XXZ magazin preporučuje
Minari

Photo: bemovieseemovie.com

Bolji život u neizvesnoj budućnosti

Film

Minari (2021)

Većina priča o migrantima koji stižu u Sjedinjene Američke Države odvija se u velikim gradovima i prati junake koji najčešće uspevaju da pronađu zajednicu, što značajno olakšava proces prilagođavanja. Reditelj Lee Isaac Chung bira drugačiji pristup u filmu Minari, pa su Jacob i Monica (Steven Yeun iYeri Han) prepušteni sami sebi i o njihovim životima ne znamo mnogo. Iz Kalifornije se sele u Arkanzas, na zabačeni komad zemlje koji žele da pretvore u farmu. Za Jacoba je to raj, ali ne i za Monicu koja sanja o drugačijem životu.

Film je smešten u osamdesete godine prošlog veka, a u pitanju je nežna priča koja ističe to da je „migrantsko iskustvo“ ništa drugo do ljudsko iskustvo, budući da svi tražimo svoje mesto na svetu. Iako je priča poluautobiografska, sve što se u njoj dešava je univerzalno, jer izolacija, usamljenost i strah od gubitka sredstava jednako utiču na sve.

Dok gledamo film, postaje nam jasno da su oni koji najviše ulažu u neku zemlju, grad ili naselje, najčešće oni koji su došli sa strane. Minari to dobro razume, pa se ne fokusira na neprijateljski nastrojene starosedeoce (kojih, koliko znamo, u okruženju u koje su se junaci doselili i nema), već na glavne junake koji tragaju za onim što nam je svima potrebno, a to su sigurnost i podrška najbližih, te san o boljem životu za sebe, ali i za one koji ostaju iza nas.

Isle of Dogs (2018)

Ovaj animirani film nas podseća na to da su i životinje bića koja osećaju, posebno kada su odbačene i gurnute u život za koji nisu spremne.

Reditelj Wes Anderson podario nam je zanimljivu priču u stop motion maniru, koja se odvija u izmišljenom japanskom gradu Megasaki, dvadesetak godina od danas. Epidemija psećeg gripa izazivala je strah među građanima, a zli gradonačelnik Kobayashi, inače ljubitelj mačaka, iskoristio je to da pse protera na napušteno ostrvo Trash. Psi ipak nisu spremni da se predaju, te dolazi do sukoba koji eskalira u ekscentričnu priču, onako kako Anderson to inače radi.

All Is Forgiven – Tout est pardonné (2007)

Glavni junak voli svoju porodicu, ali ga zloupotreba droga sprečava u tome da do kraja ostane dobar partner i otac. Porodica se zbog toga raspada, te ostaje prepušten sam sebi i svojoj zavisnosti. Deset godina kasnije sreće ćerku Pamelu, koje je već odrasla, te se otvara put ka mogućem pomirenju. Život ipak ima drugačije planove.

Debitantski film rediteljke Mia Hansen-Løve je neka vrsta katarze, koja jasno ukazuje na inteligenciju i senzibilitet autorke. Podseća nas i na to da vreme prolazi i da je neophodna da uložimo sav mogući napor da budemo najbolje verzije onoga što bi čovek trebalo da bude.

Serije

High Fidelity (prva sezona, 2020)

Snimljena prema romanu Nicka Hornbyja, još i kao remake istoimenog filma iz 2000. godine, serija High Fidelity imala je sve preduslove za neuspeh. Međutim, u deset epizoda nam prezentuje potpuno svež pogled na stvari i dokazuje da u ovo vreme priča o prodavnici ploča može da se održi. Izbor Zoe Kravitz za glavnu ulogu odličan je potez, kao i sama činjenica da je ovoga puta, za razliku od romana i filma, kao glavni lik izabrana žena. Dosad bi trebalo da smo navikli na to da žene u igranom programu imaju mane, baš kao i u svakodnevici, i da su kao takve zanimljive, a ne odbojne za gledanje.

