Čista voda, malo krvava

Narodna biblioteka Srbije dobija četvrtu spomen - sobu: posle Miloša Crnjanskog, Ljubice Cuce Sokić i Milana Rakića, lične stvari, rukopisi, celokupna zaostavština Milana Mladenovića, pesnika, muzičara, osnivača i frontmena rock'roll grupe Ekatarina Velika dobiće stalnu postavku u ovoj nacionalnoj instituciji. Milan dobija spomen sobu, a rock'roll istinsko pravo građanstva u Srbiji. “Za Srbiju je to kao dodela Nobelove nagrade za književnost Bobu Dilanu”, kaže za XXZ Maja Maričić, predsednica Zadužbine Milan Mladenović i Milanova devojka do njegove prerane smrti 1994.

Prošle godine osnovana je Zadužbina Milan Mladenović koja će dodeljivati nagrade bendovima sa prostora cele bivše Jugoslavije (ove godine na konkurs se prijavilo 319 bendova). U vlasništvu Zadužbine su, kako su na prošlonedeljnoj tribinu NBS rekli njegovi prijatelji, lične stvari i autorska prava.

Muzika Ekatarine Velike nosi Milanov autorski pečat, raspoloženja i antiratni angažman; ostali su zapamćeni tekstovi pesama sa albuma Samo par godina za nas (1989), Dum-dum (1991) i  Neko nas posmatra (1994), koje je Milan nazvao Ratna trilogija. Početak rata na upečatljiv način obeležila je i pesma Idemo, sa albuma Dum-dum: “Nismo znali da je kocka bačena/Nismo da je srušen most/Reka blista ispod čizama/Čista voda, malo krvava”.

Zapaženo je bilo češće benda na koncertu YUtel za mir (1991) i u projektu Rimtutituki (1992), singl ploča “Slušaj 'vamo!” (“Mir, brate, mir!”) i koncerti ad hoc benda koji su sačinjavali EKV, Električni orgazam i Partibrejkers.

Kad rokeri zaćute

U Banjaluci će 7. maja 1993. otkazati nastup (trebalo je da sviraju muzičari iz projekta Rimtutituki), nakon miniranja “Ferhadije. “Neću da sviram u gradu u kome je srušena džamija”, rekao je Milan.

Na završnoj večeri festivala Beeogradsko proleće u Beogradu 1992. pozvao je publiku na minut ćutanja. Rekao je: “Ovo je nagrada za grupu godine. Nama je bilo olakšano da je osvojimo, pošto su mnogi naši drugovi, naši prijatelji, morali da napuste ovu zemlju (ja ih pozdravljam ovom prilikom), a neki od njih, ovog trenutka, možda su živi, možda i nisu. U Zagrebu, Sarajevu, Dubrovniku, Rijeci... Molim vas, možemo li jedan minut ćutanja za one koji su poginuli u ratu koji za nas nema smisla.” Nakon tog minuta ćutanja bend je otišao sa scene.

Pesmu Crv sa albuma Angel's Breath napisao je pod utiskom snimaka napravljenih neposredno po granatiranju pijace Markale u Sarajevu, u kojem je, 5. februara 1994, poginulo 68 osoba:

Vi slepi
Vi gluvi
Vi sebični ljudi
Što pravite buku bez reda i smisla
Bez zašto i zato
Za koga i kako
Bez pitanja koje bi možda osušilo
Ponosni osmeh na licu bez suza
Na licu što nikada obraz okrenulo nije

Brazgotina sanduk i crv
Obrazi dlaka i krv

Vi nemi igrači obrednog svog plesa
Vi srećni u transu u svetu što postoji
Samo u glavama ljudi bez skrupula
Ljudi bez milosti
Ljudi bez sećanja

Vi što ne znate pljuskove zvuka
Boje i mirisa
Vi ljudi bez pameti

Zabranjujem

Maja Maričić podseća se nastanka pesme: “Bili smo u Brazilu i na vestima videli te snimke. Milan je osećao bes, ja sam bila  zabrinuta zbog toga što je polovina moje porodice živela u Sarajevu. Na početku rata se upinjao da kaže istinu, da ljudi znaju o čemu je reč, a kasnije to nije imalo smisla, jer su oko Sarajeva već bili ukopani tenkovi. Za projekat Rimtutituki se jako založio, bilo mu je stalo, oko njega su bili ljudi, muzičari, spremni da se bore za istinu. Mislim da je suština njegovog antiratnog angažmana pesma Zabranjujem (Zabranjujem/Sve one zamke vaše podlosti/Zabranjujem/Da dodir zavisti i bolesti bude kraj/Ovo ne sme biti kraj).

Predmeti iz Milanove zaostavštine se pripremaju za izlaganje i još nisu predstavljeni publici; u NBS je novinar XXZ pogledao sadržaj beležnica u kojima je Milan zapisivao stihove. Uglavnom je reč o prigodnim rokovnicima (Milanova majka Danica je radila u Jugobanci), a našla se među njima prepoznatljiva (nekadašnjim vojnicima JNA) radna beležnica starešine (Milanov otac je bio oficir JNA) - na prvoj strani je tekst pesme Novac u rukama, a jedna od pesama na obeleženim stranama je Budi sam.

Protiv primitivizma

U poslednjoj je sažetak projekta Angel's Breath: “Ovaj projekat je nastavak mog rada na borbi protiv primitivizma u današnjoj kulturi, u svim jugoslovenskim republikama - koji je uzeo maha uglavnom zbog političkih igara moći koje su prouzrokovale sveopšte udaljavanje od spiritualnog.”

Maja Maričić, inače naša koleginica iz redakcije e-novina, ustupila nam je deo pisma koje joj je Milan napisao 1993, dok je bila u inostranstvu. Reč je o jednom od pisama koje neće biti izloženo, budući da je isuviše lično: “Danas sam malo živahnuo i bio na probi itd. Jedino što me drži je muzika. Idemo i sviramo i osećam se kao da smo u nekoj prosvetiteljskoj misiji: Kliment i Naum, Ćirilo i Metodije. Tim ljudima je stvarno lakše posle koncerta, a i nama. Bar to nije uzaludno.

Svi se ovde nadaju da će sve ovo već jednom proći, i to je ono što drži ljude zajedno. Ali, ja ne mogu više da pratim šta se dešava jer se isuviše iznerviram, tako da se klackam iz letargije do euforije periodično. Kao što znaš, non-stop je prisutan jedan teško primetljivi zvuk, koji podseća stalno da je realnost tu, taman kada pomisliš da si zaboravio.”

Uverenja, dobra energija, snaga da okupi ljude obeležavali su Milana Mladenovića, kaže Zoran Kostić - Cane, frontmen Partibrejkersa.

“Bio je popravljač sveta”, kaže Zoran Kostić.