Šta je 1969. mučilo građane: Kako će izgledati Jugoslavija 2000. godine
Juogo 35 B

Photo: Jože Gal

Da li će Jugosloveni živeti 150 godina?

April 1969: Televizija uveliko radi na opismenjivanju naroda - zato je Aleksandar Popović napisao "TV bukvar" i stvorio lik nepismene seljanke Kike Bibić, koju sjajno igra Mira Stupica, i za koju cela Jugoslavija navija da što pre nauči sva slova. Mirin muž, pozorišni mag Bojan Stupica, deli oduševljenje TV auditorijuma: "Tu Kiku igra neverovatno. Toliko mi liči na najstarije dete u seoskoj porodici, ono koje ostaje na zemlji, da radi po kući, podiže mlađu braću i sestre, žrtvuje se za njih, pa eto, i slepa kod očiju ostaje. Toliko puta su mi oči zasuzile dok sam gledao Miru u Bukvaru…“

Sava Mrmak, između dva kviza, snima novu dramu, zapravo YU verziju "Čudesnog sveta Horasa Forda", autora Redžinalda Rouza ("Dvanaest gnevnih ljudi"), koja je već sa velikim uspehom prikazana na američkoj televiziji (kao epizoda "Zone sumraka"). Mrmak kaže. : "Radi se o pobuni jednog čoveka protiv metropolisa koji zahteva da ljudi budu jaki, čvrsti, nesentimentalni. Svet našeg detinjstva, po junaku ove drame, jedini je dostojan hvale i Horas nalazi svoj mir tek u trenutku kada se, pomućene svesti, ponovo oseti dečakom." Horasa Forda igra Vlada Popović, a zanimljivo je da beogradski kraj oko Karađorđeve ulice, ispod savskog mosta, "glumi" siromašno predgrađe nekog američkog grada, kakvo je viđeno u originalnoj drami... Novost je i da Sava Mrmak ovu dramu snima "tranzistorskom kamerom", kako je nazivaju u štampi, jer se radi o poslednjem čudu tehnike - kameri koja nema stativ, već se nosi na leđima! Kakva li nas još čuda tehnike očekuju u budućnosti? Kako će izgledati naš svet na izmaku milenijuma? TV novosti će pokušati da dodatno zagolicaju maštu svojih čitalaca ispitujući urednika Borbe Staneta Staniča, koji je o tome već govorio u izuzetno gledanoj TV emisiji "Vidik", urednika Jovana Šćekića...

"Nije isključen, mada je do kraja ovog veka manje verovatan i direktan pristup čovekovoj memoriji, povećanje ljudskih intelektualnih sposobnosti neposrednim povezivanjem čovečjeg mozga sa elektronskim računarima, sve to uz vidno podmlađivanje ili produženje ljudskog veka do 15o godina."

Jedna storija u "Vidicima", iako nije dostigla slavu drugih polemičnih delova te emisije, iako je tek uvodna i zbog toga prilično uopštena, zainteresovala je mnoge gledaoce.

Reč je o storiji "Jugoslavija godine dvehiljadite", koju je pripremio urednik "Borbe" Stane Stanič.

Vizija života koji nas čeka posle tri decenije, a koji će dočekati dve trećine danas Jugoslovena nije interesantna samo kao skup atraktivnih pretpostavki, podataka o životnom standardu o kome danas možemo samo da sanjamo, već i kao jedna krajnje ozbiljna opomena da je u svakoj oblasti neophodno dugoročno planiranje bez kojeg su mogući mnogi sudbonosni promašaji.

Tekst pripremljen za emisiju o dvehiljaditoj godini govori o našoj budućnosti: I mi, Jugosloveni, kao da smo ukrcani u neku raketu koja nas nosi u budućnost. Kada treba da sustignemo one koji su ispred nas? Istraživač Sveta Stajić, na osnovu trendova 1962-1967.prognozira da bi 1985. godine bili na nivou današnje Francuske.

Američki futurolozi svet dvehiljadite godine vide podeljen na šest grupa: vidno posleindustrijska (sa 6o do 200 dolara po stanovniku), u razvoju (sa 200 do 600 dolara), zrela industrijska (sa 600 do 1.500 dolara), visoko industrijska (sa 1.500 do 4.000 dolara), rano posleindustrtjska sa (4.000 do 16.000 dolara) i šesta grupa, visoko posleindustrijska, sa preko 16.000 dolara po stanovniku.

