Kušanje svetog apostola Petra
Peter1

Photo: Gerard van Honthorst, The Denial of St Peter

Čuješ li krckanje svojih kostiju na rukama?

I bi kušan u proleće, u poslednjem času Gospod­njem, apostol njegov Petar. I ovakav bi glas:

Čuješ li me, Petre? Petre, da li ti mene čuješ? Pazi, pazi, Petre. Upitaće te neposredno, pitanjem određenim, pravo u tebe jednoga jednom zanavek upravljenim, upitaće te, dakle: — Jesi li bio zajedno s Isusom iz Nazareta, potpaljivačem, neprijateljem pretpostavljenih i reda, s onim što nije došao da objavi mir nego je doneo mač, jesi li bio s njim, Pe­tre? Šta ćeš odgovoriti, razmisli, Petre, dobro razmi­sli, jer ti je ovo čas kušnje najveće. Jesi li bio s Isu­som Nazarećaninom, jesi li bio njegov učenik, po­moćnik njegov u nezakonitim poduhvatima...?

Šta kažeš? Reći ćeš da si bio, jeste. Nećeš se odreći Gospoda svoga, pomazanika, sina Božjeg, ne­ćeš izdati učitelja u času smrti, Hvala ti, Petre, hvala vernosti tvojoj i hrabrosti duše tvoje, što na mučeništvo najokrutnije izlažeš telo svoje, što ćeš u mučenju okrutnom dati da iščupaju iz tebe život, tvoj život i život tvoje žene, hvala tvojoj vernosti, Petre.

Šta pitaš? Ali svakako, nema sumnje, znaš valjda svoj kraj. Već unapred čuješ krckanje svojih kostiju na rukama, kada ih tvrdi ekser razlupa pod udarima čekića. Već osećaš lagano pucanje mišića u rameni­ma i vratu, već osećaš slanu vlagu sopstvene krvi kada ti iz raskidanih pluća pokulja u grlo. O, da, već osećaš kako ti grudi davi bolno gušenje, kako bespomoćno gutaš vazduh, kao riba na pesku, kako ti se zatvaraju naduvena pluća. I gvožđe u zglobovima nogu, osećaš ga, Petre? O, da, kudeljni konopci žde­raće ti kožu s ruku, jaki konopci. Osećaš to, Petre? I znoj pomešan s krvlju kako ti zaliva oči? I kožu odva­ljenu od udaraca vojnika i svetine? Kolena razmrska­na kocem, lice posečeno nožem? O, ne, vrisak okup­ljenih nećeš čuti na krstu, čak ćeš i na njihovo kame­nje biti neosetljiv. To jeste, ljudi će se sigurno zabav­ljati, oni uvek vole da bacaju kamenje u nepomičan cilj. Da li dugo? Oh, ne, ne tako dugo, od zore do mraka. Samo do mraka.

Pitaš šta će biti s tvojom ženom, Petre? No, znaš valjda kakva je sudbina žena u rukama pijanih vojničina? Šta da ti pričam?'

Ali ti se nećeš odreći svoga Gospoda, o ne, Petre!

Šta pitaš, Petre? Šta će se desiti s Crkvom Božjom sada, kad sin Božji ode, a ti uslediš za njim? No, šta, teško će vreme naići. Ko će povesti nejač, ko će je sačuvati od pogrešnih staza, od povratka na idolopoklonstvo, ko će nove duše toviti za istinu? Da bi se na zemljištu na kome su dosad rasli samo drač i žbunje patuljasto bujna vinova loza obilno razrasla — potrebno je mnogo velikih radnika, gorljivosti više ne­go ljudske, potrebna je neobična žrtva, vrednoća ne bilo kakva, nego koja ne zna za počinak. Pitaš ko će poneti raj teret, dostojan diva? A ko na to da ti odgo­vori? Teško će vreme naići, teško vreme...

Dok svet Spasitelja ne prepozna, dok ga za svog ne primi — ko zna šta može da se desi? Rečeno je da obećanje Gospodnje ne jenjava, sam je čak rekao da vrata paklena neće savladati carstvo njego­vo? Rekao je, rekao, samo što je rekao takođe da se dobro pazi da zrno upravo zasejano pusti klice, a bez brige radnika, rekao je, upropastiće se i umreti seme u pesku. Dao je u tvoje ruke, Petre, motiku i kantu, da neguješ usev, da ne dopustiš da propadne.

A ti pitaš, Petre, šta da radiš sad? Pa upitaj savest, posavetuj se u duhu sa svojim Gospodom, kome si veran i ostaćeš mu veran do sudnjeg dana. Šta da učiniš, Petre? Ta odlučio si da nikakva muka, nika­kav bol neće poljuljati vernost tvoju. To je, pazi, Pe­tre, to je odlučeno jednom zauvek, neopozivo i sigur­no. A sada treba samo o jednom da razmisliš: kako taj plamen vernosti što u tebi gori održati tako da pusti iz sebe najviše topline, da najviše duša ogreje i slatkim svojim žarom prožme? Te tako i ne pitaš, Petre, treba li da budeš Gospodu svome veran, jer je to stvar pouzdana, pa ma ceo pakao krenuo u juriš na tebe, tebe da pokoleba neće uspeti. Pitaš samo koja će reč biti najdostojnija vernosti tvoje...

