COVID-19 i LGBTIQ+ zajednica u Srbiji

Cilj istraživanja, u kojem je učestvovalo rekordnih 1.198 LGBTIQ+ osoba, bio je da se utvrdi uticaj zdravstvene krize koju je uzrokovala pandemija koronavirusa. Pretpostavka da će pandemija izazvati velike potrese u zajednici u Srbiji pokazala se ispravnom, pošto je trećina LGBTIQ+ zajednice pretrpela direktne ekonomske posledice pandemije. Tako kvir zajednicu nakon ove krize muči hronična nezaposlenost (trećina njih traži posao, od čega ogromna većina duže od šest meseci).

Veliki broj ispitanika (trećina) dobio je otkaz u prethodna dva meseca, ili su završili na neplaćenim odsustvima, te im je smanjen prihod. Vlasnici i preduzetnici u LGBTIQ+ zajednici (polovina njih) morali su da zatvore svoje biznise ili redukuju svoje poslovanje. Posledica toga je da će polovina pripadnika kvir zajednice u narednom periodu biti u potrazi za i novim i/ili dodatnim poslom, kako bi otklonila posledice ozbiljnog materijalnog nazadovanja, jer oko dve trećine pogođenih trenutno nema nikakva primanja. Urgentna podrška je potrebna za više od 20% LGBTI osoba, jedan je od zaključaka istraživanja.

LGBTIQ+ osobe obolele od hroničnih oboljenja imale su problema u lečenju. Veliki broj kvir osoba (svaka deseta) suočio se sa problemima koji su usledili nakon što su im stanodavci dali rok za selidbu, dok se 5% zajednice i članova i članica njihovih porodica nalaze u riziku od beskućništva. Ističe se da većina onih koji su iseljeni pripada mlađoj kvir populaciji, pa su najčešće u pitanju studenti i studentkinje, što će značajno uticati na njihovu mogućnost da se obrazuju u narednom periodu.

Jedna petina LGBTIQ+ osoba u Srbiji živi u strahu od nasilja ili trpi nasilje na mestu na kojem su izolovani tokom pandemije, a trećina je ocenila vrlo loše osećaj privatnosti na mestu izolacije. Više od polovine ispitanika i ispitanica se tokom pandemije suočava sa izazovima koji su u vezi sa mentalnim zdravljem, gde su neophodne profesionalne i specifične usluge podrške. Posebno ranjivu poziciju zauzimaju trans* osobe koje i dalje nisu potpuno pravno vidljive, što im onemogućava pristup osnovnim i drugim pravima I uslugama.

Trebalo bi da se ima u vidu opšte stanje zajednice koje je, i pre pojave virusa, karakterisala najveća socijalna distanca, iz koje su sledili mnogi ekonomski i društveni problemi, kao što je siromaštvo.

Zajedničkim radom organizacija civilnog društva i nadležnih državnih organa trebalo bi da se poradi na razvijanju paketa pomoći za najugroženije tokom krize izazvane pandemijom COVID-19, dok će ekspertski tim udruženja Egal i Loud & Queer u narednom periodu pripremiti set preporuka za rešavanje ovih hroničnih problema.

Izveštaj „COVID-19 i LGBTI zajednica u Srbiji“, čiji su autori Boris Milićević i Anđela Čeh, možete naći u prilogu.