Pravni hohštapleraj Srbije
Smilos 04 S

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Brane se zločinci Slobodana Miloševića i državna kasa

Negiranje postojanja logora na teritoriji Srbije, neljudskog postupanja sa logorašima, omalovažavanje žrtava procesima u kojima sudovi poklanjaju veru zločincima koji su ih zlostavljali - deo su karakterističnog ambijenta u kojem žrtve države Srbije ne mogu da ostvare pravo na pravičnu naknadu za pretrpljeni bol. Jedan od ključnih mehanizama koji sudovi koriste je pozivanje na zastarelost tužbi, rečeno je, između ostalog, 28. juna, na predstavljanju Izveštaja „Zaobilaženje pravde: Zastarelost kao mehanizmam uskraćivanja prava žrtvama rata na naknadu štete“ koji je sačinio Fond za humanitarno pravo.

Pred sudovima se menjaju stavovi koji su najpre bili u korist tužilaca, pa se, očigledno sa namerom da se zaštiti država, presuđuje da je došlo do zastare i da žrtve ne mogu da ostvare svoja prava.

Senad Jusufbegović, jedan od 800 logoraša zatočenih u logoru Šljivovica posle genocida Vojske Republike Srpske u Istočnoj Bosni, rekao je da je prošlo više od 11 godina otkad je preko FHP podneo tužbu, a sada čeka da se donese presuda pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu.

„Sudija je insistirala da logore nazivam ’prihvatnim centrima’, a veštakinja je cenila samo to što sam, nakon torture, zavšio fakultet i zasnovao porodicu. Nije im bila važna tortura kojoj sam bio izložen. Od drugih optuženih saznao sam da su cenjeni iskazi vođe smene koji je govorio o logoru kao o raju, a ne svedočenja 50 logoraša koji su preživeli najstrašnije, neljudske postupke“, rekao je Senad Jusufbegović, logoraš koji je iz Žepe pobegao u Srbiju, pred hordama Ratka Mladića.

O mehanizmu zastarevanja autor izveštaja Mihajlo Pavlović kazao je da sudovi često koriste mehanizam zastarevanja u obrazloženju odbijanja tužbi protiv države i počinilaca.

„Ovakvim pristupom obesmišljena je namera zakonodavca da oštećene koji su štetu pretrpeli kao posledicu izvršenja krivičnog dela, stavi u povoljniji položaj i omogući im da zaštitu svojih prava dobiju u dužim rokovima. Konačan zaključak ovog izveštaja jeste da su sudovi sva sporna pitanja koja su se otvarala u vezi sa načinom primene instituta zastarelosti konstantno tumačili na štetu oštećenih, štiteći na taj način budžetska sredstva RS. Pristup domaćih sudova je uzrokovao da veliki broj žrtava ne dobije pravnu zaštitu u postupku za naknadu štete, jer su sudovi sami sebe onemogućili da utvrde postojanje krivičnog dela kao prethodno pitanje“, istakao je Pavlović.

On je, takođe, naglasio da se praksom odbijanja tužbi „ žrtvama stavilo do znanja da Srbiju nije briga za patnje i bol koje su im prouzrokovali njeni organi, kao da ne postoji jasno izražena volja institucija da se suoče sa teškim posledicama kršenja ljudskih prava za vreme Miloševićevog nedemokratskog režima“.

Ivana Žanić, koordinatorka Pravnog tima FHP, istakla je da je Fond vodio hiljadu slučajeva za naknadu štete žrtvama genocida, torture i drugih ratnih zločina koje su prouzrokovali pripadnici Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova. Konstatovala je, takođe, da se nekonzistentnim ponašanjem sudovima žrtve sprečavaju da ostvare pravičnu naknadu. Žrtve su uglavnom Bošnjaci koji su bili zatočeni u logorima Šljivovica i Mitrovo polje i Albanci stradali na Kosovu.

“Oni su pretrpeli štetu od organa Republike Srbije, a sudovi, između ostalog, krše Konvenciju protiv genocida i druge međunarodne propise koje je Srbija potpisala, budući da žrtve, prema tim aktima, mogu da podnose tužbe bez vremenskog ograničenja”, rekla je Ivana Žanić.

Oceni 5