“Emigrantski kuvar”, recepti i priče za gladnu ex-yu dušu (6)
Miit 02 S

Photo: punkufer

Ćevapćići so vsaj zdravi, šlivovka je zdravilna

Deset s lukom

Nekada su “deset s lukom” predstavljali ugostiteljski i socijalni standard jugoslovenske kuhinje. To je svako sebi mogao da priušti, čak i vojnici na odsluženju vojnog roka u JNA.  Pogotovo u Sarajevu, gde su vojnici uvek dobijali porciju od deset ćevapa (za odrasle) po ceni porcije od pet (za decu), plus somun za džabe. Šta o tome Sarajlije danas misle, to samo oni znaju. 

Emigrantski ćevapćići “Pavement Pizza”

Sastojci
Fish & Chips

Priprema
Ući u tradicionalni chipper negde u Britaniji ili Irskoj. Dobar je April’s u Dublinu.  Naručiti od Kineza (ili, ako ih nema, Litvanaca) porciju pohovanog bakalara s prženim krompirićima. Kad pitaju da li preko krompira hoćes sirće, klimnuti glavom. Ko je baš besan, uz ovo može da naruči i pohovane kolutiće luka.

Svaki magarac ima svoje veselje. Ono što je za nas deset s lukom, to je za njih fish & chips. Iako razlike između ova dva jela nisu sporne - naročito u pogledu ukusa – ipak  postoje i značajne sličnosti: oba su jela namenjena radničkoj klasi, oba se kupuju u jeftinim ćevabdžinicima (engl: chippers), jedu se s nogu i pri tom se svi umaste. Dalje, ćevapi s lukom se, kao i pohovana riba, odlično slažu  s pivom, a ne vinom, s tim sto ćevapi i pivo idu zajedno, a riba i pivo odvojeno. To je zato što se u chipper ide iza ponoći, nakon što te izbace iz paba, pa se setiš da nisi večerao. Zato s ribom ne treba preterivati. Mogu da ostanu posledice, koje se na engleskom zovu “pavement pizza”. 

Sredi pušk in bajonetov

Lačni Franz: Zoran Predin s drugovima u tipičnoj srbijanskoj kafani

Zoran Predin je bio plavac samo na papiru – vodio se u PVO Zemun, a zapravo je nastupao u orkestru lokalnog Doma vazduhoplovaca. Pored izbegavanja požarstva i straže, angažman u orkestru značio je i pristup oficirskom restoranu - podrazumevalo se da nakon svirke članovi benda tu i večeraju. Za obične vojnike to je bila potpuno nezamisliva stvar, tako da je Predin bio jedan od retkih koji su u vojsci umesto pasulja zavoleli ćevapčiće.

Vojnički ćevapi “Lačni Franz”

Sastojci
½ kg junećeg mesa
½ kg jagnjećeg ili svinjskog mesa
Dve glavice luka
So, biber

Priprema
Meso samleti (ili, koga ne mrzi, iseckati), dobro izmešati sa seckanim lukom i začiniti. Ostaviti smesu da odstoji. Oblikovati u debele prstiće (odatle izreka “ima prste ko ćevape”) i peći na roštilju. Trgnuti rakiju i reći “ćevapćići so vsaj zdravi, šlivovka je zdravilna”.

Predin je bio prvi strani muzičar koji je posetio Beograd nakon bombardovanja. Beograđani i, naročito, Beograđanke, oduševljeno su ga primili i želeli su da ga što bolje i lepše ugoste. Stalno su ga vodali po nekakvim novim i modernim “splavovima” i “klubovima” u kojima su mu gurali u ruke komplikovane jelovnike i neobična pića. Predin se međutim uželeo običnih ćevapa pa se, da ne bi uvredio domaćine, izvinio da mora kod tetke i sam seo u autobus i odvezao se u Zemun. Unapred se radujući, sišao je kod Keja i došetao se do Doma vazduhoplovstva. Kad, gle – a Doma više nema. 

