Bog napušta Antonija

Kad se iznenada, u ponoć, začuje

kako prolazi nevidljiva povorka

sa sjajnom muzikom i glasnom pesmom –

svoju sudbu što te izdala, svoja dela

što nisu uspela, svoje životne planove

što su svi omanuli – nemoj beskorisno oplakivati.

Kao da si spreman godinama, kao junak,

uputi joj pozdrav, Aleksandriji koja odlazi.

A povrh svega, nemoj se zavaravati, ne reci kako je

to bio san, kako te je sluh prevario:

nemoj se spuštati na tako zaludne nade.

Kao da si spreman godinama, kao junak,

kao što tebi odgovara što si bio dostojan takvog jednog grada,

odlučno priđi prozoru

i slušaj s uzbuđenjem, ali ne

preklinjući i tužeći poput kukavice,

kao svoje poslednje zadovoljstvo slušaj zvuke,

sjajne instrumente tajnovite družbe,

i uputi joj pozdrav, toj Aleksandriji koju gubiš.