Zoe Kravitz možda nije najtalentovanija glumica na svetu, ali uloga Rob joj je legla savršeno, budući da je tako prokleto (i očekivano) cool, lepa, neopterećena i neposredna. Uz sve to sabotira sve što stigne, a naročito sebe, uprkos tome što je samoživa. Sporedni likovi su takođe odlično razrađeni (specijalno dvoje zaposlenih u prodavnici ploča) i njihov razvojni put je uživanje pratiti.

Muzika zauzima bitno mesto u seriji, svuda je i njom je sve prožeto, što je dodatni plus u odnosu na film. Iako isprva deluje anahrono, serija je smeštena u sadašnje vreme, odnosno, ono vreme neposredno pre pandemije, pošto nam sva opuštena druženja, pozdravljanja, koncerti i izlasci u seriji sada deluju kao nedostižna utopija. Nečast izuzecima što pletu kolo ispred spomenika, ili prave „urbane“ korona žurke.

Muzika i brojne popkulturne reference s lakoćom nas vode kroz proteklih pet-šest decenija, a High Fidelity besprekorno spaja prošlost i sadašnjost u deset izuzetno zabavnih epizoda. Budućnost je pak, kao i ovde kod nas u realnosti, potpuno neizvesna.

High Maintenance (2016-2020)

High Maintenance je sigurno jedna od najboljih serija poslednjih godina, poklon anksioznom čoveku sadašnjice, koji žudi za tim da na ekranu pronađe oni koji jednako trpe.

Sve se vrti oko dilera marihuane, ali svaka epizoda donosi nove junake. Serija je toliko dobro napisana, da je jedna epizoda od dvadesetak minuta dovoljna da se pronikne u samu suštinu onih čije priče pratimo. Zajedničko im je jedino to što uživaju u marihuani, te što žive u Njujorku, dok se sve ostalo razlikuje – od socijalnog statusa, do odnosa prema svetu koji ih okružuje.

Ben Sinclair, koji igra glavnu ulogu, je neverovatno šarmantan, pa zahvaljujući tome sve četiri sezone povezuje u čvrstu celinu koja će ostati kao dokaz o tome kako se živelo u jedno doba čija je glavna odlika kolektivna nesigurnost.

Capitani (mini serija, 2019)

Jedna od najboljih stvari „streaming ere“ je to što lako možemo da gledamo sadržaje sa svih strana sveta. Capitani stiže iz Luksemburga, što je samo po sebi egzotično, budući da nam ne pada na pamet ni jedna druga serija koja je stigla iz ove male evropske zemlje.

Priča pripada porodici zapleta o „malom mestu koje krije veliku tajnu“, a inspektor Capitani (Luc Schiltz) stiže iz velikog grada i dobija priliku da reši misteriju oko nestanka sestara bliznakinja. Izmišljeni gradić je jedno od onih mesta na kojima svako svakoga poznaje, ali ne dovoljno da u komšiji prepozna potencijalnog ubicu.

Svaka epizoda traje manje od trideset minuta, pa se sve odvija dovoljno brzo da održi pažnju. Zaplet je ponekad sapunjav, ali je serija ipak zanimljivo putovanje u deo Evrope koji u filmovima i serijama ne viđamo tako često.

Enlightened (dve sezone, 2011 – 2013)

Enlightened je jedna od onih TV serija o kojoj ne znate šta da mislite čak ni kad se završi; jedino što vam je jasno jeste da osećate nešto, da postoji razlog zašto ste joj se vraćali iz epizode u epizodu i da vas je, neopozivo i nepovratno, uzela pod svoje. Onda vam bude žao što je otkazana (i to pre čitavih osam godina) i što TV bogovi nisu bili dovoljno dalekovidi da u njoj naslute potencijal koji ste vi prepoznali, naravno, prekasno.

Možda je klima između 2011. i 2013. godine u Americi bila bitno drugačija od današnje, pa priča o savremenom ženskom Don Kihotu koji juriša na korporacije i nepravdu nikom nije bila preterano interesantna i uverljiva. Međutim, lopta padne u svačije dvorište, pa su klasne razlike trenutno jedna od gorućih tema i u Americi.

