Feljton: Knjiga “Bolja prošlost - Prizori iz muzičkog života Jugoslavije 1940-1989” (63)
Bba 02 S

Miljenik ženske publike: Boba Stefanović

Photo: Programski arhiv RTS

Boba Stefanović: Kad čitava SFRJ plače zbog pesme "Obriši suze, draga"

Impresionirao Bobu Stefanovića lucidnošću i intelektom: Arsen Dedić na sceni Doma sindikata tokom festivala Beogradsko proleće 1970. godineKraj za grupu Zlatni dečaci bio je istovremeno početak solističke karijere Bobe Steganovića koji je odmah - kao i svaki pevač onog vremena - krenuo na festivale. Na „Beogradskom proleću" pevao je pesmu Ace Koraća „Oprosti" u alternaciji sa Dušanom Jakšićem, i u prvom pokušaju osvojio nagradu za interpretaciju. I pored uspeha, nije bio zadovoljan. Naviknut na druženje i timski rad, odjednom je ostao sam, ali se brzo uklopio u ekipu koja se selila s festivala na festival, i punila novine svojim izjavama i intervjuima.

- Starije kolege su me sjajno primile. Specijalno Ivo Robić, Senka Veletanlić, Dušan Jakšić, Đorde Marjanović. Bio je tu i Miki Jevremović koji je nekoliko godina ranije meni „ukrao" „Zlatne dečake" snimivši sa njima „Kuću izlazećeg sunca", mada sam ja tu pesmu pevao još dok smo bili u Engleskoj!

Od te gomile sveta koja je obitovala po festivalima, impresionirao me je Arsen Dedić. Prvi put sam ga sreo u Domu sindikata, kad se vratio iz vojske, a kao čoveka upoznao sam ga kad smo zajedno bili na turneji po Bugarskoj: ima duha, lucidan je, pametan. Sve što treba! Pamtim turneju po Sovjetskom Savezu 1967. kad sam upoznao „Indekse", Anicu Zubović, Krstu Petrovića. S nama su još bili Žarko Dančuo i Lidija Kodrič.

- Šef turneje bio je Kornelije Kovač, a ja sam bio krajnje neodgovoran, kasnio na autobus, na probe, dugo spavao. Bata Kovač je čak predlagao da me izbace s turneje! Teško su mi padale sve te obaveze, jer sam boem po prirodi. Smatrao sam da bolje pevam od Davorina i Žarka, i da zaslužujem veću pažnju, ali nisam nalazio na razumevanje, sem kod Lidije Kodrič. U SSSR-u mi je bilo dosadno.

Ruska zima: Krsta Petrović, Anica Zubović i Boba Stefanović u Sovjetskom Savezu krajem šezdesetih godina

Ja jesam ljubitelj umetnosti - konačno, slikar sam - ali čovek ne može ceo dan da provede po muzejima i galerijama. Šta ti onda preostaje nego da sediš i piješ votku? Ni sa ženama po Rusiji nisam imao sreće. Moj tip sigurno nisu one gromadne, krupne Ruskinje; zato sam išao na probe balerina i tako se snalazio. Na toj turneji sam spremao ispite, zavlačio se u sobu i učio, dok su ostali kartali, pili i jurili žene...

Biti erotski simbol

Primao stotine pisama dnevno: Boba Stefanović„Mekim" načinom pevanja, oslanjajući se na provereni šarm i sentimentalnu privlačnost, Boba je prvih godina svoje karijere na prečac osvojio mlade Jugoslovenke čija se imaginacija pretapala u stotine pisama koje je Boba dnevno primao! Devojke su mu nudile brak, predlagale da im baš Boba uzme nevinost, opisivale svoja erotska stanja kad čuju njegov glas - pa je osnovana sumnja da je i drug Stefanović svojim likom i delom pomogao svetim ciljevima seksualne revolucije u borbi protiv reakcionarne tradicije.

S muzičke strane, Boba se kompozitorski vezao za Acu Koraća čije su pesme dale konačan pečat Stefanovićevom “imidžu” kod nas. Postoji i onaj drugi, muzički drukčiji Boba, ali ga takvog naša publika ne zna, za razliku od one u inostranstvu gde je naš junak boravio godinama i na licu mesta proverio koliko vredi. Zato i danas, jetko i s gorčinom, priča o toj nametnutoj slici o njemu, kao pevaču koji je imao hit „Obriši suze, draga" - i ništa drugo.

