Čak i mene dotiču ljudske laži

XXVI

Ponekad, onih dana kada je svetlost savršena i tačna,

Kada su stvari toliko stvarne da stvarnije ne mogu biti,

Pitam sebe, natenane,

Zašto uopšte pripisujem

Stvarima lepotu.

Zar neki cvet ima lepotu?

Zar lepotu ima plod?

Ne: oni imaju samo oblik i boju

I sopstveno postojanje.

Lepota je ime nečega čega nema

Ime koje stvarima dajem ja u zamenu za radost koju one

meni daju.

Ne znači ništa.

Pa zašto onda kažem za stvari: baš su lepe?

Da, čak i mene, što živim tek života radi,

Nevidljive, dotiču ljudske laži

O stvarima,

O stvarima koje jednostavno postoje.

Kako je teško biti svoj i ne videti ništa drugo sem onog

što vidljivo je!

* Prevela s portugalskog Jasmina Nešković