Kula Shaker, ultra retro 1996.
Kulla 01 S

Photo: IMDb

Četiri jahača apokalipse

"The truth may come in strange disguises", Kula Shaker, Tattva

Evo Priče: Oni se zovu Kula Shaker i imaju viziju. Vizija je sinteza staroindijskog nasleđa, arturijanske tradicije, apokaliptičnih proročanstava, potrage za duhovnom slobodom i, naravno, društvenom pravdom. Najavljuju kosmičku kulturnu i (opet!) duhovnu revoluciju. Znaju mnoge stvari čije bi obelodanjivanje ozbiljno moglo da ugrozi svetski poredak. Takođe znaju da se zbog toga protiv njih kuju zavere, i da u pitanju nije paranoja, već pravi strah. Preciznije: "Sve" (pitanje "šta?" nije predviđeno) treba da počne u Pakistanu, Kini i Indiji za godinu i po dana. Britanija je sveto ostrvo i poseduje usnulu energiju koja je predodređena da spasi svet. Kad "masovno buđenje svesti" konačno protrese planetu, ljudi će shvatiti da Kula Shaker nisu ludi. Oni su samo reinkarnirani vitezovi Okruglog stola, i tu su da nas zaspu svojim mantrama i uzdignu do nirvane. O političkoj angažovanosti nešto kasnije.

Aspekt Priče (ujedno i njen smisao) kome se nismo nadali jeste da u njoj nema ironije i da slobodno možemo da prestanemo sa cerekanjem. Bez šale. Bez zezanja. Oni su ozbiljni. Da, stvarno.

Verovatno je taj detalj ono što je podstaklo desetine najrazličitijih anglosaksonskih časopisa da u poslednjih nekoliko meseci otpošalju svoje ludo pronicljive i sarkastične žurnalističke bogove u strastvenu misiju "provaljivanja šarade i sprdačine do zore s nekim tamo pomahnitalim budalama". Trebalo je navesti ih da se sami istrtljaju, ispadnu smešni (jer to i jesu), lukavim pitanjima uvesti ih u logičke greške, pa onda likovati i udariti završni hvalospev sopstvenoj pronicljivosti, genijalnosti etc. A la anglaise. Autorka ovog teksta imala je priliku da se upozna s ishodom detronizatorskih podviga magazina "NME" i "Select" koji takođe mogu da posluže kao udžbenici za upotrebu (uglavnom onomatopeičnih) izraza ironije, sumnje i neverice u engleskom jeziku ("erm...", "khm", "er, right...", "aha", "blimey"), ali koji su ujedno i potpuno omanuli. Kula Shaker na kraju ispadaju još ozbiljniji i zlokobniji nego na početku, a autor - zbunjen i smušen, u završnoj reči nije siguran šta da misli. To bi bilo objašnjenje medijske halabuke sa Ostrva, ali ne i Priče. Pokušaćemo.

Prvo, da upoznamo Četiri jahača apokalipse: Crispian Mills - tekstovi, muzika, vokal i (jedina) gitara; Alonza Bevan - muzika, bas i prateći vokali; Jay Darlington - klavijature; Paul Winterhart - bubnjevi. Čovek bi rekao - pop sastav. To, posle svega, kažu i "NME" i "Select" u svojim zaključcima, uz sve pridodate epitete "najbolji novi britanski...". Pošto smo već zašli u muziku, valja napomenuti da su Kula Shaker retro bend - ultimativni retro bend, toliko retro da više nisu retro, i da je retro reč koja se svima smučila. Ipak, i to je zanimljivo. činjenica da ovih dana ljudi ili skakuću u skafanderima i farbaju obrve u zeleno, ili ne mogu da se ispetljaju iz zvoncara i perli jasno govori da imamo problematičnu situaciju sa sadašnjim trenutkom.

Pesnik kaže: "You glorify the past when the future dries up", i očigledno je u pravu. Isprazno naklapanje o tome ko je verodostojnije isplagirao The Beatles i nagradna igra "Ko su pravi naslednici?" prevaziđeni su i nebitni. Već su iskonstruisani čitavi sistemi asocijacija prema kojima treba da se utvrdi da li Kula Shaker više liče na The Doors, T-Rex, The Byrds, opet nesrećne The Beatles iz faze Lennonovih i Harrisonovih meditativnih dvoboja u Rišikešu, ili koliko je Millsova kosa svetlija od Jonesove (Brian, naravno). Dokle?