- Aca Korać je istovremeno i kriv i zaslužan za moju karijeru. Mnogo mi je pomagao, ali nije dozvoljavao nikakvo iskakanje iz šeme. Korać je zapadnjački producent na balkanski način, kome je novac bio velika motivacija: nije se moglo zamisliti da na album upadne nečija tuđa pesma! Čim je na mom šablonu počeo da liferuje pevače tipa Zorana Lekovića ili Dragana Antića, s kojim sam ga slučajno baš ja upoznao, i koji nije imao ni ritma, sem onog gromoglasnog glasa - odlučio sam da je vreme da prekinemo saradnju. Osećao sam se zapostavljenim...

Boba Stefanović o Draganu Antiću: Sem grmoglasnog glasa ništa drugo nije imao, čak ni ritam

Odmah nakon uspeha na „Beogradskom proleću 70" gde je „Obriši suze, draga" osvojila prvo mesto glasovima publike, i posle izjave Bobe Stefanovića da je Korać „bio razočaran što nije pobedio Dragan Antić", u „TV Reviji" se oglasio Aca Korać:

- Po mojoj oceni najbolje kompozicije festivala bile su pesme “U dugim noćima” Arnautalića i moja kompozicija “Sve zbog jedne žene”. Međutim, žiri publike je odlučio da prvo mesto pripadne mojoj drugoj kompoziciji “Obriši suze, draga” koja je mnogo slabija. Boba Stefanović, interpretator pobedničke pesme i moj dugogodišnji saradnik zaprepastio me je izjavivši posle toga u štampi da sam te večeri, kad sam saznao da sam pobednik, pritrčao Draganu Antiću i zagrlio ga od radosti misleći da je nagradu osvojila pesma „Sve zbog jedne žene". To je najobičnija laž, izmišljotina, jer sam ja znao kako se kreće raspoloženje žirija i koja će pesma pobediti. Evo prave istine: prišao sam Bobi, a ne Draganu, i poljubio ga. Odmah posle toga savetovao sam ga kako da se ponaša u slučaju da mu publika zviždi. Ako je trebalo da se prekine naša saradnja, nije mi jasno zašto je to moralo tako da se završi. Bobi, koji mi možda ponešto i duguje, nije bio potreban takav gest.

Vreme kad je brisanje suza postalo nacionalni sport: Boba Stefanović

Pesma „Obriši suze, draga", u koju ni autor, Korać, nije mnogo verovao, postala je jedno od prvorazrednih muzičkih iznenađenja 1970. godine, i vrhunac komercijalno-festivalske karijere Bobe Stefanovića na domaćim meridijanima. Srceparajuću priču o dirljivom ljubavnom rastanku, Slobodan je otpevao s prirodnim ubeđenjem, pa su u javnosti počele da kolaju proverene priče kako je reč o ličnoj životnoj drami u kojoj samo autentični nesrećnik ume da se snađe.

U tom periodu, od Bobe Stefanovića na radiju i televiziji teško je moglo da se diše: brisanje suza postalo je nacionalni sport, pa se i pegla oprezno uključivala jer je realno bilo očekivati da nas i tu Boba čeka s pesmom koja je postala njegov žig i zaštitni znak, krst koji je morao da nosi do današnjeg dana!

Vice Vukov bio je veliki pevač

Uspomena iz JNA: Boba Stefanović u vojničkoj uniformi šezdesetih godina

Kao i ostale muzičke marke onog vremena, Boba je nekoliko puta bio na putujućem festivalu „Pesma leta", prvi put 1967. kad je pevao van konkurencije, na modnoj reviji. Kako mu skromnost nikad nije bila vrlina, i tad je smatrao da bolje peva od čitave ekipe i da sticajem okolnosti - tek je započeo solo karijeru - mora da igra podređenu ulogu. Da bi se osvetio, zaveo je svih osam manekenki!

Šefovi festivala bili su besni, jer su smatrali da su manekenke tu zbog njihove zabave i razonode, nikako na raspolaganju tipovima koji glasom zarađuju za život! Te godine na „Pesmi leta" pobedio je Miki Jevremović s pesmom „Pijem", a priliku da to proslavi iskoristio je da se za vreme festivala oženi svojom prvom suprugom Gordanom koje se Boba seća kao „izuzetno zgodne" žene.