Danas se Enlightened gleda i čita iz sasvim drugačije perspektive nego što je to bilo onda kada se pojavila. Tome doprinosi i Laura Dern kao glavna junakinja. Iako je njena popularnost neupitna već decenijama, u poslednjih nekoliko godina etablirala se kao svojevrsna popkulturna ikona, posebno zahvaljujući ulogama u hit seriji Big Little Lies i filmu Marriage Story. Više pročitajte ovde.

Knjige

Lorens Stern „Tristram Šendi“

Koliko god da nemate vremena, a jasno je da ga nemate, čitajte ovaj roman makar i godinama. Koliko je obiman i ispunjen digresijama, toliko je i urnebesan, duhovit i satiričan. Nije bitno o čemu se tu radi (ne radi se), niti da li ćete izgubiti tok radnje i zaboraviti gde ste stali (nećete), važno je samo da ćete uživati čitajući o pisanju, smejući se konvencijama i diveći se njihovom razbijanju i originalnosti ovog romana.

Franc Kafka „Presuda“

RASEJANO GLEDANJE KROZ PROZOR

Šta ćemo činiti ovih prolećnih dana što sada brzo nailaze? Jutros je nebo bilo sivo, ali ako sad priđeš prozoru, iznenadiš se i prisloniš obraz uz prozorsku kvaku.

Dole se vidi svetlost sunca – koje, istina, već zalazi – na licu devojčice detinjasta izgleda, koja bezbrižno korača i osvrće se, a u isti mah na njenom licu se vidi i senka muškarca koji nailazi za njom brže koračajući. A zatim je muškarac već prošao i lice devojčice je sasvim svetlo.

Pesme

Fleece je kanadski sastav koji dolazi iz Montreala, a kao osnovna žanrovska obeležja svoje muzike ističu psihodeliju i rock, uz indie i jazz uticaje. U svakom slučaju, prijaju uhu, a verujemo da je pred njima još veća i bogatija karijera

 

Podcast

I Weigh with Jameela Jamil ep. w/ Celeste Barber

Jameela Jamil je radio voditeljka koja je postala glumica, da bi se ubrzo oprobala i kao TV voditeljka, a zatim vratila korenima putem svog podcasta I Weigh. Oni koji je ne znaju kao voditeljku i glumicu svakako je poznaju kao uticajnu osobu na internetu koja propagira stvaranje pozitivne slike o sebi i prihvatanje sebe i drugih bez obzira na različitosti, naročito one telesne. S tom idejom je i pokrenula platformu I Weigh, a u epizodi podcasta koju vam preporučujemo ugostila je Celeste Barber.

Barber je glumica i komičarka iz Australije koja se takođe proslavila na internetu zalažući se za inkluzivnost i ismevajući nedostižne standarde lepote. To ne znači i da se nužno podsmeva modelima čije slike i video clipove često parodira, već uspeva da na duhovit način bez i jedne reči pošalje poruku koju želi, a za koju smatra da je važna.

Jameela i Celeste razgovarale su o mentalnom zdravlju, važnosti podrške, ali i samoće, požarima u Australiji od januara 2020. godine, društvenim mrežama, telu, godinama i komediji. Slušajte ovde.

Nostalgija

High Fidelity (2000)

S obzirom na to da smo u formi TV serije pogledali remake ovog filma i romana prema kojem je nastao, svakako preporučujemo da pogledate i ovo ostvarenje, sa Johnom Cusackom u glavnoj ulozi. Reč je o romantičnoj komediji, ne previše ambicioznoj, ali duboko ukorenjenoj u vreme u kojem je snimana. U periodu od 20 godina mnogo se toga promenilo, došlo je do raznih kulturoloških pomaka, dok neki elementi ostaju i dalje isti. Vrlo je zanimljivo porediti pogled iz 2000. i 2020. godine – jedan muški (sa podelom u kojoj dominiraju beli heteroseksualni muškarci), drugi ženski (koji uključuje obilje identiteta), a uz to preispitivati i sopstvena očekivanja i promene u percepciji igranog programa do kojih je došlo u poslednje dve decenije.

