Crvena kornjača na fantastičnoj planeti

Fantastična planeta (francuski La Planète sauvage) animirani je ZF film za odrasle iz 1973. kojeg je režirao René Laloux u francusko-čehoslovačkoj koprodukciji. Laloux i Roland Topor su scenario napisali prema alegoričnom romanu Oms en série kojeg je 1957. napisao Stefan Wul. Radnja se odvija na bizarnoj planeti Ygam, na kojoj se ljudi tretiraju poput kućnih ljubimaca ili sluga od strane ogromnih plavih divova, Traagsa, koji dominiraju planetom zbog svoje veličine i napredne tehnologije. Neki su film videli kao alegoriju na Hladni rat.

Film je isprva ceo trebao biti animiran u češkom studiju za animaciju Jiří Trnka, ali je produkcija prebačena u Francusku kako bi se izbegle komplikacije zbog mogućih aluzija na tamošnji komunistički režim pod kontrolom SSSR-a. Radni naslov filma bio je Sur la planète Ygam (Na planetu Ygamu). Fantastična planeta prvi je animirani film u istoriji koji je osvojio Veliku nagradu žirija na filmskom festivalu u Kanu. U francuskim bioskopima pogledalo ga je 809.945 gledalaca.

Ali La Planète sauvage nije jedini eksperimentalni film koji bi trebalo da vam privuče pažnju.

The Red Turtle (2017)

Brodolomnička drama koja postepeno prelazi u meditaciju o komplikovanom odnosu čoveka i prirode, The Red Turtle, je prvi izlet studija Ghibli u evropsku kinematografiju. Film je očigledno nastao pod jakim uticajem onoga što stvara Hayao Miyazaki, a Michaël Dudok de Wit, tvorac ovog animirinog filma, se razvijao i pod uticajem japanske umetnosti uopšte. Lako možemo da osetimo duh koji nam je poznat iz filmova Nausicaä of the Valley of the Wind i Princess Mononoke, a ono što je neobično za studio Ghibli je potpuno odsustvo dijaloga, što je na kraju genijalan potez budući da je tako pažnja usmerena na samu srž filma.

Alice (1988)

Hrabro kružeći oko bočice na kojoj piše "lud kao struja", češki animator Jan Švankmajer prevazilazi sebe u ovom super jezivom, ali sjajnom filmu, koji je, naravno, adaptacija Alise u zemlji čuda. Njegova vizija je više noćna mora nego dečja fantazija, a obogaćeni junaci ovog stop-motion filma učiniće da više puta proverite da li ste zaključali vrata.

Belladonna of Sadness (1973)

Da se Gustav Klimt rodio šezdesetih godina prošlog veka, možda bi napravio nešto poput filma Belladonna of Sadness. Umesto njega je Elichi Yamamoto napravio ovu tamnu erotsku priču o ženi koja je optužena za veštičarenje. Sjajni akvareli koje je uradio Kuni Fukai doveli su ovaj film na treće mesto na listi najboljih anima za odrasle. Sa jedne strane se govorilo da je film mizogin, a sa druge da je radikalna subverzivna feministička fantazija. Ni danas se stručnjaci ne slažu oko rešenja ove dileme, ali je sigurno da će psihodelična fantazija učiniti da ovaj film ostane sa vama.

Perfect Blue (1997)

Ovaj film izgleda kao paranoidno čedo Argenta, de Palme i Polanskog. Satoshi Kon je napravio odličan psihološki triler koji ostaje aktuelan i do danas. Nelinearno pričanje priče o kulturi slavnih čini da se preispituje sve, pa i sopstveni identitet.