Lepa Bobina sećanja na Terezu: Davala mi je podršku od časa kad sam je upoznao- Miki je sjajan šahista, i po meni, takvu logiku treba da zastupa i u svom životnom postavljanju. Uvek sam mu zamerao što je u biznis, u svoje pesme, u predstavljanje publici pleo i uvlačio privatan život. Za Mikija je, zbog toga, vezana i jedna istinita anegdota. Sa Gordanom se rastao dok je bio na turneji po Sovjetskom Savezu, i kako je docnije obavestio javnost, u nastupu usamljenosti i očaja zbog rastanka, šetao se obalom Crnog mora, tu našao nekakav kamen koji mu je - navodno - postao najbolji pnjatelj! Držeći kamen u ruci, pobedio je na nekoliko festivala, a jednom je na „Pesmi leta" pevao „Šta da mu kažem ko si, šta da mu kažem s kim si", i po ko zna koji put ispričao priču o svom najboljem prijatelju. Na pozornicu je zatim došao Dragan Živković-Tozovac, noseći ogromnu kamenčinu i rekao: „Izvinite, draga publiko, ali imam većeg prijatelja!...

- Iz tog perioda sećam se Vice Vukova kog sam strašno voleo kao pevača, čak smo, s privatne strane, bili odlični drugovi. Kad je 1964. služio vojsku u Beogradu, i učestvovao na paradi, njegov kamion s vojnicima stajao je ispred moje kuće, u Molerovoj 6. Ja sam stajao na balkonu i slušao ga kako peva, a onda sam sišao i doneo mu pivo... Docnije smo se družili, čak mi je i otkrivao male pevačke trikove, a onda je pukao skandal koji mi do danas nije jasan. Šteta je što on ne peva, jer će u muzičkoj istoriji Jugoslavije ostati zabeležen kao jedan od najvećih glasova. Na njegovim koncertima bilo je bogatstvo repertoara, bogatstvo glasa, držanja, osećalo se da je velemajstor. Kad je u Kanu 1968. pevao „Bokeljsku noć" - a bio sam još tu i ja, od naših; i Tom Džons, Adamo, od stranih pevača - svi su bili fascinirani, bez obzira što je pevao na našem jeziku.

Stalni gosti Radio televizije Beograd: Gabi Novak, Boba Stefanović i Zlata Petković

- Pamtim Terezu koja mi je davala podršku od časa kad sam je upoznao. Govorila mi je da imam jedan od najboljih glasova, i da veruje u mene. Gabi Novak me je zvala „Lav", jer sam umeo da pustim glas, lavovski, da se sve ori. Sećam se i Lole Novaković na čije sam koncerte dolazio u Dom sindikata. Ona je arhetip pevačice koja publiku s lakoćom baca u nesvest, njen glas je iskonski plemenit, ali... Kao čovek, nije takva. Vlasnik takvog glasa ne bi smeo da ima tu dozu zlobe u sebi, i to je šteta. ... Drukčiji su, i zato su mi dragi, Čolić, Kemal Monteno, Mišo Kovač, Arsen Dedić, zbog toga što su veliki ljudi, prave kolege, jednostavno, prijatelji.

Muzikom po svetu

Grupa One i oni: Boba Stefanović u društvu Daliborke Stojšić i LIdije Kodrič

Sedamdesetih godina, karijera Bobe Stefanovića počela je da poprima internacionalne obrise. Jedno od njegovih glavnih tržišta postao je Sovjetski Savez gde je - kao solista, i kao član grupe „One i oni", u kojoj su još bili Daliborka Stojšić, Lidija Kodrič i Minja Subota - gostovao desetak puta. Seća se da ga je tamošnja publika obožavala i da je za nju - kako kaže, „bio Tom Džons s glasom, a Đorđe Marjanović - Elvis Prisli, bez glasa, naravno"! Uveren je da bi i danas, bez vidljivih teškoća, u tom istim SSSR-u oborio publiku na pleća, naročito ako je publika ženskog pola kojoj, garantuje, to ne bi teško palo! Pevao im je sve: repertoar „Bitlsa", Elvisa, Tom Džonsa, italijanske kancone, stari rokenrol.

