Božanstvo kojem se klanjaju samo tajni ljubavnici

Iza naslova koji može da se prevede kao „Poljubac boga zeca,“ ne može da se krije nešto što ne privlači pažnju, a radi se o novoj mitologiji koju kreira reditelj Andrew Thomas Huang. Tako se tradicionalno meša sa novim, realno sa nadrealnim, dok priča prati boga koji odgovara samo na molitve onih čije su ljubavi zabranjene.

Film se najpre koncentriše na vizuelno, pa Rabbit God izgleda kao nešto što potiče iz najluđih snova, pa čak i najobičniji restoran cveta pod odgovarajućim neonskim osvetljenjem. Tako uopšte ne iznenađuje što je svaki dodir između ljubavnika i glavnih aktera filma u stvari strujni udar, električni naboj, iskra koju mogu da osete samo oni koji su se makar jednom našli u sličnoj situaciji.

Kako kinematografija sve više uključuje i one koji su do skoro bili nevidljivi, tako je sve više kvir filmova koji mlađim generacijama pružaju osećaj pripadnosti i vidljivosti, što je dragoceno u svetu koji ima sve manje vremena, a posebno za ono što se ne uklapa u standarde. Tako nastaju i novi bogovi, a ako ljubav išta ima sa izmišljenim božanstvima onda je najbolje da njena sudbina bude upravo u rukama Boga zeca, zaštitnika progonjenih i uplašenih, cyber-punk figure koja leči bojama i poljupcima.