Heroji drugačijeg detinjstva: Miroslav Miro Cerar
Crrr 01 S

Ceo Maribor na nogama: Hiljade građana na železničkoj stanici dočekali Miroslava Cerara koji se tog 13. jula 1962. godine vratio sa titulom svetskog prvaka na konju in bradlji (na konju s hvataljkama)

Photo: Dragiša Modrinjak

Čovek koji je ukrotio konja s hvataljkama

Velemajstor: Miroslav Cerar , još jedno zlato u njegovoj omiljenoj discipliniNije sve kao u statistici, nema tu drhtaja, strahova, pogodaka i fulanja, ponosa, fer-pleja, opasnih startova, sudijskih nepravdi, loše i sjajne taktike, ali je ona (statistika) neumoljiva; da je Jugoslavija imala samo Miroslava Cerara, opet bi bila na sportskoj mapi sveta  - govorili su neki od bezdušnih sportskih novinara (srećom, bili su u manjini). Tačno, utoliko što je Cerar osvojio zlatne medalje na dve Olimpijade zaredom, 1964. u Tokiju i 1968. u Meksiko Sitiju. U bazičnom sportu, gimnastici, disciplina konj sa hvataljkama. A na vratilu - bronza u Tokiju. Ali, Miroslav Cerar je bio nešto više od vlasnika zlatnih medalja; odmeren, pristojan, nadasve skroman mladić, što je u nekadašnja vremena bilo dovoljno za ljubav, poštovanje, pa i popularnost.

Od 1958, kada je osvojio bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu, munjevito kreće ka svetskom sportskom vrhu i osvaja medalje na evropskim i svetskim šampionatima, u različitim gimnastičkim disciplinama, kao i u višeboju. Bio je neprikosnoven na konju sa hvataljkama, ali se u deobu odličja ubacivao i za vežbe na krugovima, vratilu, razboju, preskoku, parteru.

Viktor Lisicki i Mihail Voronjin imena su sovjetskih gimnastičara, jedinih koji su po jednom pobedili Cerara na konju sa hvataljkama.

Svi rezultati, više od 30 medalja, nedvosmisleno donose Ceraru prvo mesto među jugoslovenskim sportistima. Nije zabio kao Džaja Englezima u Firenci, bio je individualac, pa nije igrao košarku k’o Kića i Moka, ali, za svetsku gimnastiku su šezdesete godine prošloga veka prošle u dominaciji Miroslava Cerara.

Odmeren, pristojan, šarmantan i - izuzetno talentovan: Miroslav Cerar, merna jedinica savršene elegancije

I bio je najbolji sve do jedine ozbiljnije povrede, u Japanu 1971. Onda se posvetio advokaturi, potom je bio i prvi predsednik Slovenačkog olimpijskog komiteta. Član gimnastičarske Kuće slavnih postao je 1999.

Danas je predsednik Slovenačke olimpijske akademije; pomalo rezigniran, budući da mu je, zbog kresanja budžeta, ukinuta počasna penzija.

Uoči dolaska u Maribor jula 1962: Miroslav Cerar s poklonima za porodicuUspesi sportista, pogotovu vrhunska dostignuća, imaju u backgroundu pokatkad razumljive, a često i neshvatljive motive; Cerarovim roditeljima lekar je sugerisao da se mali bavi sportom, budući da je bio slabašan, kao da je vukao „devet tuberkuloza“. Oprobao se u gimnastici i nije uspeo da dovrši ni najjednostavnije vežbe, pa je, kako kažu, iz dvorane ispraćen smehom vršnjaka.

Dovoljno da odluči da postane gimnastičar. Zašto ne i šampion. Za to se dobijaju medalje, a u Jugoslaviji je dobio i najviše državno priznanje - Nagradu AVNOJ.

I danas je neposredan i šarmantan, a u vreme najvećih uspeha i popularnosti plenio je duhovitošću i elokvencijom, te bio istinska zvezda televizijskih programa.

S druge strane nije bilo ni približno pristojne finansijske potpore Ceraru i ostalim gimnastičarima iz reprezentacije.

Tako je ljubljanski Nedeljni Dnevnik „raspisao“ oglas za pomoć da odu u Dortmund, 1964. na Svetsko prvenstvo.

Odazvao se i radnik Jože Privnik iz Maribora koji je mesečno zarađivao 90.000 dinara, od kojih je izdržavao ženu i troje dece.

„Odlučio sam da dam pomoć, ne da bih svojim prilogom pomogao našim gimnastičarima, jer znam da danas 800 dinara ne znače skoro ništa, već da bih se na neki način odužio Ceraru za radosti koje je pričinio meni i mojoj porodici“.

Takva je bila Jugoslavija drugačijih detinjstava.

Oceni 5