Iz života češkog društva
Faffa 02 S

Photo: Sohrab Hura

Čudnovat slučaj sa duhom

Domaći zadatak Vasila Makanjina, učenika III-b razreda Druge jedanaestoljetke »Dr Zdenjek Nejedli« u K.

Zovem pionir se Vasil Makanjin. Učenik III-b druge jedanaestoljetke »Dr Zdenjek Nejedli« u K. sam. Do mog rođenja došlo u porodici druga Jozefa Makanjina je, poslovođe prodavnice »Tekstilija« narodno preduzeće, predsednika Saveza češkoslovačko-sovjetskog prijateljstva i člana svih ostalih masovnih organizacija sa izuzetkom Saveza češke omladine i Cehoslovačkog odbora žena, prvog iz razloga prekoračenja starosne granice, drugog iz razloga suprotnog pola.

Moja majka prvobitno trebalo da bude je Nadja rođena Bernštajn, kćerka vlasnika gumene robe koju je otac uzeo za ženu odmah posle rata. Rodila mu je sina Ota, ali se otac uskoro prozrevši, februara 1948. godine, zaveru kontrarevolucije, razveo od cionistkinje i oženio se drugaricom Mahačekovom, kćerkom Ane, služavke u kući moga dede Rudolfa Makanje, bivšeg vlasnika bivše firme Rudolf Makanje i kompanija, Izvoz-Uvoz. Na taj način poboljšao sam od samog početka moju kadrovsku karakteristiku. Cionistkinja se opet udala za radnika Mateja Neknjubu koji je kao socijal-demokratski revizionista odbio da se pridruži. Postao je noćni čuvar i zajedno sa suprugom su prišli opskurnoj veri katoličke crkve. Nadja rođ. Bernštajn je kasnije revizionisti i mračnjaku rodila kćerku Katarinu.

Naša porodica napredna je, sa izuzetkom moga strica Petra Makanje, osobe koja zazire od rada i zaposlena je u kladenskim rudnicima. Prvobitaio je stric Petar bio trgovački putnik sa mašinama za pranje veša i pisaćim mašinama, jer ga je moj deda Rudolf zbog lenčarenja isključio iz nasledstva porodične firme, ali pobeda naroda zbrisala je strica Petra kao neprijatelja isitog: kasnije je počinio brojne ružne izjave zbog kojih je bio lišen slobode i izdržavao kaznu prevaspitavanja u opštini Leopoldov. Na kraju, neprevaspitan, postao rudar je.

Moj otac uvek kaže da je stric Petar bandoglav. Takođe provocira time što odlazi u crkvu u koju kao mladić nije navodno ni nogom kročio i umesto toga se kockao. Takođe veruje u razne praznoverice od kojih na prvom mestu treba navesti tzv. prizivanje duhova iliti špiritualizam.

Ja jesam materijalista naučnog svetskog pogleda. I pored toga moram da priznam da je do učvršćenja ovog naučnog mišljenja koje je nasuprot ostalim veoma korisno, kod mene došlo upravo u vezi sa stričevim praznovericama.

Stric Petar ima kćerku Ivonu, krštenu u crkvi i veoma zgodnušastu, iako ima stavove skroz idealističke. Ona na primer dandanas veruje u postojanje istorijske osobe Božić-bate, iako je ista puka opskurna fikcija njenih roditelja. »Božić-bata postoji — rekla je jednom u školi — samo što to ne smemo da govorimo da bismo mogli da budemo primljeni na viši stepen opšte obrazovnih škola. — I dodala je: — A ako ga sasvim poreknemo, možda čak i na visoku školu«.

Ivona me je svojevremeno pozvala da tajno prisustvujem tzv. seansi iliti prizivanju duha u stanu njenog oca. Poziv sam rado prihvatio, ne zbog seanse, već zbog toga što mi je društvo lepe sestre od strica prijatno i svaki put se trudim da je sa hrišćanske vere obratim na veru naučnu, materijalističku. Moj trud, na žalost, do sada ne donosi plodove, jer sam pored nje retko kada sposoban da zadržim pažnju na materijalističkoj teoriji; razni objekti na površini moje sestre od strica ometaju moje vaspitne napore.

To veče smo se sakrili ispod otomana i tamo iščekivali dalazak špiritualista; pri tome sam se trudio da Ivoni utuvim tri posebnosti proizvodnog procesa, dok je ona, sa mnogo većim uspehom kod mene vršila instruktažu ljubljenja takozvanog francuskog. Isprva sam prigovarao da Francuska kapitalistička država je, ali me je ona umirila rečima da je veoma jaka tamo radnička klasa.

Konačno počeli su da se okupljaju špirituali; pod predsedništvom strica Petra spojili su se u magičan krug palčeva i pristupili izazivanju duha. Izbor je pao na moga pradedu Alojza Makanju, pokojnog osnivača bivše nepostojeće sada više firme. U tome sam trenutku pristupio izgovaranju zajedljivih primedbi na adresu ovih mračnjaka, ali su mi odjednom zamrle u grlu reči: nasuprot svakom očekivanju duh se naime iznenada pojavio.

I tu je stric Petar drhtavim glasom progovorio: »O, duše dede moga, objasni nam kako dugo mi ćemo, verni članovi poslovnog staleža, ovako da se patimo pod vlašću ološa običnog?«

Duh je tu odgovorio veoma namrgođeno: »Verni? Smatraš li to i sebe za vernog člana?« Stric je ponovo odgovorio: »Oduvek sam bio veran i biću uvek takav. Mene neće uspeti da promene!« Duh je tu klimnuo sedom glavom: »Cudnovate su ti predstave o vernosti i poštenju, momče — rekao je. — U čemu se sastoji taj ideal? Tvoji su te roditelji učili da ga dobro upoznaš«. — »Naša mušterija naš je gospodar« — prošaputao je Petar i duh je to odobrio: »Tako, tako, pravilno. A jesi li se upravljao prema tom idealu? Odgovoriću umesto tebe: ne, nisi. Naše pređašnje mušterije bili su bogati građani ili u današnjoj terminologiji — buržuji. Kao pošteni trgovci, prilagođavali smo se njihovim nazorima. Sada u ovoj državi vlada proletarijat. Sta je onda tvoja dužnost kao trgovca?« Tu je stric Petar pognuo glavu i ućutao. »Eto, vidiš — reče duh. — Umesto da prihvatiš stavove gospodara, svoje mušterije proletera, ti si budalasto zadržao nazore bivših mušterija koji su već odavno bankrotirali i koji nestaju u stečajnom postupku istorije. Od toga, momče, koristi nećeš imati nikakve. Dobro ti se desilo što si za svoju budalaštinu kažnjen veoma. Jer, trgovac ima samo jednu lošu osobinu, a to je — glupost. Ugledaj se na svog mlađeg brata, Jozefa, koji postao je drug«.

Posle toga je duh nestao a stric Petar je pao u nesvest. Iskoristio sam to i u nastaloj zabuni pobegao iz sobe.

Kasnije me je obuzeo ponos na mog oca koji jeste drug i čvrsto sam odlučio da ću krenuti njegovim stopama. Odmah sutradan sam napisao pismeni zadatak iz maternjeg jezika češkog na temu: »Nema duhova«, razišao se sa svojom idealističkom sestrom od strica Ivonom korisno otvrdnuvši u odnosu na njene draži i uspostavio poznanstvo sa kćerkom direktora, razrokom pionirkom Marijom Bjehavkovom.

*Preveo s češkog Milan Čolić

Oceni 5