Leskovački voz istorije  

Alo, kume: Ivan Stambolić i Slobodan MiloševićDan uoči Osme sednice CK SK Srbije, Slobodan Milošević, kome ništa ljudsko nije bilo strano, pa ni smisao za humor, odlučio je da pozove Ivana Stambolića na oproštajnu večeru. Okrenuo je telefon i viknuo u slušalicu: “Alo, kume..!”. S druge strane vladala je tišina. Zatim se začulo jedno mehaničko “klik” i dva otegnuta “tu-tu…”  Milošević je pogledao u slušalicu, malo je protresao i spustio je na mesto.

Mešano meso “Kumova slama”

Sastojci
Ćevapćići na kajmaku
Leskovački uštipci
Roštiljska kobasica
Svinjska krmenadla
Gurmanska pljeskavica
Bela vešalica
Ražnjić

Priprema
Prvo postanite predsednik CK SK Srbije. Onda u restoranu Skupštine Srbije naručite mešano meso zvano “Leskovački voz” po enormnoj ceni od jednog dinara za jedan vagon.  

Kad neće Stambolić, moraće Mitević, a bogami i Minović. Milošević je u skupštinskom restoranu posadio ovu dvojicu ispred sebe i naručio “voz” za troje. Kako bi koje jelo stiglo za sto, Mitević bi s entuzijazmom protrljao ruke, a Minoviću, kome se svašta moglo zameriti, ali ne i da je bio proždrljiv, samo bi zakucala žila na čelu.

- Jel valja to nešto? – upitao je Milošević.

- Ne mogu d’ odolim! – rekao je Mitević i progutao još jedan ćevap u komadu.

Minović je disciplinovano žvakao svoju vešalicu, pa je samo zaklimao glavom.

- A jel sve spremno za sutra? – upitao je opet Milošević. 

Mitević je stavio ruku na srce, nagnuo se napred i rekao: “Šefe, ne s’ izuvamo dok ne  pozavršimo..!” 

Minović je obrisao znoj sa čela i klimnuo glavom.

Supersize This

Mesto gde su nastale pljeskavice: Tri lista duvana, srušena beogradska kafana

Ako mislite da su pljeskavice pronašli Amerikanci – grešite. Pljeskavice su pronašli beogradski srednjoškolci u junu 1978. godine u kafani “Tri lista duvana” u Beogradu. Bilo je to vreme kada su omladinci još uvek sedeli po kafanama, a ne kafićima i kada kelnerima ni na kraj pameti nije padalo da provere da li su im gosti punoletni ili ne.

Pljeskavica “Hamburger”

Sastojci
Big Mac Meal

Priprema
Stati u red, naručiti, platiti, uzeti tacnu i pokušati da se uglaviš između fiksirane stolice i prikovanog stola. Posmatrati decu, socijalne slučajeve i turiste oko sebe. Nekoliko puta u toku obroka upitati se “šta ću ja ovde”. Ustati, ubaciti tacnu u sanduk i izaći napolje.

U zavisnosti od apetita, pljeskavice su dolazile u veličinama od 10, 15 ili 20 komada, gde je 1 komad = 1 ćevap. Zbog površine koju je na stolu zauzimala “pljeskavica od 20” zvala se još i “Sovjetski Savez”. To niko normalan nije mogao da pojede osim Zvonje Amerikanca, i to samo za opkladu. Pljeskavice su stizale u dubokom limenom tanjiru plivajući u moru masnoće i rastopljenog kajmaka. Uz pljeskavicu se nisu jeli nikakvi prilozi, osim ako ti kelner ne donese ljute paprike u ulju (“Jedite deco, to su vam čisti vitamini”), ali se zato pilo pivo, špricer i loza, a pre i posle se pušila “drina” bez filtera ili crveni “marlboro”, ako si tog dana dobio džeparac.

Gde ima vatre, ima i dima

Roštilj se ne jede kod kuće. Na roštilj se ide u kafanu. Ali ovde nema kafana, pa se umesto u kafanu ide na izlet. Lepo je otići tamo gde drugi ne idu – dobri su nacionalni parkovi, arheološke lokacije i travnjaci univerzitetskih kampova. Ovo poslednje zbog malog fudbala na pun stomak. Ako vas mrzi da idete van grada, dovoljno je da izađete na terasu. Komšijama sigurno neće smetati malo dima, turbo-folka i pijanog urlanja.

