Bogato vitaminom C

Ispod njenog čela snežna pokrilca
     donesu zaista iznenađenje
dana koji skliznu pod svetlost sunca
          mimo klimavog stakla u vratima
     u odraz časti prostrte
nedovršenim, poverljivim. Tako
     mračno mrlja izmiče kao odora
tvoje pauze poput koštice jabuke,
     baltička voljena koja spava.

Ili kao sirup u oblaku, dole ispod
     u šolji, opravdavaš svaki savijeni
krik zebine domišljatosti, ovo jato
     razbacano preko naše kosine
          dana zaljuljanog u vodi, govoriš
     samo toliko. Treptaj pažnje na
površini, dočarava svod tamo i
          svrhu koju smo zaista izostavili;
     jedna unca dole pored vode, koju

u unakrsnoj vatri iz nepravde preveliku
     da bi je držao on pušta da mu isklizne
                                    iz ozvezdanih prstiju
     ništa biljni udar bezdimnog baruta
i njegov eho: je li ovo naš ekran, u nekoj
     ulici koju smo jedva pogodili mogli bismo označiti
jednu ideju uzgojenu do slaboumnosti po jasnim
     pravcima pogleda pravo ispred. Ulaziš na
         ista vrata, nosiš

ono što se ne može ostaviti zbog njegovog sopstvenog
     slatkog podrhtavanja razuma, njegove lažne krvi;
istu boju koju začujem sa svakim otkucajem koji dodirne
      i neće da se istopi. Takva nijansa
ruže u svoj kalem izruči grom
      iz neba, uzdižući u sopstveni utisak moto
kakav nazivamo mirovnim pregovorima. I da
      tvoje tiho okretanje stranice je dan
         koji se naginje tako, izbledeo u svetlosti.

*Sa engleskog preveo Bojan Vasić; Objavljeno u časopisu Agon