Kula Shaker ne prave muziku da bi podsećali vremešne hipike koliko im je mladost bila lepa (pretpostavimo da tu ulogu mnogo verodostojnije igraju Anthology albumi), nego tvrde da je ovo što se sad dešava od mnogo većeg biblijskog značaja. Bilo kako bilo, dokazali su nam da je rock'n'roll na pragu drugog milenijuma i te kako živ i ništa lošiji nego ranije. Zbog toga ga toplo preporučujemo za konzumaciju: em ga prave muzičari, em može da se zvižduće, em se dobro podnosi i bez skupe anestezije, a i buđenje dan posle upotrebe (uglavnom) ne ostavlja trajne posledice na nervni sistem. Što se istorijata tiče, sve je počelo kad je jedanaestogodišnji Crispian Mills prvi put odveden u Hare Krishna hram. Nešto kasnije počinje da istražuje legendu o kralju Arturu, odlazi u Indiju sa izvesnim Mathurom tj. guruom koji ga upoznaje sa učenjem staroindijskog mistika Chaintaye, i konačno formira bend The Kays sa Alonza Bevanom. Proleća 1995. Mills doživljava Prosvetljenje i menja ime grupe u Kula Shaker, a tri meseca kasnije potpisuju ugovor s kompanijom Columbia.

U roku od godinu dana izdaju singlove Grateful When You're Dead (omaž preminulom Jerry Garciji) i Tattva - koja dostiže mesto br. 4 britanske liste i ujedno obezbeđuje pozivnicu za nastup na Knebworthu. Za one koji su zaboravili (ili nisu ni znali), Knebworth je livada u Hetfordširu gde se letos skupilo preko četvrt miliona ljudi da vide i čuju Oasis uživo. Sa svoje strane, Oasis su pozvali skoro sve značajnije britanske bendove (Chemical Brothers, Black Grape, The Prodigy, Manic Street Preachers, Cast, The Charlatans...) da im budu predgrupa i tako svetu pokažu ko je gazda. Posle trećeg singla Hey Dude, Kula Shaker krajem septembra objavljuju svoj debi-album K, koji se u zavidno kratkom periodu ustoličio na prvom mestu britanske liste albuma. K je, naravno, čarobno slovo i u istoriji čovečanstva pojavljuje se kao simbol tajni Neviđenog koje su poverene samo Izabranima. Neki od izabranih nalaze se na omotu albuma i svi u svom imenu nose slovo K. Između ostalih, tu su: usred srede sam Krishna, pa John Keats, John F. Kennedy, King Kong, Grace Kelly, H.H. Kitchener (a ne Staljin), Gene Kelly, Karl Marx, Rudyard Kipling, Nikita (u engleskom pravopisu) Khruschev, Martin Luther King, hindu boginja smrti Kali, Katherine Hepburn et al...

Sad kad smo se lepo edukovali, red je da i mi postavimo Pitanje: Da li se radi o iznenadnom mističnom preporodu posle koga su momci krenuli da svojom muzikom pripreme planetu za skori armagedon, ili o dobroj marketinškoj ideji iz koje je iznedren jedan od najpromišljenijih imidža protekle decenije?

"Mi jednostavno pevamo o jednom novom dobu, i ljudi imaju pravo da misle ili ne misle da smo ozbiljni, ali činjenica ostaje da mi u to verujemo", kaže Mills. "Onda su ludi", pomisliće većina skeptičnih čitalaca u vremenu kada je skepticizam jedina filozofija koja obezbeđuje opstanak. Zbog toga ne smemo sebi da priuštimo luksuz verovanja u Priču.

Priča verovatno ima više smisla uz aromu orijentalnih vegetarijanskih jela Camden Marketa i miris indijskog tamjana pomešanog s londonskom maglom. U masovno-potrošačkom, recikliranom, dekofeiniranom, Macintosh-Internet-CNN-mobile-phone-društvu, izvesna klaustrofobija pojedinca mora da postoji. Mills je direktan: "Mislim da živimo u fašističkoj državi. Dobro, ne kasapimo Jevreje, ali kasapimo životinje i trgujemo s Kinom koja kasapi studente. Neprijatelj je lukav. Zaglupljuje narod i tera ga da brine o računu za struju ili o tome šta će se desiti u sledećoj epizodi Coronation Streeta". Kako to da ovakve optužbe mogu da dođu sa pitome, demokratijom i prosperitetom nađubrene engleske grude? I šta li će nam tek jednog dana neki srpski Kula Shaker imati da saspu u lice?

U traganju za odgovorima, jedino što možemo da ustanovimo je jedan globalni problem. "Tattva" znači "istina" (prim. autora: koristim priliku da se zahvalim N.D. na požrtvovanoj pomoći pri mukotrpnom prevodu sa sanskrita), a istina je daleko. Ako smatrate da ste iskrena osoba, ubrajate se u vrstu ugroženiju od sabljastih tigrova. Lažu vas država, prijatelji, kućni ljubimci. Lažu i oni koji se kunu da ne lažu. Možda lažu i Kula Shaker. Oni barem pevaju o istini, tragaju za Svetim Gralom, ne boje se velikih reči i veruju u rock'n'roll.

*Tekst je objavljen u decembru 1996. godine u XZ magazinu broj 3

Oceni 5