Bog XX veka

Kao A,

Kao odgovor kule - koliko je sati?

Gvozdenim štapom stotinu je puta

Ispresecana Igla,

Siveći se nebom kao magla,

Bila. Pastir gvozdeni koga prati?

Pročitan gvozdeni je spisak,

U svetu veveričju jesen,

Kroz kraj stadima presečen,

Čuo se cokot, šum i pisak.

Bacite granu, nek jeknu krici!

Pavši na tepih mahovici,

Ona kao ti se, oka skrivena,

To bogu moli drugog vremena.

I oblacima pale žice

Na šume svud, s njegovog kama,

Vitlale bure jatimice

Tvojim mrežama.

Stenje se kamenitim čelom

Ko potok krivudavi se svalilo,

I prozor izbe na severu belom

Požar-lepotan je ozario.

Od oca ga stvoriše ruke radničke,

U zagradu stavljena bure nepoznata,

U groznoj muci peko je navike

Zemlje jezera, jelena i blata.

I od moćvarnih pića trezan,

Tuđa za poslednjeg vekovnog pijanca,

Nikao je ovde okretan i rezak

Fabrika bog - samozvanac.

Noću, u pravi čas, ti proli

Munju od grada do grada,

Tebi dalekom se mole

Stada

Uplašenih visokih peći.

Al' za vlas strela bure sa nebesa,

Čim ludi na straži opat

Pomeri pesak.

Tebe nema čime da pokopa.

Trougao železnih krila,

Gmaza doline ti skrši,

Ko zatočenik, razum će silan

Krenuti obred svoj da vrši.

Al' beše glup. Jer je hteo

Ko dominu da dan svoj krti

Provuče međ munje. Posle ceo

Prijateljima da siđe - senka smrti.

Na njemu lovačko remenje

I od zečevine gunj,

Njegove puške sigurno je kremenje

A skijaški trk mu zabave je pun.

Tad slabi krik. S najjačim

Uzbuđenjem skupiše se drugari.

Njegovi spaljeni ogrtači

Zadimljeni kao ugari.

Masa je nemoćna. Ko da im se puši

Tvrdo lice tornja propetog.

Zaručnica leša pogled skrenu skrušen

Al' posle pogleda još, opet i opet...

Kao pouka visio je tri dana

U visinama dubokih nebesa.

Gde naći junaka da njegov danak

Hrabrosti na zemlju snese?

*Prevod Vera Nikolić i Bora Ćosić