Ogledalo parohijalnih duhova

Čekajući prevod „Filosofije palanke“ na hrvatski jezik

Radomir Konstantinović
Zbog silne strasti koju nacionalno nabrijani jezikoslovci, i profesionalci i amateri, unose u svoje rasprave moglo bi se pomisliti da je njima zaista nemerljivo stalo do jezika, da ih jezička pitanja muče i opsedaju po ceo dan, a i noću im ne daju da bar malo otpočinu. Konstantinović upravo u „Filosofiji palanke“ pokazuje da to baš i nije tako, već da je duhu palanke jezik nebitan. Za duh palanke je karakteristična odanost ustanovljenom poretku, običajnosti, aposlutna potčinjenost nepromenljivom redu koji je nezavisan od pojedinca. Pojedinačno se pokorava opštem, a duh palanke se objavljuje „kao prevashodni duh banalnosti (trajanja kroz ponavljanje uvek-istog)“. Čemu onda jezik? Šta tu uopšte ima da se kaže, u svetu gde je sve već rečeno, u svetu gde vladaju formule ustanovljene jednom zauvek?

Natrag na tekst

Komentari

Proces i presuda

Imam osecaj da se i sam Franz Kafka prevrce u grobu. Bez obzira na odvratnost prema manifestacijama nacionalizma bilo koje vrste i etnosa, uvek nastojim da zadrzim objektivnost i da ne osudjujem sve nacionalizme istim arsinom. Tako ce i povrsni posmatrac lako uociti da je zvanicni hrvatski jezicki nacionalizam za vreme i posle rata prevrsio svaku meru i izjednacio se u rogobatnim tvorbama reci s NDH praksom, sto, uostalom, ne bi nikog trebalo da iznenadjuje s obzirom na zaljubljenost vecine danasnjih Hrvata u tu okrutnu kvislinsku drzavicu. Nasuprot tome, nisam primetio nikakvu razliku izmedju predratnog i posleratnog srpskog jezika u Srbiji. Bosnjacki i crnogorski nacionalisti su pokusali da propisu neke pravopisne promene, ali one nisu zazivele u praksi, osim, mozda, u pisanju jedne male manjine zadrtih nacionalista i verskih radnika. Neki ambiciozni mladi psihijatar mogao bi da se proslavi detaljnom studijom o ovom monomanijakalnom jezickom kompleksu u Hrvata.
milan .P 13.03.2021, 02:10:10


Ostavite komentar:

Morate biti prijavljeni kako biste ostavili komentar