Čujem, vidim, osećam

Lee Friedlander je šezdesetih godina prošlog veka započeo nešto što se danas smatra uobičajenim pristupom fotografiji. Američka umetnost je u to vreme krenula drugačijim putem, pa su i u fotografiji počeli da se ruše uobičajeni obrasci, te da se negira da pravila uopšte postoje. Friedlander je pravio snimke koji su negde na pola puta između fotografije i slikarstva, što je otvorilo vrata ka drugačijem razumevanju fotografije. Zahvaljujući tome snimci su mogli da se tumače na više načina, a značenja su se pojavljivala i nestajala pred očima posmatrača. Sloboda je kada se izneveri očekivano.