U studiju TV Beograd: Boba Stefanović sa Lokicama- Možda je to i glavni problem moje karijere, kako biti svoj? Da sam imao podršku neke velike kuće, korporacije, svašta bi bilo. Jer, nije slučajno da sam na internacionalnim muzičkim festivalima pobeđivao osam puta. Osvojio sam „Zlatan orfej" u Bugarskoj; u Brašovu sam na „Zlatnom jelenu" u konkurenciji pevača iz 40 zemalja pobedio, a iza mene je ostao Hulio Iglezias; isti uspeh ponovio sam na festivalu „Čovek i more" u SR Nemačkoj čija me je štampa dizala u zvezde. U pariskoj „Olimpiji" pevao sam 1974, a menadžer Bruno Kokatriks rekao mi je da sam jedan od najvećih glasovnih talenata koje je ikad čuo...

- U Americi sam između ostalih mesta pevao u Čikagu, u hotelu „Gaslight", gde su pre mene nastupali Toni Benet i Frenk Sinatra! Naravno, tresao sam se od straha, premr'o sam. Ali, na sceni se to nije osećalo. Docnije sam obišao obe američke obale gde sam pevao po mnogim gradovima, a poziv sam dobio na osnovu uspeha u SR Nemačkoj gde sam snimio nekoliko ploča za kompaniju „Bellaphon". Bio sam u Americi dobro plaćen, hiljadu-dve dolara po večeri, lepa para za ono, naročito za ovo vreme!

Iz grupe „One i oni", koju pronicljiviji vide kao preteču sastava „ABBA", Boba je otišao onog časa kad su pare počele da budu preče od svega ostalog. Još uvek pamti Lidiju Kodrič kao „sjajnu ženu, vrhunskog profesionalca i dragocenog kompanjona", Daliborku kao „fenomenalno lepu ženu koju je učio da peva, najlepšu misicu koju smo ikad imali", dok za ostatak ekipe nema nikakvih komplimenata.

Životno putešestvije Bobe Stefanovića preko SR Nemačke, Sovjetskog Saveza i Amerike, okončalo se povratkom u Jugoslaviju gde je Boba, sredinom osamdesetih, u Beogradu otvorio školu za buduće pevače, ali nije zaboravio ni svoju karijeru. Februara 1988. objavio je ploču „evergrin" pesama, a da konkurenciji pozli objektivno je na omotu preneo glasovni dijagram sa Instituta za ispitivanje ljudskih i pevačkih glasovnih mogućnosti, po kome je „Bobin vokal izuzetno redak, kako po svojoj boji, tako i po volumenu". Nauci treba verovati!

Reklamna fotografija kompanije Ballaphon: Boba Stefanović

U međuvremenu je, ne zapostavljajući muziku, završio dva fakulteta: Akademiju dramskih umetnosti (odsek organizacija) i Likovnu akademiju (bez diplomskog) pa za sebe ima običaj da kaže da je danas poznatiji kao slikar nego kao pevač!

Dok mnoge Bobine kolege iz iste generacije nikako da nađu nove muzičke i životne sadržaje, braneći se izolacijom u stilu Grete Garbo i povlačenjem zavese preko budućnosti - nekadašnji zlatni dečko iz Molerove 6, mada već zagazio u petu deceniju, nije izgubio ništa od one svoje čuvene mladolikosti, životne raspojasanosti, ljubavi prema nežnijem polu i muzici koja mu je oblikovala iskustvo, ostavivši ga u sećanjima romantičnih devojčica ondašnjeg vremena.

Oprobao se kao glumac: Boba Stefanović na snimanju filma 'Lepota poroka' reditelja Živka Nikolića

Često neskroman prema sebi, ponekad filozofski, gotovo poetski raspoložen, boemskog ponašanja i očiglednog šarma koji je njegov sentimentalni kompanjon, drug Stefanović je u karijeri prevalio tek pola puta: druga polovina rezervisana je za velike i neočekivane planove, ali sa istim avanturističkim šmekom koji ga je uveo u rokenrol, u vreme kad su se takvi potezi graničili sa zdravim razumom i njegovoj ulozi u iskonskoj socijalističkoj kulturi.

Takav Boba koji se često poziva na Leonarda da Vinčija i Aristotela, tvrdeći, na njihovom primeru da najbolje godine tek dolaze, veruje da ima pravo kad kaže da je poslovica „pamet u glavu, a zadnjicu uza zid" najistinitiji životni kredo! Iskustvo mu nalaže pa je to jedino bitno!

(Intervju sa Bobom Stefanovićem za knjigu “Bolja prošlost” urađen je sredinom 1987. godine)

U IDUĆEM NASTAVKU FELJTONA "BOLJA PROŠLOST": OLIVERA KATARINA – ALAJ NIJE BILA IM PO VOLJI

Oceni 5