima u kosi, velikim ronilačkim satovima oko vrata i kratkim trudničkim haljinama, i kao da su svi odjednom rešili da poveruju da život - treba zaslužiti. Kad je kritika pokopala njihov drugi album Here, Today, Tomorrow, Next Week, ništa bitno se nije promenilo. Zabava je i dalje bila sjajna, a glas još snažniji i luđi. lz ove perspektive, ni pesme ne izgledaju ništa gore. Kad bi nekome palo na pamet da, nekim povodom, reizda Reginu ili Dear Plastic, verujem da bi se desilo isto što se trenutno dešava sa pesmom Debaser (Pixies): svi se pitaju da li je muzika tada zaista bila toliko bolja ili su oni samo ostarili...

U vreme ploče Stick Around For Joy, stvar je definitivno krenula ka globalnim razmerama: dobri, stari MTV se ubacio u priču, pa je grupa Sugarcubes dobila i svoj prvi (i jedini) Pravi, Veliki Hit. Pod nazivom Hit. I sjajan spot. I zasluženu medijsku promociju. Dakle, kompletna tragedija! Ko god se seća tog perioda, zna da je svako, ponikao u okvirima "alternative" koja tad još nije bila pod navodnicima, takav razvoj događaja poimao kao kreativno samoubistvo, kao gubitak identiteta i slobode, najgore od svega - kao "prodaju". I koliko god tad izgledalo da su Sugarcubes srećni u svojoj koži, da im globalni zahtev za uveseljavanjem i imidž kakav je u ovom trenutku naturen npr. Cardigansima (takođe brit bend koji nije iz Britanije, takođe "veseli" i "slatki"), uopšte ne smeta, ubrzo je puklo.

Bez podrške koju pruža grupa, bez Einarovog vokala, karakterističnog gotovo koliko i njen, Bjork se bacila u veliki svet, i odbila da se uplaši. Prepoznatljiv vokal zapljuskuje sa sjajnog 808 State albuma Ex:El... Elektronika i "alternativa", setimo se, tad su bile neprijateljski tabori, i niko nije ni sanjao to da promeni. Najhrabriji potez na svetu njoj je bio sasvim prirodan. Etiketa One Little Indian za koju su snimali Sugarcubes, objavila je Debut kao još jednu solo ploču još jedne pevačice još jednog uspešnog benda, koja koristi svoju poslednju šansu da namlati neke pare, pre nego što je svi zaborave...

Sad, uglavnom se sećamo kako su stvari išle - Bjork je uspela da proda više ploča nego u čitavoj prethodnoj karijeri, a njen renome je paralelno katapultiran nebu pod oblake. Finalna "prodaja" se, dakle, polako privela kraju na sveopšte zadovoljstvo, a paradoks takve situacije još jednom nas je podsetio da je na svetu sve moguće.

Odiseja David Bowieja kroz sve aktuelne muzičke pravce kroz vreme završavala se uvek tako da je svaki od pomenutih pravaca bio pamćen po njegovim pesmama, iako je on uvek samo naknadno uskakao na pravi voz. Bjork je na istom putu; prolazi iste etape. Malo se kasnije priključila, ali zato ima više vremena. Bila je dečija zvezda, punk diva, indie-queen, i najzad techno-sirena. Provukla se kroz uzak pojas poverenja i od gitara do elektronike osvojila svet. Human Behaviour? U opštoj klimi podeljenih mozgova, Bjork su voleli i raveri i technofobi, dok je ceo svet kukao za recept.

Posle solo-debija, album od šest remiksa sa iste ploče. Prvi u upornom nizu takvih izdanja započinje poglavlje u kom Bjork uporno pokušava sve i svašta, druži se sa elektrovizionarima i DJ čudacima, prepušta svoje pesme u eksperimentalne svrhe, čeka da vidi šta će sve biti od njenog uber-elektro-popa, sve vreme se dobro zabavljajući. Nažalost, ispostavlja se da veliki beat-masteri rade sjajno pod njenom supervizijom, ali nikako bez nje. Bjork je Spiritus Movens, Karizma i Femme Fatale. Za jedno dete - nije loše.