Crkva Božja, Crkva Božja... Učinio te je Gospod krmanošem svetoga broda za vreme uragana i tišine, za vreme rata i mira, za vreme slave i poraza, za vreme setve i vreme žetve, i za gutanje meda i za gutanje žuči. Držiš krmu ti koji si pomazan zakonom Gospodnjim.

A sad misli, misli pažljivo, trezveno, s odvažnošću muža koji je izabran jedini na celoj zemlji. Evo, pu­štaš krmu iz ruke da bi krenuo u vir zajedno s onim o kome već znaš da je utonuo i da ga nikakva sila neće izneti natrag iz pučine. Znaš to, zar ne? Rekao ti je? Tako je bilo u Pismu propisano, tako su proroci u nadahnuću Božjem predviđali, tako je i Gospod re­kao. Da bi se ispunila sudbina čovekova, da bi se iskupio užasni greh Adamove dece, ide, evo, usam­ljen na poslednji put tvoj Gospod, a tebi je poverio ovčarnicu svoju. A zar ćeš poći za njim i ovčice svoje napustiti samo toga radi da bi u času smrtnom zajed­no s njim bio, a da ga spasti ne možeš, zar ćeš poći, Petre? O, malodušna je to hrabrost, neverna je to vernost, kukavička je to žrtva, lak gest.

Ali u smrtnom času Gospoda, sam ka budućoj sla­vi barku njegovu kroz vihore voditi, na mestu uprkos buri istrajati, spasti se da bi spasao druge — to je pohvalna stvar, Petre!

Dobro treba da odmeriš teret koji ti je Gospod na ramena naložio, Petre. Veliko breme, zar ne? Koče se mišići, srce premire od straha, raste užasno iskušenje da ga streseš s ramena i da se u očajničkoj nemoći baciš u hladnu jamu smrti. Želiš da budeš slobodan, Petre, od žestokog truda krmanoša, kuša te smrtna neaktivnost, - hvale dostojan nerad nebe­skog odmaranja. Dobro bi bilo tebi — za ovaj jedan dan bola — od jutra do mraka — da ti, pečatom nesalomljive vernosti divno obeležen, pravo sa si­nom Božjim na kraljevski pir pohitaš. Ali napor uža­sni da na zemaljskoj baruštini ostaneš, muku života da podnosiš, gorčinu nezahvalnosti da iskusiš, Petre, eto čega bi želeo što brže da se rešiš. Eh, nejak je duh u tebi, Petre, za lakim juriš, slabačko imaš srce, za veliku stvar nesposobno. Pa kako će reč Gospod­nja svet da osvoji, ako onaj koji prvi među ljudima treba svetu da je pokaže — beži, eto, pred neprija­teljem u zagrljaj pohvalne smrti!

Jesi li već stigao, Petre, na mračno dno savesti svoje? Jesi li otkrio samome sebi sopstvenu plašljivost, koju si u nadmenosti svojoj vernošću i hrabrošću nazivao? Shvatio si kakvome si to satanskom kuša­nju hteo da podlegneš kad si odlučio da se uprkos pretnji mučeništva ne odrekneš svoga Gospoda i da dostojno, rame uz rame s njim, pod presu staneš? Shvatio si već suptilnu izdaju kušača što te je mačem mučeništva od žrtve dužnosti odvlačio, te da tako krmanoša sa barke Gospodnje odvuče i da svetu istinitu Crkvu baci u plen vihora i talasa i tako je do propasti dovede? Vidiš li već lukavu zamisao pakla?

I šta ćeš, dakle, učiniti, Petre? Odreći ćeš se Go­spoda, da, odreći ćeš ga se. Ne jedanput, o ne, to je previše malo, tri puta ćeš ga se odreći, ostavićeš ga samog, ali on zna, poznaje on dušu tvoju, do dna sa­vesti tvoje seže on Božanskim okom, zna da si najte­že breme hrabro uzeo na pleća da ne bi uništio ve­liku stvar. On će ti oprostiti — šta govorim! — ništa on nema tebi da oprašta, on će ti slatku svoju zahval­nost ukazati s prestola nebeskog. Zna on da si ostao najvredniji radnik u njegovom vrtu i da si se samo zato da bi neprijatelja nadmudrio ogradio od imena Njegovog. Sam je učio, naime, da budete lukavi kao zmije, jer je to borba sa smrtnim neprijateljem vođe­na u pipanju, po mraku, vas šaka vernih protiv div­ljeg mnoštva. Vojnik Gospodnji ne srne uzalud da predaje život svoj u plen neprijatelja. Odreći ćeš se Gospoda, Petre, je li tako? Triput ćeš ga se odreći? Hvala ti, Petre, hvala hrabrosti tvojoj, velikodušnosti tvojoj, vernosti tvojoj...

A sada, sada pomisli, Petre, smeš sada da pomi­sliš: oh, kakvo olakšanje! Neće, dakle, biti smrti, ži­vim i dalje, neće biti mučenja, kakva je blagost spasti ništavno telo od bola...

I tako se tri puta odreče Petar Gospoda svoga, a time Crkvu sagradi velju i veliku slavu svoga čina i vernosti svoje predade u ruke naslednika svojih.

*Tekst prenosimo iz knjige "Razgovori sa đavolom", preveo s poljskog Petar Vujičić

Oceni 5