Kako sam upoznao rumunskog predsednika
Mmar 01 S

Na koncertu sa Stjepkom Gutom: Milivoje Mića Marković (prvi zdesna)

Photo: Zoran Trbović/XXZ

Čaušesku Jazz Fan

U Centru Sava: Nikolae Čaušesku i Mića MarkovićTokom dve godine,1978. i 1979, radio sam na mestu zamenika direktora i glavnog urednika u Produkciji gramofonskih ploča RTB. Jednog dana, mislim da je to bilo tokom 1979, javljaju se telefonom iz Protokola predsednika Republike. Saopštavaju nam da će drug predsednik Čaušesku koji se nalazi u Beogradu, tokom sledećeg dana da poseti Sava Centar. PGP tamo ima prodavnicu, pa bi bilo zgodno da neko od rukovodilaca (tako se to tada zval), drugu Čaušeskuu preda prigodan poklon. Direktor je bio na putu, pa je meni kao zameniku pripala ta obaveza.

Odlučio sam da uručim tri naša izdanja: Mokranjčeve rukoveti i Hristićevu Ohridsku legendu. Treća stvar nametnula se sama po sebi - izuzetno luksuzno izdanje sa Titovim govorom s poslednjeg kongresa.

Nekoliko dana kasnije stiže mi fotografija sa uručenja: u centru Nikolae Čaušesku, pored njega – ja.

***

Prošle su tri godine. Sextet dobija poziv da nastupi na džez festivalu u rumunskom gradu Sibiu. Kasnije sam saznao da je strah i trepet u tom gradu bio Čaušeskuov rođeni brat. Mislim da se zvao Niko. Znajući kako rumunski pogranični organi umeju da trkeljišu i maltretiraju, setio sam se ove fotke i rešio da je stavim na vrh svog kofera, sve u nadi da bi nam to moglo pomoći u tretmanu na granici. Putovali smo vozom, spavaćim kolima. Dolazi rumunska granična kontrola. Otvaraju i preturaju sve živo. Čak su i unutrašnjost kontrabasa Miše Blama osvetljavali baterijskom lampom. Jedino moj kofer nisu otvorili!  Propade mi fazon.

Koncert u Sibiu je bio izuzetno uspešan. Svirali smo pet biseva. Velik broj ljudi slušao je koncert preko zvučnika ispred sale, jer u sali nije bilo mesta.

Konačno smirenje i odmor u hotelskoj sobi. Kroz glavu mi proleće ceo koncert, prisećam se detalja. Kad - neko tiho kuca. Na vratima mlađi čovek koji mi se obraća na besprekornom engleskom i moli me da se bend priključi žurci u apartmanu sprat više. Iako sam umoran i nije mi do druženja, prihvatam. Uspevam da pokrenem još dvojcu iz benda. U apartmanu dvadesetak ljudi. Iskreno su oduševljeni našim dolaskom. Svi su veliki poštovaoci džeza i mole nas da im pričamo šta ima novo, šta se svira u svetu. Za mlađe blogere koji to možda ne znaju, u Rumuniji je na vlasti bila strahovlada bračnog para Čaušesku. Zemlja je bila u totalnoj izolaciji. Kako je to izgledalo možda najbolje govori činjenica da su građanima zaplenjivane i pisaće mašine!

Živeti jazz: Mića Marković s prijateljima na koncertu

Domaćini žurke bili su jedan mladi bračni par prosvetnih radnika koji su na festival došli iz Bukurešta I rezervisali apartman. Ostale su mi u sećanju reči te mlade žene. Rekla je da ludi od toga što mora decu da uči da su dva i dva četiri, zato što je tako rekao drug Čaušesku. Kako je hotel bio pod vidljivom paskom policije pitali smo ih kako su njihovi prijatelji uopšte ušli u hotel. Kažu - uzverali su se preko požarnih stepenica.

Sledećeg jutra organizator  priređuje oproštajni doručak. Sekretar komiteta drži kratak govor u kome se zahvaljuje na odličnoj svirci. U ime benda zahvaljujem se na lepim rečima dodajući da mi je posebna čast što sam bio u prilici da upoznam njihovog predsednika. Gledaju me, očito ne shvatajući o čemu govorim, ni kakve su mi namere. Vadim fotografiju i pokazujem – Čaušesku i ja, zajedno.

Za ono što je usledilo, nedostaju mi prave reči da bih to opisao. Tajac. Zbunjenost. Neverica. Fotografija sa strahopoštovanjem ide iz ruke u ruku. Primećujem da sekretaru, dok mi vraća sliku, podrhtavaju ruke.

Povratak u Beograd. Spavaća kola, lak dremež, bez pravog spavanja. Svanulo. Voz stoji. Tiho kucanje. Ne reagujem, jer mislim da mi se samo učinilo. Ponovo tiho kucanje, koje me je neodoljivo podsetilo na  Čkaljinu onomatopeju: kuci, kuci...

Sa donjeg ležišta ne ustajući, otvaram vrata koliko lanac dopušta. Obraća mi se na engleskom mladi nasmejani oficir i kaže: - Domnu Marković, samo Vaš pasoš na trenutak molim.

Nikome nisu pogledali ništa od stvari. Trkeljisanja nije bilo. (Tekst objavljen na Blogu B92 27. marta 2007)

* Mića Marković, poznati jazz muzičar, umro je 5. jula 2017. godine.

Oceni 5