Post je bio drugi deo koncepta, osmišljenog da je oslobodi prošlosti. Dramatičniji nego bilo šta pre njega, neverovatnog ritma i izluđujućih akcenata, ovaj album je bio melanž svega što je postojalo na planeti Zemlji nešto malo godina pred Apokalipsu, album nežan i surov i blag, i glasan i oštar i sasvim tih. Bilo je toliko dobro da nije moglo da se izdrži.

Kad je Bjork u Los Anđelesu doživela zemljotres, bila je srećna danima. To je čekala celog života. Takav osećaj u stomaku... Večno traganje za posebnim i nedoživljenim. Pa onda, šta može loše da se dogodi nekome ko se raduje i zemljotresu?

Acid bomba u paketu, gubitak glasa i slom živaca. Počelo je ovako: brojni ljudi koji su radili sa Bjork, izlazili su iz projekta zaljubljeni. Ona nikad nije mogla da pravi muziku ako nije bila 100% srećna, a to nije mogla ako nije bila 100% zaljubljena, tako da je uvek bila 100% zaljubljena. U različite ljude. Toliko srećnih ljubavi i toliko dobrih pesama. To je bila njena priča: Nelee Hooper (producent celog prvog i dobrog dela drugog albuma), Tricky (producent dve stvari na Postu), Goldie (samo pomoćnik?), Howie B. (producent) - život i ploče su proticali zajedno, crta je odavno izbrisana. Jedan američki "fan", očajan zbog činjenice da je Bjork sa crncem (Goldiejem), šalje joj paket, a zatim snima svoje samoubistvo. Ažurni britanski poštar presreće paket. Kiselina koja je trebalo da završi na njenom licu, završila je unutra. Paket je promenio sve što je ona htela da zna o svetu.

Tako je počelo odrastanje sedmogodišnje devojčice sa ključem oko vrata. Na koncertu u San Dijegu, pred četiri hiljade ljudi, Bjork ostaje bez glasa. Iscrpljena šokom, stalnim turnejama i novinarskom opsadom, ona pokušava da peva, ali glas ne izlazi napolje. Sledeći incident: na aerodromu u Bangkoku, novinarka Julie Kaufman joj želi dobrodošlicu. Pruža mikrofon njenom sinu Sindriju. Bjork je hvata za glavu i lupa je o zid. Bilo je reči o ludilu, govorilo se o drogama. Verovatno je sam život koji je počeo da joj se događa bio sasvim dovoljan. I tako, posle još jednog albuma remiksa (Telegram), koji je deo već ispričane priče, Bjork ulazi u studio i snima Homogenic. Na njemu je pesma Alarm Call. U njoj su reči: "You can't say No to hell, you can't say No to happiness. Doesn't scare me at all".

Bjork pravi ploču samo za sebe, ni Pre, ni Posle - Sada i Ovde. A gde je to "ovde"? Živi u Londonu, a Island je više nego ikad njena zemlja. Voli Britance, ali zove ih - strancima. Igra po klubovima širom sveta. U Njujorku snima sa Rzom (Wu Tang Clan). Svuda sluša Aphex Twin. Svuda gleda Die Hard.

Bjork je u ličnom filmu odigrala sve arhetipe: Lolita, trol, hippy-chick, dancing-queen, business-woman... u narandžastom krznenom odelu, naravno, i u ružičastim cipelama.

I sve bi ipak bilo naivno, da ne postoji tih par generacija koje su odrasle uz Bjork. Toliki koncentrat energije, a teče ultimativni akcioni film veka. Ko bi ga znao kako će se to završiti? Neki bi se mogli uplašiti. A imam neke pretpostavke i ko će u tome uživati.

* Ovaj tekst nastao je kao deo projekta „Bolja prošlost: Čuvanje muzičke istorije“ koji sprovodi XXZ magazin, a finаnsirа Ministаrstvo kulture i informisаnjа Republike Srbije

*Tekst je objavljen u decembru 1997. godine u XZ magazinu broj 12

Oceni 5