Kad mu prikače orden na grudi u Strašilu se čovjek budi

Budale se zaljubljuju u budale

Ljubov3
Tvrd je orah bio Milan Milišić, nastrana neka vrana i u Beogradu i u svom Dubrovniku, istom onom o kome je ostavio najlepše redove u savremenoj poeziji, usuđujem se da kažem, jugoslovenskoj. “Nastrana Vrana” je pomalo i njegova biografija ispričana u ključu poezije za decu, u ključu satirične, ironične vizije savremenog sveta sa komunističkim predznakom, sveta u čijem je znaku Milišić proživeo svojih pedeset godina. To je knjiga malo o njemu malo o drugima, knjiga koja će biti veliko zadovoljstvo za onaj malobrojni ali probrani krug Milišićevih poklonika. Čovek najistinitije piše kad piše o sebi, stvar je umetničke prirode i njegovog dara u kom će žanrovskom ključu takvu pesmu ili priču ispričati. “Drugima su se svidele normalne vrane/ Što lete brinući svoje brige/ Ali ja sam shvatio da samo nastrana/ Pristaje na stranice moje knjige” - piše Milišić u uvodnoj pesmi svoje knjige. I to je neka vrsta poetike, dakako, prikrivene, namerno lišene svakog ulepšavanja, ali ne i oneobičavanja: stvari su izbačene iz dosadne ravnoteže svakidašnjice i optika jedne Nastrane Vrane postaje optika kojom se ovaj milišićevski svet za pametnu decu i odrasle, one koji još čitaju knjige, zaokružuje kao umetnička činjenica (Predrag Čudić)

Natrag na tekst

Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar