Blistavo i strašno – Bekim Fehmiu

Ima ljudi koji postanu veći od profesije kojom se bave
Postanu princip
Postanu kriterijum

Tako je Bekim Fehmiu bio mnogo više od glumca
I njegovo konačno ćutanje se čulo mnogo jače od onih koji su neprekidno govorili

Bilo je nečeg svetog i posvećeničkog u njegovoj pojavi
Lice, glas, pogled, figura, ličnost
Prkos koji je nosio u sebi, pravdoljubivost, žestina, dostojanstvo

Kada sam ga prvi put video u “Specijalnom vaspitanju” osvojio me za sva vremena
Ali ne kao glumac nego kao čovek
Igrao je tu sebe
Hteo sam zbog te uloge i sam da postanem vaspitač u domu
Koliko me samo zaneo svojom igrom

To nije bila gluma – već misija
Tako je i živeo, pisao, govorio
Svestan svoje uloge u društvu – koja ne pravi kompromise
Već drži reč

Zato se i povukao na svom glumačkom vrhuncu
U godinama kada se obično igraju najvažnije uloge
Učinio je to pre svoje pedesete
I zaćutao u svom stanu, na Zvezdari
Odbacivši, u znak protesta, pojavljivanje u medijima, na filmu, pozorištu
Sve ono što ga je učinilo velikim i slavnim

Kao Albanac koji je u devetnaestoj došao u Beograd
Često je, kako kaže u svojoj autobiografiji „Blistavo i strašno“
Morao mnogo više da radi od drugih kako bi se dokazao
Stalno su mu psovali majku šiptarsku
Da je neprekidno na ispitu bio njegov ugled i rad
A opet, mnogo je i dobio od Jugoslavije
Divljenja, poštovanja, prijatelja, ljubavi…
Oženio je svoju veliku ljubav sa studija, glumicu Branku Petrić
I ostali su zajedno do njegovog poslednjeg dana
U Beogradu

Polagao je prijemni na glumi a da nije znao srpsko-hrvatski
Morao je nakon prijemnog da nauči jezik a onda sve ostalo
U međuvremenu je igrao i na francuskom, italijanskom, engleskom, rumunskom
I to sve glavne uloge
I to sve sa najvećim imena filma tog vremena

Živeo je i preživljavao, po dolasku u Beograd, tako što je godinama unosio ugalj
Kao klinac, da bi prehranio porodicu, radio je na polju i pijaci
Njegova ljubav prema porodici, majci i rodnom Prizrenu je nestvarna

Napravio najveću karijeru u svetu od svih naših glumaca
I do tada a možda i do sada
Bio prva opcija, za film Kum, umesto Merlona Branda
Igrao Odiseja, Belog Boru, Pavla Pavlovića, avanturistu, dezertera…

Veliki individualista koji je na prvo mesto stavljao radni kolektiv
Kada je snimao uvek su svi morali da budu isplaćeni
I najobičniji filmski radnik, spremačica
Ne želeći da niko ostane uskraćen

Mnogi su ga smatrali za najseksipilnijeg jugoslovena
Zbog specifičnog jezičkog izgovora i harizme

Njegove dve autobiografske knjige su dva remek dela
Koja se u mnogo čemu ravnaju sa najboljim našim književim delima
Posebno njegova druga knjiga, u svakom smislu

Uz veliki život ide i velika tragedija

Krajem osamdesetih u znak protesta odustaje od glume
I povlači se
Nespreman da igra dok traje rat i dok se dešavaju zločini sa obe strane
Nije mogao da podnese anti-albansku propagandu
Kao Albanac u Beogradu
Ni anti-srpsku tamo gde je odrastao

Nije mogao da podnese rušenje sveta u kome je stasavao i u koji je verovao

Nije mogao da podnese mnogo šta i zato se povukao u osamu

Poslednjih godina je slikao i pisao svoju autobiografiju
Stanari zgrade u kojoj je živeo kažu da ga uopšte nisu viđali
Imao je svoju sobu, svoj svet, svoje tišine
Slike, knjige i sećanja koja je beležio…

U svemu je bio uredan, dosledan
I znao je često da viče na ljude koji ne poštuju kućni red
Bacaju smeće oko zgrade

U bolnici u kojoj se jedno vreme lečio
Doktorka je izjavila da je bio najodgovorniji pacijent koga je ikada imala

Posvećenik, asketa, osobenjak

2010-te se ubio pucajući sebi u glavu
I to iz pištolja koji je dobio na poklon još sedamdesetih u znak sećanja
Nakon snimanja filma “Dezerter”

Nije mogao više da izdrži
Ni sebe, ni ovaj svet

Šerbedžija je za njega rekao da je jedan od najvećih
Zato što u glumačkom poslu nema najvećih
A on je bio prvi među jednakima

Mnogi su govorili o njemu, mnogo šta
A onda zaćutali

Kao što je zaćutao i Bekim

Njegov pepeo je prosut u reci Bistrici, u Prizrenu
U prisustvu njegove porodice

A njegov ljudski trag prosut je po svima nama
I ubeđen sam da će živeti večno

*Pesmu prenosimo s prijateljskog portala Gornji grad