Prema proračunu ekonomiste Miloša Sinđića mi bismo u dvehiljaditoj godini ostvarili po 2.520 dolara po stanovniku, tj. bili bismo u grupi visoko industrijalizovanih zemalja. Tada bismo, naime, dostigli nivo standarda koji je imala švedska 1965. godine, a koja danas spada u jednu od najbogatijih zemalja na svetu. Jugoslavija će kroz trideset godina, imati deset miliona stanovnika više nego danas - oko 3o miliona.

Ljudski mozak sa elektronskim dodatkom

U međuvremenu svet će se promeniti. Evo nekih predviđanja koja govore o tom budućem svetu:

Sedamdeset odsto proizvoda kojima se služimo danas do dvehiljadite zameniće potpuno novi. Već je najavljeno stotinak novih otkrića koja će za narednih tridesetak godina preobraziti sadašnji način života.

Čudesni svetlosni zraci - lejzeri, definitivno će ući u sve oblasti života i stvoriti potpuno nove telekomunikacije.

Budućnost će biti obeležena novim materijalima, otpornim na visoke temperature, super otporne tkanine. žene će kupovati haljine za jedan dan, za jedno pre podne, konzervativniji muškarci i za deceniju, ako budu tako želeli - iako sve od papira.

Nije isključen, mada je do kraja ovog veka manje verovatan i direktan pristup čovekovoj memoriji, povećanje ljudskih intelektualnih sposobnosti neposrednim povezivanjem čovečjeg mozga sa elektronskim računarima, sve to uz vidno podmlađivanje ili produženje ljudskog veka do 150 godina!

Stvaranje novih ljudskih vrsta

Da bi ljudi lakše proživeli 150 godina, koliko će trajati ljudski vek oko dve hiljadite, oni će primenjivati hemijsku i biološku kontrolu karaktera i intelektualnih procesa. Sem toga, predviđaju futurolozi, biće moguće u poslednje tri decenije ovog veka, veštačko stvaranje inteligencije, veštačko rašćenje novih organa i udova ili zaustavljanje njihovih vitalnih funkcija za nekoliko godina ili čak vekova.

Biće moguće da se potrebna znanja stiču pomoću hemijskih i mehaničkih metoda za poboljšanje memorije i procesa učenja, kao i poboljšanje ljudske sposobnosti za intelektualnu analizu. Da bi se to postiglo biće primenjivane i nove tehnike za očuvanje i sticanje raznih novih telesnih sposobnosti, potrebnih za sve složeniji život u budućnosti.

U masovnoj upotrebi biće nova, sigurnija sredstva za kontrolu umora, tehniku relaksacije, za podsticanje vitalnosti, stimulansi za duhovni rad i jačanje individualnosti, snagu percepcije, povećanje maštovitosti i drugih psihičkih sposobnosti.

U dve hiljaditoj godini ljudi će se rađati pomoću jevtinijih, praktičnijih i sigurnijih novih medicinskih tehnika. Do kraja ovog veka moći ćemo da biramo i pol svoje dece, da utičemo, zahvaljujući raznim vidovima genetičke kontrole, na osnovnu konstituciju pojedinaca da, ako to želimo, promenimo pol odrasle osobe.

Brzo i sigurno uklanjanje urođenih i naslednih nedostataka usrećiće milione, a zdravlje i veru u život vraćaće i zamene obolelih organa veštačkim, ili transplantacijom sa drugih organizama.

Nov izgled lica, nov pol, promena tena ili boje kože biće mnogo lakši nego danas, a lekarska nega i u nerazvijenim zemljama biće veoma visokog kvaliteta.

Čovek budućnosti radiće uz danas neslućene udobnosti. Biće, na primer, i više svetla, koje će davati veštački mesec i drugi metodi za osvetljavanje velikih površina.

Kada se čovek umori, moći će i u snu da se zabavi. Futurolozi predviđaju da će biti moguć stimulisan, unapred predviđeni i programirani san - takoreći bioskop u krevetu i valjda u koloru.

Automatske prodavnice i robne kuće snabdevaće nas i sintetičkom hranom i pićima punim proteina, encina, vitamina.