Iseljenički roštilj “Барбикју” 

Sastojci (za 8 osoba)
1 x pakovanje smrznutih hamburgera s mirisom roštilja
1 x pakovanje smrznutih krilaca s mirisom roštilja
1 x pakovanje pork sausages
Karton od 24 piva. Ako ste u Irskoj, onda dva kartona. 

Priprema
Raspaliti roštilj. Slobodno koristiti hepo kocke - ili kako ih ovde već zovu. Nema od koga da vas bude sramota: niko vas ne poznaje, a i da vas poznaje, baš ga briga kako palite  roštilj. Čim se roštilj raspali, natrpajte poluproizvode na rešetku i  slobodno pustite da se briketi dime.

U starom kraju najbolji roštilji bili su oni koje su proizvodili i prodavali pripadnici romske nacionalnosti na pijaci Zeleni venac u Beogradu. Reč je prostom mehanizmu nalik na limenu kutiju za cipele, koja je imala par rupa sa strane, za cug, i metalnu rešetku preko. Ovde takvih roštilja nema, ovde svi imaju one crne, okrugle, na ugalj ili zelene, pravougaone, na gas, s unutrašnjim sagorevanjem i forsažom. Zato je najbolje da u samoposluzi kupite roštilj od aluminijumske folije za jednokratnu upotrebu – taj dosta liči na naš: kockast je i moraš da se presamitiš do zemlje da bi na njemu nešto ispekao. Ako se vatra u toku pečenja bar dva put ugasi, i ako hamburgeri i krilca ostanu unutra presni, a spolja ugljenisani, znači da si sve uradio kako treba i  da si konačno postao one of us.

Višefazni sistemi električnih struja

Ništa bez ražnjića: Nikola Tesla sa svojim omiljenim roštiljom na dvofaznu struju

Kada je Nikola Tesla bio mali užasavale su ga dve stvari – grmljavina i seljaci. Kad  počne nevreme mali Tesla bi brzinom munje zbrisao u podrum, nagurao vatu u uši i očajnički bubao fiziku. Isto je radio i kad bi seljaci sa isukanim noževima krenuli da kolju životinje. Pošto je u brdima oko rodnog Smiljana često grmelo, i pošto su meštani voleli dobro da pojedu, Tesla je na kraju postao tata-mata za fiziku i dobio stipendiju za Berkley. Kad je odlazio, zarekao se da će u Americi uraditi dve stvari – ukrotiti munju i postati vegetarijanac. Tako je i bilo. 

Vegeterijanski ražnjići 'AC/DC'

Sastojci
Pakovanje šampinjona
Maslac
So, biber

Priprema
Nanizati šampinjone na žice i staviti ih u električni roštilj na srednje. Povremeno ih okretati i premazivati maslacem. Na kraju posoliti i posuti mlevenim biberom. Ovako spremljeni ražnjići služe se uz rižu i zelenu salatu.  

Dečak iz Smiljana: Nikola Tesla završio kao maska na omiljenom srpskom automobilu

Tesla je u Americi, pored boljeg života, pronašao i trofaznu struju, kablove za akumulator i električnu stolicu. Uskoro se proslavio i obogatio, ali svaki put kad bi počela da pada kiša, u njemu se budio onaj mali preplašeni dečak iz Smiljana. Tako je bilo i ovog kišnog popodneva u Colorado Springsu. Iz daljine je dopirala potmula grmljavina, nalik na mrzovoljno gunđanje paganskih bogova. Veliki naučnik se za svaki slučaj spustio u podrum. Tu se, osluškujući zvuke spolja i češljajući se već sedmi put zaredom, prisetio svog detinjstva i grubih rođaka kako oštre noževe i lože vatre i kako im lica titraju u crvenom odsjaju plamena. Pomislio je kako bi sve to moglo da se radi bolje, lepše i čovečnije. Onda je prestao da se češlja i na brzinu  napravio skicu u svom notesu. Tako je rođen električni rostilj.

(NASTAVIĆE SE)

Oceni 5