Da se zabrane ljetna noć, pučina i mornari

„Džuboks“ broj 95 pojavio se u prodaji usred letnjih vrućina, 15. avgusta 1980. Rubrika „Singlovi“ primereno je ugostila hrpu domaćih SFRJ izvođača: tu su grupa More (kojoj pomaže/ odmaže izvesni Tonči Della Zotta); duet Ljupke Dimitrovske i Ivice Šerfezija; Arinka i njen sastav Tingl-Tangl; bend koji se zove Dessert; potom Ivo Pattiera, te sastavi Kastelani i Na lepom prijazni. Svi su, uglavnom, opijeni morem, pučinom i gitarom na plaži. Uz obaveznu ljetnu noć na plavom Jadranu!  

***

LJUPKA I IVICA - Gitara, gitara/ Nek' zvone pjesme (Jugoton)

Usred letnjih žega čuveni saharinski duet setio se da gitara još uvek ima mesta u turističkim prospektima s morske obate (sećate se: vino i gitare, more i gitare, pesak i gitare, čamci i gitare, žene i gitare, nudisti i gitare), pa je u svom optimizmu, s obaveznim osmehom - mi smo vaši, vi ste naši - odlučio da nas usreći, odobrovolji i nasmeje ovom zanimacijom koju je vremeplov doneo iz 1962. godine. U predahu između dva napada mandolina i jecanja, čujem njihove glasove i ne verujem: Ljupka i Ivica ostali su večno mladi, idoli moje mladosti.

Marijana i Marijan mog detinjstva, slatki. dražesni, ljupki i ivični baš kao što se zovu – Ljupka (dimitrovska) i Ivica (Šerfezi). Kad me je posle slušanja ove ploče udarila sunčanica, rekli su mi da sam buncao „Hoću još“. Ispunili su mi želju i ja sam zaspao. Još uvek spavam. Negde u podsvesti čujem gitare i pomahnitalo skačem. Ja sam trzalica.

ARINKA I TINGL-TANGL - Naš dida Berekin/ Sivi sokole (RTB)

Predstavnici „kabaret wave“ pokreta dali su se u potragu za svojim dedom i za trenutak me zbunili: dok sam ja verovao da je ovo song s dečijeg festivala „Amateri vašem gradu“, na omotu ugledah Split 80, i ostadoh bez reči. U suštini, razlike da i nema. Priča o deki koji je bio mangupčić i švaler u stanju je da nasmeje sve unučiće ovog sveta, pod uslovom da izdrže tri minuta u stavu mirno i tako odslušaju ovu praznu, neduhovitu, monotonu, tragičnu pesmicu. Kad je svemu bio kraj, deca su počela da plaču. Dao sam im tortu i obećao da više neće slušati Arinku i Tingl-Tangl. Eci peci-pec - rekoše klinci - ti si pravi zec. Živeo čika Pera!

DESSERT  - Dessert/ Lutka od gume (Diskos)

U jednom trenutku, tamo na početku ploče, lepo se čuje: „Dezert/ To je prava stvar/ Dezertl/ To je ona stvar/To je slatko/ Uvek prija/ Dezert“... i ja osećam tišinu. Dessert, a? Nastavak sledi: „Dosla je bilo leba i soli/ dosta je bilo riblje čorbe/ nikad više nećeš za jelo pekinšku patku/ jagode divlje/ teško se vare“. Onesvestili ste se, je li? No, priči nije kraj, jer je tu i muzika tj. matrica latentnih obrtnih površina u kojima nešto bruji i solira. Pa kad se tome pridruži glas i sve stopi u šlag, obećavate sebi da vam je dosta slatkiša i torti, kunete se da ćete od sada biti na totalnoj dijeti, jer vam je svega preko stomaka. I dok se dezert topi - ja odlazim. Ja sam sladoled.

