In memoriam: Mirjana Stefanović
Jugoslavija

Photo: investitor.me

Crna karta za beli svet

Povremeno je prevodila sa engleskog jezika. Sa engleskog je prevela indijske romane Račići T. S. Pilae i Tamni igrač Balačandre Radžana. Igrano je desetak njenih televizijskih i radio drama kao i pozorišna komedija za djecu Cecilija od Cinberije. Prevođena je na slovenački, makedonski, mađarski, turski, bugarski, albanski, ruski, francuski i engleski jezik. O njenim djelima za djecu predaje se na fakultetima i višim školama za vaspitače i piše u historijama dječije književnosti. Njene pjesme i priče uvrštene su u oko osamdeset antologija.

Među njenim najpoznatijim delima ističu se zbirke pesama „Pomračenje”, „Iskisli čovek”, „Odlomci izmišljenog dnevnika”, kao i dečije knjige „Vlatko Pidžula”, „Enca sa kredenca”, „Šta radi ova fota” i „Sekino seoce”. U znak sećanja na Mirjanu Stefanović donosimo nekoliko njenih pesama.

Pesma o kćeri i zastavi

moja pametna i lepa kćer

sva od svetlosti i očiju očiju

ona što govori engleski i francuski

a učila je i klavir i baletske veštine

sreće u vojnom bloku novobeogradskom

izgaženu u blatne kraste obraslu

zastavu zemlje u kojoj se rodila

naš barjak istican za velike praznike

što lepršao je kroz sve njene čitanke

 

i pere rane umirućoj zastavi

belim ručicama u mnogo voda

i čistu je i brižno isavijanu

polaže među svile i svečarske stolnjake

 

ne napuštam ja svoju zemlju

moja je zemlja napustila mene

 

govori naša mlada kćer

i visoko podiže uvređeno čelo

i hrabro guta nerođene suze

i kupuje crnu kartu za beli svet

i odleće nam zauvek

1992.

Žena plače posle rata

raskidali ste moju zemlju

na podivljale ponjavice

sakate

 

vuku se ko psi uličari

po svetu tražeći gospodara

sa repom među nogama

 

dete ste mi moje izagnali

u ravnodušni beli svet

 

veru u moj narod oduzeli

rođenog me roda postideli

strašno

 

skladni život

spokoj

dostojanstvo

ponos

 

ko da ih do juče nije bilo

nikad

 

samo beda laž grabež i leševi

ram su za moju sliku

1994.

Sedamnaest pitanja o snajperisti

plaćaju li ga po komadu

ili paušalno

ili je odnos radni već ustaljen

toliko bruto a toliko neto

bez penzionih i socijalnih davanja

 

dobija li pare na ruke

il kao ja čeka preko žiro računa

 

kako i koliku utvrđuju cenu –

u zavisnosti od tražnje i ponude

ili je fiksna još od Kaina

 

vodi li uredne poslovne knjige

mrtvi

osakaćeni

poludeli od straha

samoubistva

infarkti

izbezumljenja

nesanice

jesu li već štampali takve formulare

 

koja služba zločinačkog knjigovodstva

nadgleda mu poslovanje hladnokrvno

 

kakvo mu radno vreme

i ima li pauzu za doručak

šta pokreće ga

čelo nisko il osveta

il zarada ili samo

pećinska radost lovca

 

kako spava

 

kako izgleda on

a kako poslodavci

 

imaju li i rogove ili tek

papke i kopita

i koliko glava na ramenima

jezika u raljama

i očiju na čelu

 

jede li i sitnu decu

ili samo luka i salame

1993.

Repata kuvarica

noge ruke glave

oči jezike noseve

uši penise testise

iste

 

decu piliće

i dojenčad bez mleka

 

lešine lešine lešine

i srca

 

mladiće i devojke lepe

iščupane iz života i sjaja

kao jagnje iz ovce astraganske

 

zver gladna u ljudima ludima

prevrće varjačom u kazanu

kuva da se najede

1993.

Tražimo pomilovanje

pomilujte nas što smo sagrešili

i pre rođenja Blut izmešali

što su nam naše majke i očevi

sa istog Bodena različiti skotovi

da bismo čistotu krvi stekli

busmo l’ se sad uzduž il’ popreko sekli

1993.

Smanjite doživljaj

o vi srpski pesnici zaludnici

ta man’te se Svetog Save i Jefimije

prestanite da se po svojim kompjuterima

dodvoravate upokojenim carevima i kraljevima

 

može vam se ucrvljati hard-disk

 

ne hrlite u šmiru ko bule u jagode

ne folirajte se ne prenemažite

jer stideće vas se deca

a odricati vas se unuci

kad pojme kako ste

i zašto

iz petnih žila glumatali

 

i crnje i gore ako ste mislili stvarno

 

pašće sistem

od još jednog ceđenja

već isceđene komine istorije

 

to više ninašta ne liči

i teško je da se gleda i sluša

kako škripi kamen zaslepljenosti

dok tare se o kamen častohleplja

 

ili – možda liči

ali na karneval nekrofiličara

još nigde do sada održan

pa ste eto bar u nečemu

i vi prvi na svetu

eno Dušana Dragutina Milutina

Nemanje Uroša Lazara

mučenici štucaju li štucaju

i ne smiruju se zbog vašeg lupanja

 

trzaju se skaču po ćivotima

udaraju glavom lome krte ruke i karlice

puštaju krike neće u antologije

pepô im se srdžbom uzvitlao

 

mole me da ih lupnem po leđima

dlanom da prestanu štucati

da se smire da zasluženo spavaju

u svojoj smrti pod jorganom vekova

 

ili da vam prenesem učtivu poruku

 

skin’te nam se pesnikinje i pesnici

s glave imena nam više ne pominjite

da vam ekrane ne zatrpamo

svojim nasmejanim lobanjama

 

a preskočite i naše zadužbine

 

mi znamo najbolje kako smo ih gradili

i šta smo sve nepristojno radili

i sa koliko smo se devojčica sladili

i ponekim dečačićem beloguzim je l’ da

i kome smo naživo oči vadili

i jezike i nokte i uši –

što i ini vladaoci nose na duši –

jer tako nam naših imena

takva su čupava bila vremena

 

i svetost svoju znamo

i kako smo je zaradili

i srebro i zlato znamo

kojima smo je platili

 

unapred vam hvala

grupa srpskih vladara

sa porodicama

Oceni 5