Poezija bunta i otpora
Aarat 01 S

Photo: Filip Horvat

Bomba zvana „krmača”

Srpsko-hrvatski rat (1)

Na ledini leže
pobijeni Srbi.
Angel Ujedinitelj
sa njih tera muve.

U dvorištu leže
mrtvi Hrvati.
Posipaju ih krečom u prahu
– počeli su se crvati.

Treba ih – gušter velio –
ograditi u ruševinama,
ostaviti ih da se vijaju
dok se do poslednjeg ne poubijaju.
Međusobno.
I u nama.

(Književne novine, septembar 1991)

Srpsko-hrvatski rat (2)

Isturač brade, vepar ritski, njuši
Podunavlje. 500.000 cevi traže metu.
Iz probušenog stomaka silosa
curi zrnevlje. On češe čekinje butne.
Pali cigarilos danski. (Damski?)

Oni što kažu „sipuća kiša”
ubili su petoricu onih što kažu „rosulja”.
Ona svejedno pada, a uostalom
po podne se pretvara u sneg.

Bomba zvana „krmača”
e-ks-pl-o-dir-a.
Selo napušteno sravnjujemo.
Ubijanje kuća – pričaju soldati –
prati naročiti civil cigala, maltera
i kalcifikovanog vremena.

Dva akademika i jedan vladika
veslaju ka Ratnom Ostrvu.
Neku spodobu
u šuplju topolu zacementiraše.
On viče: Vrnite čun,
ja sam knez svih Srba
tamošnjih i onih tu.

Ubice s vencima od školjki
(ušnih) otpevaju mu:
za tvog smo se zemana
onako baš alavo
mladih života nasosali!
Hvala ti onoliko kneže!
Živela amnestija!

(Književne novine, april 1992)

Srpsko-hrvatski rat (3)

Prošetao, radoznao žuto,
Samodržac jutru mrk
zemlje tanin Srbije
do čudne države u kojoj
svi se zovu „Van”.

Sačuvaj me bože, rekao,
eolsko-neonskih zemalja,
vratio se u psima opevane
predele anahronije –
čigra njegva tu se još vrti,
popovi i pesnici
poduhuju u njen rub.

Dočekali ga njegovi ratnici
s čakljama i torbuljinama,
proterali smo, velili mu,
pet (do šest) njinih sela
sa naših – to oblik kaže – brda.

A u Beogradu, mandal-gradu,
korzoom šetaju daždevnjaci
s beretama i bajunetima
podruku s poetesama
maznim (mazni mu bombu!)

A on im velio:
iskorišćena da je svaka
sunčana prilika za zločin
imali bismo Drusnu Srbiju
i ne bi nam se Veliki Pohod
pretvorio u zahod.

(Književe novine, april 1992)

Oceni 5