GRUPA MORE I TONČI DELLA ZOTTA - I ovog ljeta poći ću na more /Zbogom Ana (Jugoton)

Taman kad sam zaboravio na kupaće kostime i presvlačenja, na tuševe i ajkule, iz dubokog letnjeg sna probudi me grupa More i izvesni Tonči Della Zotta, koji, valjda, peva, ako vam to nešto znači. Pošto mi odmahujete glavom (ne znači vam, dakle) pođimo na more! To oni sviraju, ćakulaju, kao leto je stiglo, svi na more, zaboravimo probleme, udavimo se u slanoj vodi. Ekonomska propaganda u obliku ovog džingla učinila je suprotno: umesto da se spakujem i bacim u pesak. skinuo sam ploču, nju spakovao i zakopao u šljunak.

Dosta, dosta, svega mi je dosta. I kupačica, i vrelog sunca, i coca-cole po kafićima u kupaćim gaćama, dosta mi je očijukanja uz šank, dosadile su mi gitare i plava mora, ne mogu da smislim ostrva, znojim se zbog singlova, dosta mi je sendviča po vozovima, konduktera koji me ne poznaju, svega mi je preko glave i poručujem: ovog ljeta nećemo na more. Uzimam macu i kucu i idem u krevet. Ja sam turista.

NA LEPOM PRIJAZNI – Fafton/ Crna ovca (RTV Ljubljana) 

Parče polueksperimentalnog rocka u kome glavne uloge imaju jedna strpljiva gitara i šupljikavi bubnjevi, te nekoliko poluotkačenih jodl-glasova i monolitni dancing ritam, u prvom slušanju izaziva tek poluimpresiju koja raste do jednog zanimIjivog doživljaja što se singl više sluša. Pravog refrena nema, prave melodije - nema, ali ima nečega što je mogućno objasniti kao emocionalni poluprovodnik.

Koliko ste u stanju da se uključite u ovaj rasprasnuti šablon pitanje je na koje ćete morati sami da odgovoritc. Što se mene tiče, „Fafton“ slušam četrnaesti put u poslednjih 24 časa, i pokušavam da mu se prepustim. Ipak, ovo je - dobro: za tri i po zvezdice vredi se ovoliko potruditi!

KASTELANI - U ljetnu noć/ Mare moja (Jugoton)

Pod uticajem Ljupke, Ivice, Novih fosila„ Arinke i Comp, Dalmatinskog magazina i poklisara - Kastelani su snimili svoj singl i preporučili se za jedan od tzv. šamar-singlova godine. Ako niste znali, „šamar-singl“ je ploča koja svira i u isto vreme lupa šljage slušaocu koji je tu robu platio, odneo kući, pohvalio se mami i tati i nestrpljivo je stavio na gramofon. U očajanju sam singlić slušao na 78 obrtaja - samo da kraće traje.

Ništa nije uspelo: Kastelani su mi se nasmejali i pozvali me „u ljetnu noć“. Prihvatio sarn i izdao samog sebe. Telefon je zvonio, a ja sam već bio u moru. Vino, gitare i Kastelani. Krenuh ka obali. I dok sam se davio, čuo sam krik: čovek u morul Kasno je za sve. Ja sam samo pjesma da se pjeva.

IVO PATTIERA - Kad se vratin doma/ Romantika (RTV Ljubljana)

Veliki orkestar uvodi nas u hičkokovski scenario u kome je pevač negde daleko, izgubljen na karti sveta (profesija: mornar) i sad on - pazite - kao seća se i smišlja šta će da radi kad dođe kući. Ja bih znao šta bih radio u njegovoj poziciji (zašto odmah mislite na „Kamasutru“?), ali on ne podleže telesnim traumama i peva, peva... Čovek izbacuje fraze koje padaju pored „doma“, „luke“ i njene „ruke“, čovek je hladan kao led i ja mu ne verujem ni reč. Ovde nema erotike, a trebalo bi; ovde nema emocije, a moglo bi da je bude; ovde nema ničega, a mogla je bar da ostane jedna pesma. lvo Pattiera me nije ubedio da uopšte želi da se vrati kući. U tom slučaju brod se okreće i pučina puca. On je opet sam.

* Objavljeno u rubrici „Singlovi“ u Džuboksu broj 95, od 15. avgusta 1980.

(NASTAVIĆE SE)