Pet dobrih filmova
Postelj 01 S

Photo: thunderstruckk9

Čovek u gej bioskopu

Filmovi su deo života, pričanje priča, jedno od osnovnih pulsirajućih tkiva. Kada ste gej, a vašeg indentiteta nema nigde na filmu, počnete da osećate da nešto istinski nije u redu. Osećate se nevidljivim, kao duh u kojeg niko ne veruje. Budući da smo večito gladni za slikama o sebi često se dešava da nas prijatelj pozove i kaže: "O, prikazuje se taj film koji moraš da vidiš! Sve ono što se meni dogodilo u životu!" Do nedavno gejevi, lezbejke, te transrodne osobe nisu mogle da zamisle da će jednom izgovoriti sličnu stvar. Danas je homoseksualnost uključena u film, te umetnost uopšte, i stvari se ubrzano menjaju. O onome što se nekad čitalo i naslućivalo iz konteksta, danas se priča mnogo slobodnije.

I kad se prikazivala na velikom platnu, homoseksualnost je bila nešto čemu bi se trebalo podsmevati, što bi trebalo sažaljevati, čak nešto čega bi se trebalo plašiti. Holivud, taj veliki kreator mitova, naučio je strejt ljude šta da misle o homoseksualnosti, a gej ljude šta da misle o sebi. Ovih pet filmova beleži priče o LGBTIQ velikanima, bez izostavljanja, diskriminacije ili izbeljivanja istorije.

HAPPY BIRTHDAY MARSHA (2017)

Ovaj film je ono što Stonewall iz 2016. godine nije uspeo da bude. Istoriju beleži tačno (ili bar tačnije), sa poštovanjem koje njeni junaci svakako zaslužuju. Priča prati legendarnu transrodnu* aktivistkinju Maršu Džons, a dešava se tek nekoliko sati pre Stounvolske pobune. Film počinje Maršinom rođendanskom zabavom, a radnja se brzo premešta u Stonewall inn, pa kad se pojavi policija i započne raciju, Marša i njene prijateljice će prve reagovati na nepravdu i započeti ono što je kasnije postala istorija.

FLOATING SKYSCRAPERS (2013)

Kao jedan od prvih poljskih filmova sa kvir tematikom, Floating Skyscrapers je postao simbol karijere reditelja Tomaša Vasilevskija. Priča prati Kubu, uspešnog plivača koji se zaljubljuje u drugog muškarca, te odmah ulazi u sukob sa tradicionalnim društvom, roditeljima, ali i sa samim sobom.

PARIS IS BURNING (1990)

Filmu je najbolje pristupiti kao reportažnom kolažu i, verovatno, retkoj kulturno-istorijskoj građi koju bi trebalo konzumirati zarad lične opšte kulture. Život se tu vrti oko “Ball” svečanosti na kojima se paradira kao na modnoj pisti, pleše “vogue”, te slavi njujorška drag scena osamdesetih godina prošlog veka.

HOW TO SURVIVE A PLAGUE (2012)

How to survive a plague je priča o dve koalicije - ACT UP i TAG (Treatment Action Group) - čiji je aktivizam i inovativni pristup preokrenuo AIDS iz smrtne presude u status s kojim može normalno da se živi. Uprkos nedostatku naučnog obrazovanja, ovi priučeni aktivisti infiltrirali su se u farmaceutsku industriju i pomogli da se pronađu novi lekovi, te su ih vrlo brzo iz faze testiranja pretvorili u regularnu terapiju. S pristupom nikada do sada viđenim arhivskim materijalima iz osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka, reditelj David France gledaoca lansira u središte zbivanja: kontroverznih aktivističkih akcija, dramatičnih sastanaka oko razvoja strategija, te neuspeha i uspeha aktivista koji su postali heroji.

TONGUES UNTIED (1989)

Ovaj igrani dokumentarac prati gej afro-amerikance tokom osamdesetih godina prošlog veka, dok se suočavaju ne samo sa rasnom, već i sa diskriminacijom na osnovu seksualne orijentacije. Napravljen je kao jedan u nizu filmova koji su se bavili gej i lezbejskom afro-američkom kulturom, a meša intervjue sa stručnjacima na razne teme sa arhivskim snimcima i delovima iz drugih dokumentarnih filmova. Film se ponajviše bavi tišinom na koju su gejevi i lezbejke bili prinuđeni zbog predrasuda.

Oceni 5