Najzanimljivije je pak to što nam serija od prošle godine budi veću nostalgiju nego film iz 2000.

Fargo (1996)

Fargo se zasniva na istinitoj priči, što na momente izgleda neverovatno. Frances McDormand je sjajna, a braća Coen na visini zadatka.

Braća su za ovaj film dobila i svog prvog Oskara – za najbolji scenario – a Frances McDormand za najbolju glavnu glumicu. Bio je to, dakle, najbolji film te daleke 1996. godine, pa je obavezna lektira za one koji su ga nekim čudom propustili.

Dokumentarni film

Faith (2019)

Usamljeni manastir u italijanskim brdima krije kung fu majstora koji predvodi grupu monaha. Cilj im je da se bore protiv zla u ime boga, te se već dvadeset godina spremaju za „veliki rat“. Monasi i monahinje su i ratnici, pa pored molitve treniraju i borilačke veštine, a od drugih sveštenih lica se razlikuju i po tome što ne poznaju celibat.

Kako god se osećali u odnosu na spiritualnost, trebalo bi da pogledate ovaj film, koji se odvija negde između religije i kulta, molitve i borbe, posvećenosti i opsesije, komune i porodice.

Horor

Cube (1997)

Danas izgleda naivno i nedovršeno, ali se uz ovaj film nekad odrastalo. Demonska kocka otvorila je put mnogim ljubiteljima horora, te kasnije inspirisala i druge reditelje. Najveći problem je bila gluma, koja nije baš za Oskara, te nedostatak zaključka, ali se ipak radi o matematičkoj jednačini koja izaziva jezu i koja je na kraju kako-tako rešena.

Video igre

Whispering Hills: Kad se spoje Silent Hill i Fallout 4

Whispering Hills je Fallout 4 mod koji u Commonwealth donosi maglu i dobro poznata čudovišta. Prva epizoda je spremna, a ljubitelji horora su nestrpljivo čekali, budući da se o ovom modu piše još od 2019. godine.

Zainteresovani će moći da se upuste u avanture u post-nuklearnom Silent Hill okruženju, a Fallout 4 se pretvara u noćnu moru koja prija onima koji u takvim sadržajima uživaju. Nova linija u priči igračima donosi osnovnu školu po imenu Midwitch (zasniva se na originalnim školskim prostorijama iz igre Silent Hill), te deo grada po imenu Whispering Hills, koji je osmišljen po uzoru na Centraliu – grad koji je poslužio kao model za Silent Hill filmove.

Od sada postoji šansa da se sa promenom vremena u Fallout 4 promeni i grad, te da se iz magle direktno stupa u mračni Silent Hill univerzum. Kada su čudovišta u pitanju, Whispering Hills donosi poznate njuške, poput monstruma sa trouglastom metalnom konstrukcijom umesto glave – TriangularPrismHead, i medicinskih sestara bez lica koje vrebaju u mraku.

Zainteresovani Whispering Hills mogu da pronađu na ModDB i NexusMods, a sa sledećim epizodama se očekuju i novi elementi, delovi grada, ali i pomoćnici, budući da oni koji igračima prave društvo u Fallout 4 za sada ne mogu sa njima u svet strave i užasa.

*Kontrapreporuke

Ginny & Georgia (prva sezona, 2021)

Ova serija u jednom od svojih neretkih metafikcionalnih momenata evocira Gilmore Girls, pokušavajući da nam stavi do znanja da gledamo nešto savremeniju verziju čuvene serije i nekonvencionalnog odnosa između majke i ćerke. Ipak, prema našem mišljenju, Gilmore Girls treba da ostanu tamo gde jesu, a Ginny & Georgia bismo mogli da preporučimo jedino tinejdžerima.

I Am Lisa (2020)

U početku se čini da Lisa flertuje sa kempom, što je moglo da bude zanimljivo, ali se do kraja dolazi do zaključka da se zapravo radi o najobičnijoj gluposti.

Tiny Pretty Things (prva sezona, 2020)

Sreću čine male stvari, ali ne i male, lepe stvari. Neuspeli pokušaj da se imitira Dario Argento.

 

Oceni 5