Pantologija novije srpske pelengirike
Crnjanski

Photo: Screenshot

Crnjanski postao drvo, a Ujević guverner Narodne banke

Milan Ćurčin. Pisao je u "Književnom Glasniku" da treba obljubiti listom sve devojke na Kosovu. Kažu da su stihovi Kosovke Devojke zbog toga dobili sasvim novi ni malo ezoterični smisao:

"Ao jadna, hude ti sam sreće! 
Da se jadna za zelen bor hvatim, 
I on bi se zelen – osušio".

Miloš Crnjanski. Pošto je propovedao stalno da treba skinuti masku i biti muško, pravo muško, a ne iz nekih priča o muškom, to se sa Sumatre vratio na Itaku, i postao drvo. Za to ga hvale i neki drveni filozofi iz konservativnog tabora: pošto su se oni uabonosili to im je svako drvo simbol njihove kulture.

Massuca. Dama u godinama, a još piše pesme za albume. Kod nje poručuje pesme sitna buržoazija malih činovnika i poslužitelja za rođen-dane i venčanja. Ima veliko iskustvo u tim poslovima. Sprema se da režira u Nar. Pozorištu budističku Nirvanu.

Vinaver. Obogatio se na listu "Progres" i "Republika". Sad živi od rente i kupuje veliki plac u zemlji Nedođiji za zidanje varoši dobrih volšebnika: Utopija. On je dvostruki neimar: jedno kao arhitekta Nove Varoši a drugo po svom imovnom stanju.

Todor Manojlović. Jedno vreme bio predsednik Parlamenta kao mesta gde se čini najveći govor. Umirivao je, zvonio je. Otud mu desna ruka šlogirana. U ostalom to dolazi i od mnogog pisanja (izdao 30 knjiga!) Iz Parlamenta zadržao osobinu neparlamentarnosti.

Na svojim mnogobrojnim putovanjima g. Manojlović je mnogo video i svoje utiske izneo u velikom broju knjiga, objavljenih i neobjavljenih. Kao poznati naš arheolog on je stupio i u Beogradsku operu, za sekretara. Ali pošto se u njoj daju stvari doduše stare, no prepotopske (dok je g. Manojlović arheolog manje drevnih epoha) to je on ubrzo morao napustiti Operu, koja još uvek briljira Trubadurom a sprema se u svojoj svireposti dati i "Vilarove aždaje" (Les dragons de Villars).

Brana Petronijević. Kao filozof najčistijeg, najintegralnijeg i najnepomirljivijeg idealizma živeo je u beogradskoj književnoj sredini ne primećujući je. No u danima izgnanstva okolnosti su ga primorale da se približi grupi oko Knj. Glasnika i od tada počinje njegov rad na okamenotinama. To ne treba nikoga da začudi. G. Petronijević je imao modele nenadmašne, kakvih više nema u Evropi.

Avgustin Ujević. Usled svoje finansijske genialnosti postao guverner Narodne banke. Pošto voli da vidi svoje ime potpisano, (a sve novčanice u zemlji nose njegov potpis) to je postigao blaženstvo kao retko koji pesnik.

Bogdan Popović. Idući često na predstave detektivskih filmova, u njemu se probudila detektivska žica i on je uobrazio da je Šerlok Holms. Kao takav on stade da otkriva nemoguće stvari: na primer da je Moderna Umetnost – mađarska! Ne zna se otkud je novi Šerlok Holms došao na tu bizarnu ideju, ali ja on prvi u nju poverovao i sad se, jadnik, trudi da dokaže da je Savremena Književnost – mađarskog porekla. U poslednje vreme pošto je sve zaboravio otpočeo je da uči iz početka grčku azbuku, ali je zastao kod prvog slova ("alfa"): zagrcnuo se i obeznanio. Položaj mu je beznadežan.

Marko Car. Dobio Nobelovu nagradu za rad na miru. To je sve zapanjilo. Čime je g. Marko Car, književnik i vatrogasac, zaslužio nagradu koju dobijaju miroljupci, Vilsoni, Leon Buržoi i Romen Rolani? Odgovoreno je od švedske akademije: miroljubivošću svoje proze. Njegov je način pisanja tako krotak, tako lišen osećanja, temperamenta, duha i poleta – da je to prosto ideal miroljubivosti. Liga Nacija rešila je da se zavađenim narodima čita nezlobiva proza g. Marka Cara, kako bi ih to ukrotilo i bacilo u naručja Morfejeva. G. Car je vođa književne reakcije već zbog svog imena. U poslednje vreme posao mu ide teško, jer je mlada generacija po narodnoj pesmi: "doterala cara do duvara".

Krleža. Poznati hrvatski Domobran Svemira. (U hrvatskoj su "Domobrani Svemira", a u Srbiji "Gromobrani Svemira"). Stručnjak za vojna pitanja iz vremena rata. Ako uskoro ne plane novi svetski rat Krleža neće imati više o čemu da piše. S toga radi na komunizmu, koji bi doveo do svetskog rata i time mu dao novi material.

Jovan Dučić. Usled oskudice u zlatu otpočeo da piše carske sonete, za koje je rekao profesor Ariljske gimnazije, Branko Lazarević, da "svaki vredi tri tovara suva zlata". Ako ovako nastavi, Jugoslavija će uskoro biti preplavljena suvim zlatom njegovih stihova i tako će dinar skočiti i biti kao dolar.

Isidora Sekulić. Izdavač je hteo da dobije biografske podatke od naše velike spisateljke lično. On je deset puta dolazio u njen dvorac "Iz Prošlosti''. Ali su mu uvek livreisani lakeji saopštavali jedno te jedno: "Gospođa je na putu, polaže doktorat za inat Kseniji I-oj". Gospođa Sekulić ne može ni život da zamisli drukčije no: sub specie itineris. Ne zna se gde je sada. Vele da je u Australiji na kongresu mlado-ženskoga pokreta. (Mlado-ženski pokret postoji kao i mlado-turski, mlado-egipatski itd. i ne treba ga brkati sa mlado-ženskim, koji takođe ima mnogo pristalica kod žena – antifeminiskinja, a još više kod feminiskinja).

Oceni 5