Dalmacija kojoj se uvek vraćam

Nekoj novoj deci koja dolaze malo šta znači Dalmacija
Pogotovu ako nisu bili a Srbija sve ređe tamo ide
Kao neko ko se tamo stalno vraća a i ostaje
Moram da svedočim o svetu koji se toliko razlikuje od onog koji znam, ovde
A opet nas toliko toga deli, posebno uspomene

Split, Zadar, Šibenik, Makarska, Dubrovnik
Neizbežan akcenat koji vuče na mediteran, sredozemlje i ni sam ne znam šta još…
Klape, vina, masline, palme
I emocija koju sam zavoleo na prvu

Tamo kao da sve ima svoju pesmu i priču
A nama, sa strane, i dalmatinski naglasak zvuči kao pesma

More je svuda, sa svih strana, naziru se otoci
Neki drugi mirisi, boje, osećaji, pogledi

Preko leta, u Dalmaciju, siđe pola sveta
Na kom god trgu da zasedneš ti u beskrajnoj koloni prolaznika
Čuješ sve moguće jezike

A i ono čuveno – ti si iz ovih krajeva… –

Najviše sam od Jugoslavije upoznao u Splitu
Tamo letuje Sarajevo, Skoplje, Ljubljana, Zagreb, Mostar
A po neko i iz Srbije, kome podele ne znače ništa
Osim što ga zamaraju kada neko insistira na njima

Ko ide puna srca i vrati se isto tako

Meni je Split uvek svirao najlepše pesme i tako me i ispraćao
Mesece i mesece sam provodio tamo
Da ga podjednako dobro poznajem kao i Beograd
A sigurno bolje od Niša, Novog Sada…

Neka nova deca ni ne znaju šta je Istra, Dalmacija, Hvar, Brač, Korčula i još mnogo šta
Za njih su to samo nekakve strane reči
A njihovi očevi i dedovi su tamo doživljavali možda svoje najlepše trenutke

Moj otac je služio vojsku u Zadru
A cela fabrika u kojoj je radio je letovala u Makarskoj

Tada je sve to bilo tako blizu a sada, kao da je neki drugi kontinent

Zatim reči tako bliske, poznate a opet se dobro zamisliš šta znače
Od guštati, šoldi, škure, marenda, spiza, fažol, šjor…

Nedavno je jedna klapa iz Splita pevala u Beogradu – ta divna splitska noć –
Otplakao sam čitavu pesmu dok su ostali pevali

Vraćale su mi se slike nekih drugih vremena…

Videli ste kako je ispraćen Oliver, malo je reći veličanstveno

Zatim Arsen

Ako nešto je u Dalmaciji posebno, to je očuvanje lokalnog, tradicionalnog
I u najzabačenijim ulicama tamo sam pronalazio tragove prošlih vremena…

Dalmacija i dalje ima dušu, ma šta pojedini pričali
To mi koji dođemo najbolje vidimo

Zato se stalno vraćamo

Toliko je toga
Što ne može da stane ni u jednoj knjizi a kamoli pesmi

Toliko je toga
Za voleti, pomenuti, slaviti

I, na kraju, neizbežne dalmatinske žene
Koje te zavedu čim ih vidiš, čuješ
A da ne pričam kako je to kada ih upoznaš

Ili sa nekom od njih budeš, ovako ili onako
Svejedno…

Posebno volim Dalmaciju
A to nije isto mesto zimi i leti, ni približno…

I otkako sam počeo da odlazim tamo
Proširio sam mnoge svoje horizonte kojih nisam bio ni svestan

Mislio sam da je sve to isto, ma kakvi
Svaka regija ima svoju priču a kamoli države…

Nema Dalmacija samo najlepše more na svetu a video sam mnoga
Već čitav jedan novi svet koji trebe da se otkrije
Doživi
Proba
Kao dalmatinsko vino, hrana, muzika

Još ako te dočekaju i isprate klape
Uz onu čuvenu – „Ribar plete mrižu svoju” ili „Život leti kapetane“

Znaš da je vredelo doći
Ostati
I vratiti se

To uvek osetim kada posetim Dalmaciju
Na polasku ne razmišljam kada stižem kući
Već kada ću ponovo da se vratim

A ko zna
Možda, jednom, ostanem na duže

Srećom imam i kod koga

*Prenosimo s prijateljskog portal Radio Gornji Grad