Čarls Simić: Moja nema pratnja

Nikad se nismo zvanično upoznali

I ne bih tačno znao da kažem

Koliko sam tih diskretnih pratilaca dosad imao.

Sve su to bili domaći anđeli i demoni,

Sve sam ih znao od ranije

I kasnije uglavnom pozaboravljao.

U opasno vreme oni se prorede.

Gde li svi nestadoše, upitah zlikovca

Koji mi je držao nož pod grlom jedne noći.

I sam prestravljen, ovaj me na to

Pusti bez reči.

Osećaj usamljenosti uznemirava, zapravo

To je zastrašujuće saznanje,

Kao kad iz dosade otvorite dečiju knjigu

I tamo pročitate o zvezdama

Koje na zračku svetla provode vekove

Putujući ka nama

*Preveo Vasa Pavić