Atmosfera će, zbog povećanih količina štetnih gasova, i povećane radioaktivnosti, biti pod stalnom kontrolom. Naći će se načini da se u atmosferu ubacuju kiseonik i razni agensi koji će obezbediti što podesniji vazduh i temperaturu za šest milijardi pluća širom zemaljske kugle.

Sahara i druge pustinje će se pretvoriti u cvetne vrtove, struja i drugi oblici energije biće gotovo besplatni. Futurolozi najavljuju kao mogućnost - ispravku sunčanog sistema. Ništa manje!

Među deset, kako to futurolozi nazivaju, dalekih mogućnosti, dolazi i - ljudski vek produžen ne samo do 150 godina već do besmrtnosti!

Naučnicima, međutim, izgleda ni to nije dovoljno. Oni dopuštaju mogućnost ispravljanja ljudske vrste pomoću drugih vrsta i stvaranje novog novcatog čoveka, čoveka novih kvaliteta i oblika, potomka današnjeg Homo Sapiensa.

Šanse za bogatiju budućnost

*Šta ćemo videti u sledećim storijama "Jugoslavija u dvehiljaditoj“?

- Dogovoreno je sa Jovanom Šćekićem da se pripremaju tri emisije: o poljoprivredi, infrastrukturama i obojenim metalima - kaže Stane Stanič. - Prikazivala bi se jedna emisija mesečno, ali zasad ne znamo redosled - znamo samo da jedna storija neće trajati duže od trideset minuta i da će biti uglavnom filmska, znači atraktivna, prilagođena televizijskom prikazivanju.

*Zašto ste se odlučili baš za te tri teme?

- Da pođemo redom. Već smo u prošlom broju rekli da bi povećanje proizvodnje kukuruza od 5 miliona tona izravnalo naš platni bilans, a ocena stručnjaka je da mi upravo pripadamo kukuruznom pojasu Evrope i da možemo da povećamo proizvodnju ove korisne žitarice i za svih 30 miliona tona!

Na tako bogatoj bazi mogle bi da ostvare saradnju i da se razvijaju i industrija i naučne institucije. To bi dovelo i do stvarnog preobražaja sela. Kukuruz bi mogao da postane jugoslovenska strateška sirovina broj jedan.

Znamo, uostalom, da su Amerika i Kanada dobrim delom svoju industriju izgradili na kukuruzu i drugim žitaricama. Zemlje u razvoju, u kojima su mnoge grane u ekspanziji, bile bi zainteresovane za naš kukuruz.

*A šta je razlog da ste uzeli temu - infrastruktura?

- Pokušaćemo da odgovorimo na pitanje šta bismo dobili poboljšanjem komunikacija, još razvijenijim turizmom, poboljšanjem uslužnih delatnosti. Vodoprivreda je još uvek potpuno nerešen problem. Regulacija reka ne samo da bi stvorila još jednu ili dve Vojvodine, već bi smanjila štetu od poplava koja nas godišnje košta stotinak dinara.

Čitava područja, naročito u Srbiji, podložna su eroziji i to iscrpljuje i osiromašuje veliki broj ljudi. Sem toga reke su kao najjeftiniji saobraćajni putevi kod nas neiskorišćene.

A kad je reč o obojenim metalima, treba reći da naša zemlja čini jaku stavku u svetskim razmerama. U tom području još nismo toliko zaostali i utoliko nam je veća šansa nego u drugim granama. Tu se krije jedna od mogućnosti koja bi nas jače gurnula u bogatiju budućnost.

*Postoji li nešto zajedničko za ove tri teme, kada ste ih ovako "u bloku" izabrali?

- To je pre svega sprega između privrede, univerziteta i naučnih instituta. Univerziteti preživljavaju krizu jer su odvojeni od aktivnog učešća u privrednim i društvenim zbivanjima. Stvarna reforma i perspektiva univerziteta - to nije samo naša tema već i problem u celoj Evropi.

Tek reformisan univerzitet, organski vezan za potrebe privrede i društva, obezbediće stručnjacima sa diplomama da budu traženi, a ne da ostaju bez zaposlenja.

To su bile neke od tema emisije "Jugoslavija u dvehiljaditoj" u godini koju će doživeti dve trećine danas živih Jugoslovena.

(TV novosti, april 1969.)

Oceni 5